Соколске прославе Видовдана

Соколство је било везано за националне и омладинске покрете. Оно никад није било друштв само за теловежбу. Соколи су припремали своје чланове за  организовану борбу за опстанак нације, која хоће не само споља да буде јака, него  и изнутра да се препорађа. Соколство није само себи циљ, него је средство у борби за слободу. За соколе упоредо са теловежбом водила се упоредо културно-просветна и друштвена делатност. Соколство је у свом раду тежило сарадњи са задругама  и омладинским друштвеним организацијама у градовима, паланкама и на селу.(1)

Поводом оснивања Српског соколског друштва у Сремским Карловцима 1903. Тихомир Остојић, професор Новосадске гимназије, издао је  свеску својих чланака о гимнастици и посветио је Соколима у Карловцима. У тим чланцима говорио је о реформи видовданске славе у Раваници у Срему у националном и витешком духу. Врхунац рада Српских сокола били су од 1906. Видовдански слетови са вежбама и такмичењима у јуначким играма у  Сремској Раваници. (2)

Српски соколи сећали су се Косова и на Видовдан окупљени око гроба Кнеза Лазара у манастиру Врднику, свечано су се заклињали да ће радити у националном духу. (3)

После Сарајевског атентата 1914. забрањена је прослава десетогодишњице оснивања Српског сокола, а полиција и жандарми су трећег дана  по атентату извршили претрес у просторијама  соколског друштва у Сремским Карловцима. По избијању Првог светског рата међу првима је распуштен Соко у Сремским Карловцима и сва имовина конфискована. Многи чланови били су узети у војску, затворени или интернирани, код скоро свих осталих биле су извршени претреси, а саслушавања трајала су до краја 1916. Др. Лаза Поповић и вођа Милан Теодоровић били су ухапшени и провели су 16 месеци у истражном затвору. Др. Лаза Поповић био је осуђен на 10 месеци тамнице, а Теодоровић ослобођен и узет у војску, где је издржао све тортуре као политички сумњив. Сва покретна имовина друштва продата је 1916. на јавној дражби. После претрпљених патњи као талац умро је 1915. професор Стеван Поповић. Након претрпљених мука у арадским казаматима поп Гига Јовић умро је 1915. Соколи у Карловцима нису клонули,  уверени да ће им после рата синути сунце слободе, уједињења и боље будућности српског народа. Дочекали су остварење соколске мисли, за коју су десет година пуни вере радили и стрпљиво чекали.

После Балканских ратова чланови Српског сокола „Душан Силни” из Дубровника  Кристо П. Доминковић и Ђилдо Јоб хтели су за Видовдан да посете Косово. У Београду су им додели као пратњу њиховог пријатеља Тасу Поповића. Кренули су возом из Скопља  за Приштину. При пролазу кроз Качаничку клисуру гледали су турска топовска кола остављена у бегу у кориту реке. При погледу на Косово поље Доминковић је рекао : „Ђилдо, ето дочекасмо !”. У Приштини добили су Кристо и Ђилдо по једну нову шајкачу на дар. И Кристо и Ђилдо сачували су шајкаче и дочекали да са њима на глави изађу у сусрет српској војсци кад је 13. новембра 1918. улазила у Дубровник.(4)

На Видовданском сабору у Новом Саду 1919. ујединиле су се сви соколски савези.

Бачка жупа постојала је од 16. новембра 1919.  Приредила је у Сомбору свој I покрајински слет 1920. Соколи су дошли на слет у Сомбор да осоколе малодушне на северној граници. На слету је учествовало 37 друштава. Заједно са гледаоцима вежбе су посматрали регрути. Сомбор је био окићен српским заставама. У великој свечаној сали жупаније, 31. јула 1920. у присуству изасланика соколског савеза др. Ивана Оражена и др. Лазе Поповића, изасланика жупе банатске и београдске, великог жупана др. Вл. Манојловића и поджупана др. М. Стојковића, представника војске, чиновништва, свештенства, женске добротворне задруге и других установа те многобројних сокола и соколица одржана је свечана седница Жупе бачке под председништвом старешине Живка Бајазета. За време свечане седнице пред жупанијском зградом у парку, одржан је Комерс, на коме се уз свирање војне музике играло. Слет је одржан 1 августа 1920.  На челу поворке била је војна музика коњичке дивизије из Суботице. За њима је ступало старешинство жупе бачке са изасланицима жупе банатске, осечке, београдске, загребачке и беловарске. После старешина ступале су соколице, чланови, у свечаном соколском оделу и на крају вежбачи у вежбачком оделу. Обишавши град поворка се сврстала пред граском кућом, где је стрешина жупе поздравио град Сомбор, начелника и његове представнике. Градоначелник је отпоздравио. (5)

