Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Соколи у борби против клерикализма у Западној Херцеговини

Датум објаве: уторак, 8 априла, 2014
Величина слова: A- A+

Соколска жупа Мостар обухватала jе делове Приморске и Зетске бановине. Соколско  друштво Имотски настоjало jе да сузбиjе утицаj  римокатоличких клерикалаца  у западноj Херцеговини.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/sokoli-zap-herceg-m.jpg

Соколи су наставили своју борбу са католичким клерикалцима који су наставили своје активности после пропасти Аустро-Угарске у Југославији. Најаче упориште клерикализма било је у Западној Херцеговини. У писму „Соколском Гласнику” из Имотског признаје се да Имотски котар са просветом заостаје за свим котарима у Далмацији. Даље се истиче : „И још томе, представници ове мрачне куле, којима је у интересу да народ у мраку држе, устају данас да просвјетљеном и родољубивом свијету дијеле подуке о просвјети, а дипломе о југословенском патријотизму, док су прије пљували у лице Југославије, кад је ова још у заметку била. Па се у то име представници мрака, свом жестином обарају на културно Соколство, као на заторника просвјете и југославенства … Кад им ни то не помаже, онда покушавају, да у мјестима, гдје њихов демон хара и пљачка све оно, што је напредно и савремено, шире свој уплив у соколским круговима, намећући своје мрачне и нездраве идеје и гасећи у младоме соколу прву искру свијетла и родољубља, што му се у младој души јавља. Провоцирају духом убогу масу, и од ње стварају вјерске фанатике, који … тероризирају слободу мишљења и увјерења других. И сваки је онај одметник и тероризатор католичанства, који спрјечава мрачњацима, да тероризирају слободу мишљења просвјетљених !? Заторницима просвјете, а пријатељима мрака укратко довикујем : „И ако сте проширили свој уплив и власт по невољној крајини нашој, то ипак немојте ни сањати, да ће имотски соколи допустити, да победи  онај клерикализам, који је све отровне стријеле на соколство упро. Ми добро знамо, да је наша дужност, да у народу тражимо све оно, што нас нацијонално спаја, а устрајемо проти свему ономе, што нас раздваја. Један језик, исти обичаји, заједнички циљеви и вјерска сношљивост нас спаја, док нас вјерски фанатизам и задрти клерикализам раздваја.” (1) Соколско друштво у Имотском основано је 1919. Било је покушаја да се оснује 1910. али то није било могуће због притиска аустријске власти и клерикалаца. После две године имали су 150 вежбача свих узраста и скоро 200 осталог чланства. Сама варошица Имотски имала је 1.600 до 1.800 становника. Друштво је имало своју фанфару, културно-просвјетни, тамбурашки и глумачки одсек и забавни одбор. Имало је своју читаоницу, књижницу и љетно вјежбалиште. Чланови су вежбали у школској гимнастичкој дворани. Друштво је приређивало академије, излете у околину и јавне вјежбе. Учествовало је слетовима, а посебно се истакло на слету жупе Мостар јуна 1921. (2)

Соколско друштво Имотски прославило је 6 и 7. септембра 1930. рођендан престолонаследника Петра и чин предаје нових застава пуковима југословенске војске у Имотском. У католичкој цркви одржано је благодарење 6. септембра 1930, а после благодарења  пошла је свечана поворка кроз град са соколском музиком на челу. У вече у 7 сати приређена је бакљада, а у 8 сати свечана академија. На академији говорио је др. Јанко Рако. Ујутро 7. септембра 1930. у присуству свих друштвених категорија и многобројног грађанства одржан је на  гробљу парастос преминулој браћи и сестрама Соколског друштва Имотски. Том приликом положен је венац  на гроб истакнутог соколског радника и бившег начелника  др. Никице Јерковића. После подне кренула је величанствена поворка на челу са соколском музиком на вежбалиште, где је одржана јавна вежба. На трибини био је управни одбор Соколског друштва у Имотском са старешином Петром Дојмијем, подстарешином Луком Милиновићем, делагати управе Жупе Мостар : просветар жупе др. Миле Докић и начелник жупе Перо Чолић. Др. Миле Докић у свом говору истакао је значај свечаности. После просветара говорио је Антун Бартуловић. После говора одржане су вежбе свих категорија друштва, а нарочито одушевљење изазвала је вежба чете сокола-војника 32. пешадијског пука из Невесиња. Чету војника предводио је соколски радник из Метковића, Мишо Паранос. У вече приређена је академија и концерт соколске музике. На свечаностима  Соколског друштва Имотски учествовали су као гости преко 100 чланова и чланица Соколског друштва Макарске са музиком. У редовима  Соколског друштва Имотски истицала су се браћа Добромир, Живко и  др. Јанко Рако. (3)

