Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уједињење 1912 – 1918.

Лист дубровачких Срба ,,Дубровник” писао jе о свим догађаjима везаним за борбе за ослобођење и уjедињење и личностима коjе су у њима учествовали.  Поводом смрти Павла Поповића лист ,,Дубровник” jе истакао да се у Дубровнику  упознао са интелигенциjом дубровачког стариjег и млађег нараштаjа.  У своjим сjећањима у листу ,,Дубровнику” В. М. Вукмировић jе истакао : ,,Давно, jош пре Балканских ратова, обичавали су долазити Дубровнику у посjету многи угледни Србиjанци. Ми, ондашњи дjечаци, у њима смо гледали Србиjу Краља Петра, коjа има да поведе крваво коло ослобођења. … Међутим Павле ниjе долазио у Дубровник jедино због нашег Архива. … Долазио jе он к нама и тражио живе људе. Дум Иван каноник Стоjановић, Фабрис, Пасарић, … Од млађих jе двоjицу нарочито волио. Били су то Франо Кулишић и Перо Колендић. … Када сам му казао да сам дошао да наставим школовање на београдском универзитету, било му jе риjетко мило : ,,Нека и овдjе код нас неко буде из дубровачке гимназиjе”! … Наиме београдски универзитет jе већ био прикупио доста велики броj Сриjемаца, Личана, Босанаца и Херцеговаца, а да и не помињем доста jаке групе оних коjи су долазили из Старе Србиjе и Маћедониjе”. Студент Влада М. Вукмировић jе на препоруку Ђилда Јоба и Јовице Перовића приман у Народноj Одбрани са наjвећим повjерењем.  У своjим сjећањима  В. М. Вукмировић jе истакао : ,,Долазе људи из свих краjева данашње Југославиjе на виjећање, савjетовање. Курири, нарочито из jужних краjева, долазе и одлазе. Капетани Милан Васић и Милан Прибићевић врше даноноћно дужност секретара. Потребно jе свакога примити. … Као и све раниjе, и ову сам одлуку донио брзо. … И за то jеднога дана саопштим капетану Васићу да сам мишљења да би било потрбно да и jа напустим Београд и да се пребацим у Стару Србиjу, пошто бих, приjе тога свршио потребни курс ,,баратања оружjем” у Врањи”. Вукмировић jе хтео да се поздрави са своjим професором Павлом Поповићем. О том разговору забележио jе : ,,Нимало се ниjе зачудио када сам му казао гдjе идем. ,,Знам, казао ми jе том приликом, ако скоро не кренемо доље, пола ће нам универзитета опустjети!”.(1) Козjачки одред Воjина Поповића (воjвода Вук)  jе у Кумановскоj битци на Сртевици спречио обухват левог крила српске Прве армиjе и тиме обезбедио успех операциjе. Вукмировића jе рат 1912. затекао на терену. Његов одред jе формирао претходницу Прве армиjе. Водили су борбу на Куманову, први ушли у Прилеп, прегазили Црну Реку, ушли у Битољ и оданде кренули у Албаниjу.(2) Лист ,,Дубровник” пренео jе из Алманаха ,,Југославиjа” за 1939, у Чикагу чланак В.М. Вукмировића тада савjетника Министарства  Иностраних Послова, коjи као jедан од наjмлађих четника суделовао четничком одреду Воjводе Вука. Описао jе улазак четничке патроле у Охрид ноћу. Срели су се са општинским стражарима и изљубили. Стражари су их повели код учитеља Тасића, првог председника ослобођене охридске општине. Он их jе поздравио : ,,Не по шубарама, и по одиjелу и обући, већ по брзометним вашим пушкама вас познаjем, браћо моjа, ослободиоци наши … “. Док jе говорио истргао jе jедну пушку из руку наjближег четника и пољубио jе. Позвао их jе у трпезариjу рекао домаћици : ,, … све што имаш, изнеси пред госте, … коjе jе Марков Охрид пет стотина година чекао, да би их данас дочекао !  — И воштаницу ону из Светог Наума, што jе донесосмо, баш оне недjеље, када стиже виjест да су Краљеви Биjели Орлови прешли границу, jер jе ово прва слободна Слава после Косова !”. У рану зору стигао jе Воjвода Вук на челу одреда.(3) Вукмировић  се са своjим одредом борио у Првом светском рату. После Сувобора, при гоњењу аустриjских трупа, срео се са своjим професором Павлом Поповићем коjи му jе рекао: ,,До виђења у Дубровнику, али овога пута  сигурно.”(4)