После њега говорио је др. Иван Оражен : „ Већ је преко пола хиљаде година како је на славни Видовдан пропало српско царство на Косову у цвет јунака српских легао у гроб … Након више од 500 година синула је, као муња, поново зрака слободе и борба са солунскога фронта, и отпочела је у Маћедонији нова битка Косовска, … Данас смо задовољни, усхићени и весели, и песма наше велике слободе и уједињења хори се од плавог Јадрана  до мутног Дунава, … И наш соколски слет овде  у Сомбору је видан и јасан знак нашег слободног и уједињеног живота, … Задобили смо победу, и сада  треба да је сачувамо, да је учврстимо, да је осигурамо, и да је одбранимо од безброј  спољашних и унутрашњих непријатеља, што жељно хоће да је упропасте …”.  Говор је одржан са балкона сомборског магистрата  и  пропраћен са огромним одушевљењем од народа и сокола. (6)

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан је у Скопљу VI покрајински слет ЈСС. Слету је присуствовало мноштво чланова  ЈСС,  чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. Том приликом соколи су посетили  Косово поље, где је извршена заклетва Соколства и прочитана декларација Југословенског Соколства. (7)

Соколска жупа Сарајево приредила је 1934. слет на Видовдан, поводом 25-годишњице постојања. У Извештају је истакнуто : „Почетком јуна као прве започеле су соколске приредбе покрајинског слета у Сарајеву, а са штафетом из Сарајева на Опленац, камо су донели Соколи бакљу захвалности, која је упалила вечну луч над гробом краља Петра I. Захвално Соколство тим актом исказало је вечно поштовање и дубоку захвалност краљу, који се борио пушком у руци за слободу народа. Са кресом и губом из чорковачке планине, гдје је четовао Петар Мркоњић, изазвали су искру која је упалила бакљу и која је пројурила пут у дужини од 355 километара за 17 часова и 35 минута до гроба краља. (8)

Соколска жупа Београд предложила је да се обнове Видовдански слетови у виду Видовданских излета Београдских сокола и да се на тим излетима подстиче успомена  на  витештво предавањима и такмичењима у витештву.(9)

Поводом прославе 30-годишњице оснивања Соколског друштва у Сремским Карловцима 23. септембра 1934. одржан  је слет на коме су вежбали стари соколи вежбе са Раваничких слетова. Слет у Сремским Карловцима преносио је Београдски радио. (10)  Савез Сокола прославио је Видовдан 1936. слетом у Суботици. У чланку у „Соколском Гласнику” истакнуто је : „У тим тренутцима  у нама ће оживети историјски значај и пробудити се идејна моћ косовске трагедије. У нама ће тада у пуном сјају засјати наши највиши идеали : незауставни развој словенског рода и слобода народа ! “ (11)

На Видовдан 1939. одржан је Сабор сокола у Раваници у Срему. Присуствовала су друштва : Београд-Матица, Београд VIII, Београд X, Стара Пазова, Рума, Инђија, Врдник, Сремска Митровица и Панчево. Од соколских чета : Лешница, Мраморак, Сопот, Адашевци, Кузмин, Крчедин и Марвинци. Савез СКЈ и жупа Нови Сад послали су своје делегате. Соколи су у поворци дошли пред манастир, где су присуствовали помену. Због кише од похода на Змајевац ( место зборовања) одустало се.  Сабор је отворио Петар Лозјанин. М. Мајсторовић из просветног одбора жупе Београд одржао је предавање „Видовданска Мисао”. У име сеоског соколства поздравио је Сабор Ђорђе Јовановић, члан Соколске чете Лешница, који је донео сабљу очувану у Подрињу, а донету са Косова поља после Косовске битке. О чувању народне песме кроз гусле, говорио је а затим рецитовао и уз гусле певао гуслар Соколске Петрове петолетнице Перко Мркајић. (12)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су Соколске жупе Скопље и Цетиње. Та прослава остала би само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Соколи из жупе Скопље, у великој поворци са музикама, дошли су с воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са југа. Соколи Зетске бановине обележили су 550-годишњицу Косовске битке соколским ходочашћем на Косово и Метохију. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било је око 60 сокола. Прослава је одржана пред спомеником који је 1928. подигло соколство. На прослави су говорили представници цркве, владе и војске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола. Сви говорници истицали су значај Косовске битке за развијање националне свести у народу и одали пошту палим херојима. После говора изведен је дефиле војске и сокола. У близини Муратовог турбета одржана је слава пешадијског пука „Милош Обилић”. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече је у Косовској Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академијом. (13)

