Znak sokola na ramenu ne zaslužuje se lako. Za njega je potrebno mnogo prolivenog znoja i, ono najvažnije, junačko srce.
Protivteroristički bataljon „Sokolovi“ predstavlja sam vrh srpske vojske, a prepoznatljiva crna uniforma je stvar prestiža, ali i velike odgovornosti. Jer, kada je najteže, potez je na njima. Ipak, da bi neko postao „soko“, potrebno je da ispuni brojne i za većinu ljudi nepremostive uslove.
– Popuna ove specijalne jedinice vrši se na nekoliko načina: iz postojećih redova vojske, ali i takozvanim prijemom iz građanstva. Svako ko je odslužio vojni rok može da se prijavi na konkurs koji se objavljuje u časopisu „Odbrana“ i pokuša da postane „soko“ – kaže potpukovnik Dejan Nikolić.
Nakon što se pregledaju sve prijave, odabrani moraju da pređu nekoliko krupnih koraka samo da bi postali kandidati za mesto u elitnom protivterorističkom bataljonu.
– Slede razgovori sa psihologom i vojnim komandantima, bezbednosna i fizička provera, kao i kompletan lekarski pregled. Nakon te selekcije, oni koji preostanu šalju se na osnovni kurs od devet nedelja – dodaje potpukovnik Nikolić.
Osnovnu obuku ne završavaju svi. Štaviše, većina odustane. Jedan od članova specijalne jedinice, vodnik čiji se identitet neće otkriti, priča o „paklenih devet nedelja“.
– Kada sam došao, nisam imao pojma šta me čeka, ali ubrzo sam saznao. Devet nedelja pakla, a svaki sledeći krug je sve teži – kaže vodnik koji će uskoro biti unapređen.
Kako dani prolaze, obuka postaje sve surovija.
– Psihički napor je možda i teži od fizičkog. Ključ su disciplina i zajedništvo. Ne postoji pojedinac, već samo tim. Pojedinac ne može ništa, a tim može sve. Mi smo kao karike. Ne dozvoljava se da ijedna pukne – jasan je budući oficir.
Ko nije dovoljno dobar, vrlo lako može da odustane u svakom momentu. Dobije običan beli papir, napiše dobrovoljnu izjavu i u sledećem momentu je već na kapiji.
Ko preživi devet nedelja, a takvih je vrlo malo, vraća se svom starom životu. I čeka poziv da postane „soko“, ukoliko se otvori formacijsko mesto. Kada poziv stigne, sledi obuka od šest meseci. Ali to nije ona osnovna obuka, već mnogo složenija i teža, sa elementima protivterorističke taktike. Vrhunac obuke su taktičke vežbe sa bojnim gađanjem u urbanoj ili ruralnoj sredini. Ove osobine su, prema rečima „sokolova“, veoma važne prilikom realizacije visokorizičnih zadataka jer u momentu pojavljivanja pretnje treba locirati cilj, poštovati sve radnje i procedure i eliminisati trenutnu pretnju uz poštovanje svih mera bezbednosti. Ko sve to prođe, može dobiti čast da ga nazovu „sokolom“.
Ono u čemu su „sokolovi“ takođe posebni, jesu čuvene „vežbe poverenja“.
– Vežba poverenja predstavlja najviši oblik uvežbavanja. Umesto mete taoca koristimo živu metu. Neretko je to komandant bataljona. Na 10 cenimetara od tela postavljene su mete koje predstavljaju otmičare, a koje moraju biti eliminisane. U gađanju se koristi prava municija, te osoba koja je u ulozi taoca na vežbi praktično stavlja svoj život u ruke „sokolova“ – kaže potpukovnik Nikolić.
U PT bataljonu ima mesta i za ženske članove, za koje su kriterijumi prijavljivanja potpuno isti kao i za muškarce. Trenutno bataljon svojim prisustvom oplemenjuju dve žene, lekarka i stručnjak za telekomunikacije.
Što se tiče oružja koje pripadnici protivterorističkog bataljona koriste, ono se razlikuje od onog koje se većinom koristi u vojsci.
– Oprema spada u sam vrh. Takvo oružje koriste najelitnije specijalne jedinice na svetu, te po tome ne zaostajemo. Najviše se koriste automat i pištolj, kao primarno oružje u rešavanju talačkih situacija i protivterorističkih akcija – kaže potpukovnik Nikolić.
Izvor: Intermagazin