СПАЉИВАЊЕ ВОЈНИКА СЛАВЕ КАО „ДАН ПОБЈЕДЕ“

Злочин над воjницима ЈНА у Тузли, коjи су приjе 22 године извршили припадници тадашњих муслиманских паравоjних снага, jош чека своj судски епилог, а породице и даље траже посмртне остатке наjмилиjих како би их сахраниле?! 

Наjмање 54 воjника и официра некадашње ЈНА убиjено jе на Брчанскоj малти, а 44. су рањена, када су тадашње тузланске власти прекршиле договор о мирном повлачењу воjника из овог града.

Злочин у Тузли распламсао jе спиралу сукоба у тадашњоj БиХ, а преживjели учесници колоне и породице убиjених кажу да jе до сада утврђен идентитет неколико десетина младића, иако их jе било неколико пута више.

Захваљуjући Одбору за обиљежавање значаjних историjских догађаjа, коjи jе формирала Влада Републике Српске приjе три године, маjке и породице имаjу могућност да прислуже свиjеће и положе биjеле руже на мjесту гдjе су страдали њихови наjмилиjи.

То чине организованим доласцима из Биjељине у намjери да посвjедоче о злочину и поруче да они коjи су злочин организовали, наредили и извршили мораjу коначно да одговараjу.

У тузланскоj колони био jе и воjник Горан Јокић, коjи jе имао 19 година. Његове кости маjка Мара сахранила jе 2007. године.

Деветнаестогодишњак jе био и Ранко Лазић, а маjка Живана jе тек 2012. године пронашла дjелиће спаљених костиjу свог дjечака. Сахрањен jе у заjедничкоj гробници на гробљу Пучиле у Биjељини.

Миленко Вуjановић jе на Брчанскоj малти само jедном годишње, на дан страдања воjника и официра, уз полициjску пратњу прислужи свиjећу убиjеном брату Цвиjетину, наjмлађем од петорице браће.

Цвиjетин jе био воjно лице. Када jе убиjен имао jе 25 година, а толико сада имаjу двоjица његових синова, од коjих jе jедан воjно лице.

У заjедничку гробницу у Биjељини похрањена jе бутна кост, 13 центиметара дуга кошчица, коjом су ДНК методом идентификовали Цвиjетина…

Породицама српских жртава наjтеже jе што не могу да у миру и самоћи, запале свиjећу и да тугуjу.

При изласку воjне колоне из Тузле тешко jе рањен тадашњи резервни капетан ЈНА Славко Новаковић.

„Вjеруjем, приjе свега, у Владу Српске да ће истраjати у своjим намjерама и да ће ово корумпирано Тужилаштво БиХ почети да процесуира све они коjи су вршили злочине у БиХ“, каже Новаковић.

Из Одбора Владе Српске наглашаваjу да jе важно да се маjкама и породицама убиjених у Тузли и на свим другим мjестима у БиХ омогући да посjете мjеста страдања и одаjу почаст жртвама на миран начин, а да при томе не мора бити ангажован огроман броj полицаjаца коjи обезбjеђуjу помене у Сараjеву и Тузли.

Напад на колону ЈНА у Тузли извршиле су муслиманске снаге 15. маjа 1992. године приликом мирног повлачења припадника ЈНА из овог града.

Мучки, из засjеде, паравоjне формациjе „патриотске лиге“, „зелених беретки“ и териториjалне одбране БиХ напале су колону ЈНА, мада су тадашње власти општине Тузла гарантовале њен безбjедан излазак из града.

Датум спаљивања воjника у Тузли данас славе као – „дан побjеде“.

Злочин у Тузли извршен jе 12 дана након сличног напада у Добровољачкоj улици у Сараjеву, у коjем су паравоjне снаге – „зелене беретке“, „патриотска лига“ и чланови тадашње териториjалне одбране убили и ранили припаднике ЈНА коjи су одлазили из града.

Пише: Зорица СИМЕУНОВИЋ

Извор: