Спомен-плоча Сави Мркаљу у Сјеничаку, родном селу у Хрватској

У Сјеничаку на Кордуну у Хрватској, у суботу, 27. октобра, биће откривена спомен-плоча Сави Мркаљу, првом српском филологу и реформатору српске ћирилице и српског језика и претечи Вука Караџића.

Ово обиљежје је постављено на локалном храму Преподобне мати Параскеве и рад је академској вајара Љубише Манчића из Београда, саопштили су организатори свечаности.

Плочу су финансирали Кордунаши из Чикага.

У оквиру обиљежавања 235 година од рођења овог претече Вука Караџића биће постављена изложба о његовом животу, дјелу и утицају на развој српског језика.

Изложба је реализована у сарадњи са Историјским архивом из Панчева, Удружењем Крајишника и Удружењем Крајишких Срба Прело из Чикага, а аутор је професор Милица Грбић.

На свечаности ће бити рецитоване Мркаљеве пјесме, а у пригодном програму учествоваће пјевачке групе, фолклорни ансамбли и извођачи изворних пјесама.

Свечаност у Сјеничаку организује се у оквиру Европске године културне баштине.

Аутор Спомен-плоче Сави Мркаљу је академски вајар Љубиша Манчић, а рађена је у Умјетничкој ливници “Кузма” у Смедереву.

Исти аутор је израдио спомен-обиљежје које је постављено у Бечу 2016. године, мјесту гдје је 1833. године Мркаљ умро у душевној боlници.

Израду спомен-плоче су финансирали породице Влајнић, Мркаљ и Данчуо из Чикага, иначе поријеклом из Сјеничака.

Храм преподобне Мати Параскеве у Сјеничаку, гдје је постављена спомен-плоча Мркаљу, на Кордуну прије три године, обиљежио је три вијека постојања.

У оквиру храма постојала је и школа у којој је прва слова научио и Сава Мркаљ.

Храм у Сјеничаку је току Другог свјетског рата, за вријеме Независне Државе Хрватске, био срушен и на обнову се чекало више деценија.

Искључиво добровољним прилозима мјештана из цијелог свијета и њихових пријатеља, обнова цркве започета прије неколико година, приводи се крају.

Српски филолог, први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон и пјесник и један од најпросвећенијих Срба са почетка 19. вијека Сава Мркаљ рођен је 1783. године у Сјеничаку на Кордуну /Војна крајина/.

У свом дјелу “Сало дебелога јера либо азбукопротрес” објављеном у Пешти 1810. године залагао за реформу тадашњег застарјелог и неразумљивог правописа и тражио примјену фонетског писма базираног на народном језику и правила “пиши како говориш”.

Тадашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала 46 слова, свео је на 29, од којих су 24 у данашњој српској азбуци.

Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употријебио Мркаљеву азбуку.

Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у Сјеничаку на Кордуну, богословију је завршио у Плашком, Архигимназију у Загребу, студиј филозофије и математике у Пешти.

У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан. Умро је у Бечу 1833. године.

Постоји иницијатива да по Сави Мркаљу понесе назив једна од новоизграђених школа у Београду.

Извор:Срна

Везане вијести:

Два се писма не могу помирити: Колика је цијена Вукове реформе?

Живот и дјело Вука Караџића

Вука штите и његови противници