Соколско  друштво Имотски оснивало је сеоске соколске чете,  којима су на челу стајали учитељи. Чета “Крајишник” наступила је на четним такмичењима 4.9.1932. у Имотском. Најбоља је била соколска чета  Проложац, друга чета Подбабје  и трећа чета Криводол, па затим чета Посушје.  Чету Подбабје водио је њен оснивач учитељ Антон Војко. (4)

Соколи у Имотском били су изложени нападима хрватских сепаратиста. После стварања Бановине Хрватске 1939. ХСС је користио власт за обраћун са соколима. Уследио је напад на Чеду Милића, старешину Жупе Мостар, једног од најистакнутијих соколских и националних првобораца. Напад је извршен у више наврата после завршене скупштине друштва Имотски 11.2.1940. Као делегат жупе Чеда Милић је ишао је на скупштину соколске јединице у селу Главини код Имотског. Био је у пратњи сокола из Иморског др. Паве Радовановића, начелника Живка Раке, Новака Вукићевића, Миха Тадића и начелнице Анђе Иванишевић. На путу између Имотског и Главине соколи су наишли на групу чланова Хрватске сељачке заштите. Око стотињак чланова заштите су у пролазу демонстрирали повицима, звиждањем и довикивањем а касније су бацали камење у правцу сокола. За време рада скупштине у Главини прошла је поред соколског дома чета  Хрватске сељачке заштите. Поново су се вратили испред дома уз песму и погрдне псовке. После завршене скупштине Чеда Милић уз пратњу сокола из Имотског, кренуо је натраг у Имотски. При уласку у град опазили су два члана Хрватске сељачке заштите који су трчали из кафане у кафану и позивали своје људе, да би организовали нападе. Пред кафаном „Напредак” дочекали су Чеду Милића са дивљом дреком, звиждањем, псовкама и повицима : „Доле Чеда Милић …”. После повика бацали су камење и пуцали из револвера. Други напад извршиле су исте особе са придошлим лицима на пазаришту. Ту су почели да бацају веће количине камења и испалили су два метка. На предлог старешине друштва група сокола се склонила у кафану „Централ”. Руља је навалила камењем, демолирала врата и зид и упала у кафану. Тражећи Чеду Милића раздражена гомила је разбијала стакло. Чеда Милић се уклонио из кафане када му је и власник отказао гостопримство. У кафани је било преко 40 особа, на челу са председником месног одбора ХСС адвокатом др. Милом Вуковићем. Нико није ни покушао да заштити нападнуте соколе. Користећи се мраком, соколи су се склонили у кућу старешине соколског друштва, др. Павла Радовановића. Руља је дошла пред кућу и гађала камењем, те су нека стакла полупали. Нападачи су мислили, да ће Чеда Милић кренути за Мостар аутомобилом, те су у боровој шуми, одмах до Имотског, претражили сваки аутобус, који је наишао из Имотског. Поводом напада Извршни одбор Савеза Сокола упутио је телеграм бану Хрватске Бановине др. Ивану Шубашићу у коме се тражило кажњавање криваца, који су властима у Имотском били познати. Соколи су сматрали да када нису могли да их скрше полиција и шуцкори Аустрије, неће моћи ни да их разбије ни  бедна гарда Сељачке заштите. (5)

 

Напомене :

  1.  Душан Битанга, „Имотски Сокол у културној борби”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1921, бр. 9/10, стр. 365,366;
  2. Учесник на јавној вјежби, „Соколско друштво у Имотском”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1921, бр. 12, стр. 438, 439;
  3. „Соколско друштво Имотски”, „Соколски Гласник” Љубљана, 21. септембар 1930, бр. 23, стр. 5;
  4. „Соколско друштво Имотски”, „Соколски Гласник” Љубљана, 29. септембра 1932, бр.39, стр. 6;
  5. М.Г.С. „Више се не може ћутати ни трпити”, „Око соколово”, Београд,1 април 1940, бр. 4, стр.57-59;

 

Пише: Саша Недељковић, члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Везане вијести:

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Недељковић: СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА УЈЕДИЊЕЊА




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top