fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Спорна карта Европе у Аушвицу

У поставци коју у току једног дана обиђе и више од десет хиљада људи, Београд означен као једна од полазних станица на путу у нацистички логор смрти, иако је Старо сајмиште, одакле су одвођени Јевреји, било на територији НДХ са Загребом као престоницом

Спорна мапа из поставке (Фото: В. Ђурић )
Спорна мапа из поставке (Фото: В. Ђурић )

У просторији меморијалног комплекса Аушвиц налази се карта Европе на којој су назначена места у којима су били логори одакле су у Аушвиц транспортовани Јевреји. Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина покушао је да упозори професионалног водича Дороту Жак на нетачну тврдњу на карти – да је Београд означен као једно од места сабирања ухапшених чланова јеврејске заједнице и полазна станица на путу у логор смрти.

Мишина је указао да се Концентрациони логор Земун, познатији као Старо сајмиште, налазио на територији Независне државе Хрватске, чији је главни град био Загреб, а не на делу Војноокупационе територије Србија, са Београдом као престоницом. Госпођа Жак одговорила му је да су на карти означени главни градови европских држава. На констатацију Вељка Ђурића Мишине да је и Загреб означен на карти, домаћица је само слегла раменима. Занимљиво је да се готово идентична карта налази и у филму који се приказује на поставци Музеја града Кракова и у Музеју Холокауста у Будимпешти.

– То је део процеса ревизије историје, у којој се апсолутна одговорност Гестапоа у коначном решавању јеврејског питања пребацује на њихове колаборационисте. У овом случају сугерише се на одговорност немачке власти Војноокупационе територије Србије, односно на одговорност колаборационистичке владе Милана Недића – каже Мишина.

На наше питање шта треба урадити да се та карта у Аушвицу исправи, он каже да у тај посао треба укључити Министарство спољних послова Србије и Министарство културе, како би Музеј жртава геноцида изнео усаглашен предлог с Владом Србије.

Ова полемика у меморијалном центру Аушвиц вођена је средином маја, када је у делу студијског програма Мишина обишао меморијалне центре у Кракову у Пољској. Посетио је Аушвиц, Јеврејску четврт и Музеј града Кракова, као и Музеј Холокауста у Будимпешти.

Разгледајући сталну поставку Музеја Холокауста у Будимпешти, Мишина није могао да се отме утиску да је у појединим деловима поставке приметан ревизионизам. Нарочито, како објашњава, у увеличавању улоге немачке политике према Јеврејима у односу на улогу домаћих формација, као и на приказ завршних ратних операција у којима су главну улогу имале дивизије Црвене армије. Како онда у том контексту разумети улогу Милана Недића у решавању јеврејског питања у окупираној Србији и спорну карту у Аушвицу?

То је део процеса ревизије историје, у којој се апсолутна одговорност Гестапоа у коначном решавању јеврејског питања пребацује на њихове колаборационисте

– Мађарска је била држава чланица Тројног пакта, а Србија је била војноокупациона територија у којој су немачки генерали имали сва апсолутна права, што не може утицати на оцену Недићеве улоге као колаборатера – казао је он.

За Мишину су, поред разговора с госпођом Жак и обиласка Музеја Холокауста, утисци с путовања вишеструко значајни. Први је, каже он за „Политику”, савршена организација у меморијалном комплексу Аушвиц, који у току једног дана понекад посети и више од десет хиљада посетилаца.

– Најавили смо се управи комплекса и у преписци уговорили време сусрета и почетка обиласка. Како је наша група из пословичних српских навика каснила пола сата, из Аушвица су телефоном позвали секретаријат нашег музеја и распитивали се о нама. Проблем је разрешен после мог јављања њиховој информативној служби, а потом смо добили професионалног водича, поменуту Дороту Жак, и у наредним сатима обишли комплекс.

Домаћица нам је објашњавала најважније детаље историјата комплекса, од идеје о стварању логора до доласка припадника совјетске Црвене армије 27. јануара 1945. године. Говорила нам је о логорској управи, заточеницима, показала нам места за регистровање, ислеђивање и стрељање, за вршење експеримената… Наглашавала је бројеве заточеника и страдалника и њихову националну припадност. Видели смо много тога што би нам могло користити у будућој поставци на Старом сајмишту – напомиње наш саговорник.

Аутор: Александар Апостоловски

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Његов деда је створио Аушвиц, а он је сада посетио Балкан и …

Јеврејка која је преживела Аушвиц доживотна сенаторка …

Кажњени затвором јер су голи заклали овцу испред Аушвица …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. Misina filmom o Starom sajmistu pokusava da rehabilituje Nedica. I to za dobru novcanu naknadu. Ali nije uspeo da popise nijednu zrtvu Jasenovca.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: