СОКОЛСКА ЖУПА МОСТАР

Конституираjућа скупштина Соколске Жупе Мостар одржана jе у Мостару 28. марта 1920. На скупштини jе било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. Били су приjављени делегати из Зеленике, Биjеле и Ђеновића али нису дошли. Дан иза отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступаjу на скупштини. На скупштини су изабрани у Управу жупе старешина Чедо Милић,  национални  и  соколски прегалац; 1. заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; 2. заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара;  1. заменик Анте Корчуланин из Дубровника; 2. заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог; таjник Миливоjе Јелачић, трговац из Мостара; благаjница Лепосава Миjатовић, чиновница српске банке; одборски заменици Танасиjе Самарђић из Мостара; Тадиjа Матић из Опузена;  … . После скупштине приступило се оживљавању друштава коjа су постоjала пре рата. На седници управног одбора жупе Мостар жупа се назвала „Алекса  Шантић“. За 10 година од оснивања жупа jе одржала 5 предњачких течаjева и jедан течаj за вође соколских чета на селу. Сваки jе траjао  месец дана, а одржавао се у Мостару. Оспособљено jе 42 члана и чланице за друштвене и жупске предњаке и 18 сеоских вођа за соколске чете. Први жупски  течаj био jе 1922, други 1923, трећи 1925, четврти 1927, док jе  течаj за  вође соколских чета био у 1928. Године 1929. у жупи су одржана два седмодневна   течаjа за припрему предњака за слет у Београду. Соколска друштва држала су своjе  течаjеве. Друштва  Корчула, Опузен и Котор држала су течаjеве 1924. Друштва Мостар, Дубровник и Корчула  држала су течаjеве 1925. Године 1926. држала су течаjеве друштва Метковић, Невесиње, Котор, Ђеновић, Цетиње и Подгорица.  Године 1927. држала су течаjеве друштва Никшић,  Дубровник,  Корчула, Цетиње, Блато, Мостар, Невесиње, Опузен и Столац.  Године 1928. држала су течаjеве друштва  Столац, Вела Лука, Мостар и Дубровник. Године 1929. држала су течаjеве друштва  Чапљина, Блато, Корчула, Љубушки и Имотски.

Жупа jе била подељена на округе. Први  слет жупе Мостар одржан jе 4 и 5. 6. 1921. у Мостару. Учествовало jе 934 члана и чланице, 456 ученика мостарских школа, 87 воjника мостарског гарнизона и 24 сеоска побратима из Клепаца и Пребиловаца. Други слет одржан jе у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 воjника. Краљ Александар jе жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар jе била прва жупа коjа jе добила од краља на поклон заставу. Трећи жупски слет одржан jе у Мостару 7 и 8. jуна 1925. са 1.086 чланова и чланица, 265 ученика основних и средњих школа. На Корчули jе 14. и 15. августа 1927. одржана прва жупска jавна вежба са 756 чланова и чланица и са по jедним одредом  воjске и морнарице.  Први жупски нараштаjски слет одржан jе у Дубровнику 2. и 3. jуна 1928. са 496 нараштаjа и деце и 456 ученика и ученица основних и средњих школа. Окружни слет жупе Мостар у Тивту одржан jе 17. jула 1921.  То jе био окружни слет Бококоторских друштава  на коме су учествовала друштва Херцег Нови, Зеленика, Биjела, Тиват-Ластва, Ђеновић, Рисан и Котор, а као гости Мостар и Дубровник.  У 4 сата после подне почела jе jавна вежба на слетишту у арсеналском парку ратне морнарице у Тивту наступом нараштаjа и подмладка. Иза њих су наступиле соколице из Херцег Новог  и Мостара са вежбама са слета у Прагу. После jе наступила вежба сокола. Друштво из Мостара (чланови и чланице)  извели су наjуспелиjу тачку слета алегоричну вежбу Стане Видмара „Југославиjа”, коjа jе довршена уз клицање и пљесак публике. Морнари-вежбачи коjи су извели вежбу са веслима. Јавна вежба завршена jе са вежбама са справама и скупинама на земљи и справама, код коjих се истакло друштво из Ђеновића са своjим вођом Иваном Ковачем. После jавне вежбе одржан jе на слетишту концерат соколске музике из Херцег Новог, Тивта и Котора и тамбурашког оркестра из Тивта. Осим покровитеља слета  и изасланства жупе jедан од наjмилиjих посетилаца слета био jе Боко-которски бискуп Ућелини. У свом говору одао jе признање и похвалио Соколство. Сутрадан 18. jула направили су мостарски соколи и соколице шетњу кроз Боку, на малом пароброду коjи им jе уступила команда ратне морнарице. Посетили су Рисан и Котор, где су их дочекали месни соколи. На повратку из Котора посетили су Херцег Нови, где су погошћени од херцегновских сокола, одакле су отпутовали уз песму и клицање браћи из Боке жељезницом у Мостар. На слету jе наступило уз соколе 24 морнара-вежбача. (1)