У  незавршеном дугометражном филму „Косовски бој”  Михајло А. Поповић  снимио је  долазак соколске штафете која је носила  пламен упаљен за време јутарње литургије у манастиру  Грачаници, да би се њиме запалиле свеће на Газиместану и  дефиле сокола у паради витешких организација. Окупљени гледаоци срдачно су поздравили соколе. (14)

У дому Сокола Београд III на Звездари, када је дворана била слободна, Удружење глумаца приређивало је представе за грађане. Поводом прославе 550 годишњице Косовске битке 1939. соколско друштво је заједно са редитељем Петром Матићем одлучило да прикаже драмски спев „Смрт Мајке Југовића” од Иве Војновића на летњем вежбалишту. Представа је требала да буде изведена уочи Видовдана, али због кише одложена је за 1 јул. На представи је било око 2.000 гледалаца. Гледаоци су били из свих слојева и свих крајева Београда и као и из околине. Представу је помогло Градско поглаварство и управа Народног позоришта. У представи су играли глумци из Удружења и гости из Народног позоришта. У комаду је учествовало око 300 лица (глумци, хорови дечији, женски и војни оркестар). Академију  је отворио старешина друштва Добра Богдановић. Др. Нико Калођера одржао је предавање о Косовској битци и значају Косова. Затим је музика свирала увертиру. У првом чину се појављује Двор Југовића, мајка, девет снаја Југовића и унучад. Други чин почео је женским хором уз пратњу оркестра. Љуба Дамјанова дочекала је Дамјана, а мајка кад је чула за погибију Југ-Богдана и младих Југовића, враћа Дамјана на Косово да и он  положи свој живот за отаџбину. У трећем чину, Косово поље, пуно жита. На пољу жена жање са унучићем. Турци гоне робље. Гуслар пева. Појављује се Косовка девојка са кондирима. Долази поворка. Хор пева Свјати Боже. Народ долази са свих страна. Носи цвеће и побожно клећи уз поворку. Доносе главу Југ-Богдана и руку Дамјанову и предају мајци, која мртва пада на земљу. Трагедија је тиме завршена. Један од угледних посетилаца изјавио је после завршетка представе : „Био сам на многим местима; имао сам прилике многошта да видим, али ово што сам вечерас видео, нисам до данас видео”. Дуго се о представи разговарало у Београду и унутрашњости. Они који нису дошли на представу , долазили су касније да виде простор и кулисе. У соколском друштву сматрали су да  је представа успела као ретко која. (15)

После обнове Савеза Сокола жупа Београд организовала је  1997. међу соколићима-ученицима конкурс на тему Зашто славимо Видовдан. Награђени радови објављени су у гласнику Соколске жупе Београд „Око соколово” 1998.

Српски соколи сматрали су да је Видовдан основа националне свести српског народа. Због тога су прво српски па онда југословенски соколи славили Видовдан као свој празник.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Б. Нађин, „О коначном уређењу Соколства”, „Соколски гласник”, Загреб, јануар 1921, бр. 1, стр. 7-10;
2. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр.  110,111, 136-139;
3. „Косово”,  „Око соколово”, Београд, 1 мај 1939, бр. 5, стр. 44;
4. „Соко у Сремским Карловцима”, „Соколски Гласник”, бр. 4, Загреб, 1920, стр.206-208;„Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 114;
5. Алимпије Поповић, „I Покрајински слет Бачке Жупе у Сомбору”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 376-380;
6. „Говор др. Оражена на Слету у Сомбору”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 371, 372, 373;
7. „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80;
8. „Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. XLVII;
9. „Косово”,  „Око соколово”, Београд, 1 мај 1939, бр. 5, стр. 44;
10. „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије  у Београду 12 маја 1935”, стр. 60; Б.Ј, „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;
11. „Наш овогодишњи Видовдан”, „Соколски Гласник”, 26 јуна 1936, бр. 26, стр. 1;
12. „Соколи у Раваници (Врдник)”, Вести, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8;
13. Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105;
14. Др. Петар Волк, „Српски филм“, Београд, 1996, стр. 307, 552, 553; Дејан Косановић, „Филмска  снимања на Косову до 1945 године“, „Нови Филмограф”, бр.5/6, год.3/4, Београд, 2009,  стр. 61;
15. „Видовдан у Соколу Београд III”,  „Око соколово“, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 97;

Везане вијести:

Соколска жупа Сарајево | Јадовно 1941.

Повест Соколског друштва Београд I | Јадовно 1941.

Савез Сокола на програму радија | Јадовно 1941.

Борба Соколског друштва у Имотском | Јадовно 1941.

Напад на Соколска друштва у Бановини Хрватској | Јадовно 1941.

Оснивање Соколске жупе Цетиње | Јадовно 1941.

Неговање традиција ослободилачких ратова у Соколском …