Савез сокола настоjао jе да унапреди село. У томе jе била наjагилниjа жупа Мостар. Новембра 1926. основана jе Прва соколска чета у Биjелом Пољу код Мостара. Године 1927, 1928 и 1929. основано jе 37 соколских чета.  У току неродних година 1927. и  1928. жупа jе делила сиромашним сеоским породицама преко соколских чета храну у вредности од 196.332 динара. Новац jе жупа сакупила од соколских друштава Савеза Сокола и приjатеља соколства. Чланови невесињских сеоских чета (118 чланова)  наступали су 16. jула 1927. на Просветиноj прослави у Сараjеву. Чете су одржале своj први слет у Невесињу 28. августа 1928. приликом откривања споменика краљу Петру и херцеговачим устаницима. На слету jе учествовало 186 чланова. Свака чета добиjала jе листове “Народна Одбрана”, “Соколски гласник”, а листове “Тежак и “Народно стражарство” у пола цене. Жупа jе 1929. разделила 20 гвоздених плугова. (2)

Соколски рад жупе Мостар обављао се на поселима са становницима из поjединих села, где су се сакупљали соколи и несоколи, да у заjедници са жупским старешином расправљаjу сва наjактуелниjа питања. Жупа Мостар jе развила своj рад у правцу пропаганде задругарства, трезвености и штедње. Истицали су : „Основали смо, оснивамо и осниваћемо диљем читаве наше домовине соколске чете, да преко њих уносимо у село све оно, што ће послужити стварању лепшег и бољег живота стуба наше државе – сељака!“. Жупа Мостар jе 1932. имала : жупско начелништво, статистички отсек за соколске чете, жупску благаjну, господарски отсек, лекарски отсек, пољопривредни отсек, отсек за штедњу, трезвењачки отсек, просветни одбор, обрамбени отсек и социjални отсек. У тежњи да се што више ради заjедно са учитељима, одржавани су учитељски течаjеви. Нарочито се истицао хигиjенски и пољопривредни рад у соколским четама.

Жупа jе набављала воћне саднице, семе и пољопривредне справе. Соколске чете су поучавале сељаке у неговању воћа, давале упутства где се добре воћке могу набавити, како се саде, извештавале сељаке о набавкама семена, о његовом квалитету и квантитету, уопште давале сељаку сва упутства  како да дође до доброг и jефтиног семена. Чете су прикупљале помоћ за бедне и невољне, скупљале су прилоге и делиле их сиромашнима. Жупа jе писала своjим четама „Гвожђу чекић – Соколу дисциплина“. Соколске чете училе су сељаке штедњи. Све оно без чега се могло живети требало jе одбацити. Кафу заменити jечмом, а скупа платна из фабрика са домаћом вуненом тканином. Жупа jе основала у Мостару Соколску задругу. Циљ задруге био jе да прибавља семе, пољопривредне алате и справе. Жупа jе приређивала годишње пољопривредне изложбе за све пољопривредне производе своjих чланова. Радила jе на томе да се развиjу домаћи ручни радови. Трудила се да се по селима успоставе складишта жита.  (3) Жупа Мостар се старала да  сваки члан соколске чете посади jедну воћку годишње, да сеjе  и побоjша семе репе, кукуруза …, да модернизуjе ђубрење … . Настоjала jе да свака сеоска чета оснуjе своj амбар, у коjи jе сваки члан чете остављао годишње од 10 килограма и више жита, тако да се у неродним годинама нађе за семе и тако избегне пропаст слабо стоjећих поjединаца. (4)

Пољопривредна изложба соколских чета друштва Мостар у Биjелом Пољу одржана jе 14. децембра 1930. Од сточних биљака изложена jе поглавито репа. Ово jе била прва  пољопривредна изложба  соколских чета друштва Мостар, а организовала jу jе управа жупе Мостар, на инициjативу чете Зиjемље.  Изложбу jе посетило цело село, а дошли су изасланици жупе и друштва Мостар. Изложбу jе отворио старешина жупе Чедо Милић истичући важност изложбе и старање жупе око унапређења пољопривреде по четама. После њега говорио jе Љубинко Вученовић о потреби што интезивниjег гаjења репе, детелине и грахорице у изразито сточарским пределима, као и о користи бољега храњења стоке, нарочито преко зиме. После његовог говора износили су чланови чета резултате, коjе су постигли гаjењем сточне хране. Старешина чете Биjело Поље изнео jе да jе засеjао 10 кг грахорице, а добио 1.200 кг и то баш у време, кад нико ниjе имао сточну храну. Уверио се да су му краве давале двоструко више млека док их jе хранио репом. То су потврдили Ђорђе Радуловић и Вукосав Драгић. У свом говору старешина чете Зиjемље изнео jе да jе на простору око 300 кв. мет. Добио 30-35 мет. центи репе, а jедан члан на пола дунума земље добио jе 50 мет. центи репе. Док jе употребљавао старо семе добио jе на 3 дунума земље 18 мет. центи кромпира, а кад jе засеjао семе, што га jе добио од жупе, добио jе 70 мет. центи кромпира на истом земљишту. Сматрао jе да jе семе купуса одлично, jер су имали главице тешке по 4 кг. Ђорђе Тришић jе изнео да jе купио краву за коjу му jе гарантовано, да даjе 6 литара млека. Кад jу jе хранио репом давала jе 11 литара. Ристо Тилимбат jе истакао, да нема тога ко би га разуверио, да репа и детелина нису добра храна за стоку. На краjу jе старешина чете  Биjело Поље захвалио управи жупе, што jе радила  да се село препороди. Прву награду jе добио Антељ Лазо из чете Зиjемље.

Соколско друштво у Гацку отворило jе 25. октобра 1931. изложбу пољопривредних производа и ручних радова сеоских соколских чета среза гатачког у свом соколском дому. Изложбу jе отворио срески начелник Дедић, члан соколског друштва. У свом говору истакао jе : „Херцеговина се поноси Соколством, jер данас предњачи у њему своjим истинским радом, као витештвом на боjном пољу”. На изложби пажњу су привукли ручни радови, коjи су се истицали своjом уметничком израдом и коjи су приказивали повест, народне великане, jунаштво и  витештво. Ручни радови били су : кревети, столови, столице, тинтарнице од дрвета, станови за ткање, машине за везање сена, гусле, кутиjе за дуван, грабуље, виле, бране, плугови, … . Иако jе скоро све уништено од суше, соколи из сеоских чета су показали да и у планинским краjевима све може успевати, само jе требало имати воље и труда. Одржање изложбе помогао jе бан Зетске бановине др. Круљ са 10.000 динара. Због његове сталне бриге о соколима и народу гатачког краjа, соколи су му са изложбе упутили поздравну депешу. Било jе 90 излагача и сви су награђени од банске помоћи.  Соколи су одлучили да  своjе пољопривредне производе са изложбе ставе на располагање народном одбору за исхрану пострадалих од суше. (5)

Због тешког стања  и оскудице коjа се осећала у Херцеговини, Црноj Гори и Далмациjи Социjални одсек Савеза Сокола упутио jе апел соколским друштвима ради смештаjа сиромашне соколске деце код породица имућниjих сокола. Деца су била  на  исхрани и нези док су траjале тешке прилике код породица деце. На апел Савеза прво се одазвало Соколско друштво Свилаjнац, малено место у жупи Крагуjевац, коjе jе 1936. примило на негу, уздржавање и школовање 15 сиромашне деце из жупе Мостар. (6)

Жупа Мостар jе систематски 1936. радила на ширењу задругарства. Жупа jе продавала производе соколских задруга у Автовцу и Чибачи. Мед из соколских пчелињака разашиљан jе по целоj држави. Жупа Мостар jе тежила да оснуjе своjу централну задругу. Тежили су да развиjу интензивниjи рад око сакупљања лековитог биља и продаjе специjалитета из Херцеговине, Дубровачког Приморjа и Имотске Краjине. Жупа jе поделила бесплатно 40 преса за  сир и 10 кошница. Израђене гусле у селима  и друго жупа jе продавала по одговараjућим ценама. Да би омогућила израду домаћег платна, жупа се старала да сеоске соколске чете повећаjу сетву лана и конопље и набавила модеран разбоj за ткање платна. Жупа jе поделила 50.795 кг семена детелине, сточне репе, пострне репе, футошког главатог купуса, кромпира из Словениjе и повртног семења. Набавила jе 17.600 струкова футошког главатог купуса, и 400 кг дуванског естракта за побиjање биљних штеточина. Посредством жупе чланови соколских чета засеjали су племенитиjа семења, засадили 13.725 воћака, 1.320 лоза и 4.079 шумског дрвећа. Набављено jе 300 кг чилеанске шалитре. Жупа Мостар jе 36 чета снабдела са ормарићима за апотеке.  (7) Жупа jе сматрала да jе несташица воде наjвећи проблем за сеоско становништво. Да би помогла народу у тим краjевима  решила jе да уреди око деведесет вода. Сеоски соколи су давали радну снагу, креч, камен и песак, а за цемент, жељезо и алат апеловали су на родољубиве установе и поjединце. (8)

Жупа jе скупила помоћ за уређење 20 вода. Сем тога Чехословачка обец соколска дала jе жупи да уреди 5 вода на њен рачун. Новчаном помоћу помогнута jе изградња две воде у селу Подвележ (Мостар). Акциjа jе спроведена заjедно са Студентском радном четом дра Лазе Поповића из Загреба. (9) У селу Боjиштима био jе извор воде Љељинак. За двадесет дана рада у селу Боjиштима студенти су ископали 150 м дуг канал и монтирали жељезне цеви, коjе им jе поклонила невесињска општина. Било jе места где jе канал просецан кроз камен. По старом обичаjу моби долазили су сељаци из  других села да помогну “модроj легиjи”. Један од сеоских добровољаца, члан сеоске чете Новица Солдо причао jе да ниjе видео тврђих људи : “Док крампом комад пећине не одбиjе, не престаjе”.  Израђена су 2 резервоара, чесма и корита за поjење стоке и прање рубља. Користили су jе становници Боjишта и планинци из срезова Столац и Љубушки, коjи су водили стоку на испашу у Црвањ. Потрошено jе 4.000 кг цемента. Радили су воду за село Батковићи и за 4-5 околних села  и за пролазнике из Хумнине за планину, коjи су гонили стоку на Морине, Црвањ. Дугим каналом повезано jе 19 мањих и већих врела. Спроведена jе дренажа. Од чесме ископан jе одводни  канал  дуг стотину метара и висок местимично 1.80 м. Водом из канала натапале су се све околне ледине. Доводни и одводни канал и корита са чесмом израђени су од армираног бетона. Рад jе био отежан због непропусне земље (гњилавице), коjа се из канала ниjе могла избацивати лопатама, већ су одваљивани комади одстрањивани рукама. На том месту студенти су радили боси и у води. Помогли су чланови сеоских соколских чета из Батковића у довозу песка, камена и осталог материjала. Јован Тепурић уступио jе своjу кућу студентима за преноћиште. Трећа вода на коjоj су студенти радили звала се Брборача. (10)  Студентске радне чете ангажоване су у Јабланици. Часопис „Соколска просвета“ од септембра 1937. донео jе фотографиjе радова на уређењу воде у Невесињу и завршетку радова на води Витешког краља Александра I Уjединитеља у месту Баћина-Коњиц. (11)

Заjедно са  Соколском жупом Мостар радио jе Дом народног здравља у Мостару. На челу Дома био jе  др. Ловро Доjми, члан сокола у Мостару. Од 1922. до 1933. оснивани су поjедини одjели, а  1933. подигнута jе нова зграда  Дома народног здравља у Мостару.  До  1935. залагањем Дома народног здравља, подигнуто jе на стотине хигиjенских чесама. Основане су Здравствене станице у Љубушком, Посушjу и Широком Бриjегу. Сем тога осниване су сеоске школске кухиње за сиромашну децу.  У борби против пегавог тифуса Дом народног здравља jе  делио кукуруз. Дом народног здравља jе пред 10. до 20.000 људи одржао предавања са приказивањем филмова. (12) Жупа Мостар jе у сарадњи са Домом народног здравља из Мостара приказала 11 филмова у 20 чета. Одржаване су гусларске утакмице. У 48 jединица постоjали су стрељачки одсеци. Соколска Петрова петољетка примљена jе у жупи  жељезном одлучношћу. (13)

Жупа Мостар jе преузела да ће у Петровоj петолетци до 1941. пошумити 32 дворишта богомоља, у 69 села у своjим двориштима домаћини засадиће Краљево дрво, пошумити у Херцеговини, Дубровачком Приморjу и Имотскоj Краjини 64 гробља, засадити  34 Петрова гаjа, палим борцима за слободу подићи 13 споменика и 15 спомен-плоча, изградити 115 jавних чесама, бунара и чатрња, засадити 77 улица, направити 92 одмаралишта и уредити 22 народна зборишта, изградити 406 приватних чатрња, засадити поврћем и оградити 1.094 врта, засадити  494 воћњака са наjмање по 50 воћака, набавити 388 преслица за брзо предење вуне, набавити и уредити 2.400 кошница, … уредити 18 воћних расадника, основати 8 задружних амбара и 38 задруга, и то здравствених, сирарских, сточарских, уљарских, пчеларских, водних и винских, изградити 63 соколска дома, уредити 33 вежбалишта и набавити и осветити 24 соколске заставе. (14)

Скупштина Соколске жупе Мостар одржана jе у просториjама мостарске учитељске школе 9 маjа 1937. Разматран jе рад на селу у оквиру Петрове петогодишњице. Говорено jе и о тешкоћама  у раду, нарочито поводом случаjа у Стону, и сличних случаjева на Шипану, у Чилипима, у селу Мокошици. Скупштина jе упутила апел Савезу Сокола, да се што више обезбеди подизање соколских домова по селима. (15)

У Мостару jе 6.jуна 1937. откривен и освећен Споменик захвалности стрељаним српским сељацома  : Јанку Ивезићу из села Зовог Дола код Невесиња, Трипку Зупцу из села Постољана код Невесиња, Сими Црногорцу из села Дулића код Гацка и Ђорђу Бартолу из Гацка.  Соколска жупа Мостар решила jе да као прву задужбину у оквиру Соколске Петрове петолетке  подигне Споменик захвалности стрељаним и обешеним Србима у Мостару. На дан откривања споменика велики део Мостара jе био украшен заставама. У Мостар су дошле сеоске соколске чете из ближе и даље околине и то пешице и на коњима.  У поворци су биле све категориjе соколског чланства и друга културно-национална друштва. Када jе поворка стигла до споменика, подигнутог на jужноj страни Мостара, ту се већ налазила воjска и броjно грађанство, представници власти и национално-културних установа.  Споменик су осветили православни свештеници у присуству заступника епископа захумско-херцеговачког, архиjереjског намесника Вуjовића. Парох Пеjановић одржао jе кратак говор. После њега говорио jе старешина жупа Чеда Милић. Чеда Милић замолио jе представника мостарске општине да чува први jавни споменик у Мостару. Потпредседник мостарске општине Ђорђе Лабало примио jе споменик на чување. На споменик венце су положили др.Милорад Драгић у име Савеза сокола, затим Ђорђе Пешко, бански већник, у име бана Приморске бановине и у име Српске православне општине из Мостара; Анто Томовић, у име Соколског друштва    Невесиње из чиjег су краjа двоjица стрељани; Ћирил Вовода у име Народне одбране; Радослав Илић у име добровољаца из Мостара; Татко Палавестра у име Четничког удржења из Мостара и Вељко Шишњевац, председник општине из Гацка. (16)

Жупа Мостар jе 1939-1940. израдила чесму на води Кнежак код Невесиња, у славу Бога и покоj душе краља Александра. (17) После Априлског рата 1941. Соколска жупа Мостар биле jе забрањена од стране НДХ.

Савез сокола настоjао jе да унапреди село. У томе jе била наjагилниjа жупа Мостар. Новембра 1926. основана jе Прва соколска чета у Биjелом Пољу код Мостара. Године 1927, 1928 и 1929. основано jе 37 соколских чета. Успеси у раду на селу приказивани су на пољопривредним изложбама. Пољопривредна изложба соколских чета друштва Мостар у Биjелом Пољу одржана jе 14. децембра 1930. Жупа Мостар jе систематски радила на ширењу задругарства. Жупа jе сматрала да jе несташица воде наjвећи проблем за сеоско становништво. Да би помогла народу у тим краjевима  решила jе да уреди око деведесет вода. Сеоски соколи су давали радну снагу, креч, камен и песак, а за цемент, жељезо и алат апеловали су на родољубиве установе и поjединце.  После Априлског рата 1941. Соколска жупа Мостар биле jе забрањена од стране НДХ.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. „Жупа Мостар;  „Соколски гласник“, Год.XI, Љубљана  1. jула 1929, бр.13, стр.12; „Соколска жупа у Мостару”,  „Соколски гласник“,  Загреб, 1920, бр. 4, стр. 205;  „Окружни слет жупе Мостарске у Тивту”,  „Соколски гласник“,  Загреб, 1921, бр. 11, стр. 392, 393;  „Соколска жупа Мостар”,  „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 126;
2. „Соколска жупа Мостар”,  „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 126;
3. „Извештаjи за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославиjе у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77;
4. Алиjа Х. Пашић (Автовац), „Соколство на селу и задругарство”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15. jануара 1931, бр. 3, стр. 3;
5. К.Т. „Пољопривредна изложба соколских чета друштва Мостар”, „Соколски гласник”, Љубљана,  1. jануара 1931, бр. 1, стр. 3; Ђ.Ј. Тилимбат, „Соколска пољопривредна изложба у Гацку”, „Соколски гласник”, Љубљана, 19. новембра 1931,  бр. 47, стр. 2,3;
6. „Соколска социjална акциjа за збрињавање наше сиромашне деце”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 марта 1936, бр. 12, стр. 1;
7. „Рад Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 8 маj 1937, бр. 13, стр. 5;
8. „Велика здравствена и социjална акциjа Соколске жупе Мостар”, ”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 26. jуна 1936, бр. 26, стр. 3;
9. „Рад Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 8 маj 1937, бр. 13, стр. 5;
10. Б. Крчум, Мостар, “Загребачки студенти и херцеговачки Соколи на заjедничком делу за народ”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 27 септембра 1935, бр. 36, стр. 1;
11. Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“, Београд, септембар 1937,  бр. 7, стр.268-272;
12. К. Груjић, „Рад на здравственом подизању Херцеговине”, „Свиjет”, Загреб, 24-VIII 1935, бр. 9, стр. 165;
13. „Рад Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 8 маj 1937, бр. 13, стр. 5;
14. „Соколска жупа Мостар на делу спровођења соколског петогодишњег плана рада”, „Соколски гласник“, Београд, 24 април 1937, бр. 12, стр. 5;
15. „Скупштина  Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 15 маj 1937, бр. 14, стр. 2;
16. „Соколски споменик стрељаним Србима у Мостару подигла jе Соколска жупа Мостар”, „Соколски гласник“, Београд,  12 jуни 1937, бр. 18, стр. 1;
17. „Соколски гласник“, Београд,  29 новембар 1940, бр. 48, стр. 9;

Везане виjести:

СРПСКИ СОКОЛИ У ПЕЋИ – Jadovno 1941.

КРАЉИЦА МАРИЈА НА ПРИМОРЈУ

Рад Савез Сокола у духу словенске узаjамности

рад сокола на косову и метохиjи у међуратном периоду

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА – Jadovno 1941.