Перо Гоце-Гучетић био jе као ђак которске гимназиjе  избачен из свих школа монархиjе због увреде ћесара. Преселио се у Београд и ту свршио гимназиjу. За време балканских ратова борио се у редовима црногорске воjске. Заjедно са Јобом, Миџором и другим добровољцима борио се у чети Воjе Танкосића. Прелаз преко Албаниjе уништио му jе здравље.  По препоруци Николе Пашића Гучетић jе послан у Француску на опоравак. Вратио се и 1921. умро у Херцег Новом где jе у то доба радио његов отац. Посмртни остаци пренети су 30 jануара 1938. у Дубровник, у обитељску гробницу на Михаjлу бригом покоjниковог брата Влаха Гоце Гучетића, управитеља Бановинске болнице у Дубровнику. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе да се грађанство Херцег Новог на челу са председником општине Мирком Комненовићем са много искрене сућути, пажње и поштовања, опростило од посмртних остатака ,,овог изгледног предратног омладинца и националисте.” (5)

Вукмировић jе своj национални рад наставио и после рата. Одбор за подизање споменика краљу Александру на Удбини из Чикага у своjоj резолуциjи истакао jе : ,, Национални и патриотски рад, коjег jе овдjе међу нас, за пуне три године у своjству генералног конзула, четник и ратник за народну слободу, водио г. Влада М. Вукмировић, … Одбор у своjоj резолуциjи од 21 децембра, 1937.  … каже да г. Вукмировић никада ниjе жалио труда и властите своjе жртве, да подухват одбора буде успjешниjи. У интересу сакупљања прилога за подизање споменика  г. Вукмировић jе о свом трошку путовао по разним насељима Америке, да живом речjу заинтересуjе наш свиjет.” У Одбору за подизање споменика у Удбини били су: Почасни председници Никола Тесла, Константин Фотић (посланик у Вашингтону), Влада М. Вукмировић (бивши генерални конзул у Чикагу). Извршни одбор председник Божо С. Баста, подпредседник Ђорђе Диклић,  таjник Мане Кнежевић, рачуновођа Никола П. Радаковић,  благаjник Јово В. Допуђа. Одборници Томо Галовић, Милан Басара, Шимо Кнежевић, Милан Радаковић и Стево Калањ. (6)

Краjем октобра 1937. одржане су прославе Кумановске побjеде и ослобођења Скопља. Лист „Дубровник” од 23 октобра 1937. подсетио jе да jе тог дана и наредног (23 и 24) 25-годишњица  битке на Куманову. Подсетио jе да jе 90.000 српских бораца извоjевало победу одлучну за исход целог рата на македонско-косовском боjишту. Командант I српске армиjе био jе престолонаследник Александар.  Лист „Дубровник” истакао jе значаj те победе за Приморjе:  „Кумановска побjеда силно jе била одjекнула и све нас испунила чврстом надом ослобођења од мрске туђинске власти, те и уjедињења са нашим славним  Пиjемонтом хероjском Србиjом. Сад нам обнавља успомену оне големе радости и одушевљења коjе jе онако силно било обузело у оно доба Дубровчане, а коjе сада испуња срца наjдубљим поштовањем и захвалношћу прерано отргнутоj наjвећоj нашоj узданици, непрежаљеном Витешком Краљу нашем Александру I Уjединитељу. … те и сачувати прекрваву нашу течевину од свих унутрашњих и вањских душмана и злотвора !”(7)

У листу „Дубровник” Вукмировић jе писао о прослави: „Тако jутрос, када сам из царског Скопља преко Куманова стигао на Сртевицу да обиђем гробове мртвих другова и да им са сродницима запалим воштаницу сjећања, … као да сам их jуче посљедни пут био посjетио, док jе међутим пуних двадесет и пет година од дана када смо баш ту сачекали били напад Кара-Саид пашиних армиjа, тукли их и потукли. … на Сртевици, гдjе jе легендарни Воjвода Вук са своjим, неумрлим у слави, четницима сачекивао нападе турских табора и сам прелазио у напад, без предаха 36 сати, … пjевале пjесму наше младости : „Крвав се барjак развио, Маћедониjо!” … велебни споменик коjег бивши ратници подигоше мртвим друговима на Зебрњаку. …. Зебрњак и споменик на њему, види се из даљине од неколико десетина километара.  Зебрњак већ jе сав прекриљен од народа. Сва села кумановска и она из Скопске Црне Горе слегла су се jутрос ту. … „Здраво, живо !” — jедини jе поздрав jутрос.”   (8)  Прослава кумановске победе наставила се у Скопљу. Лист „Дубровник” пренео jе из листа „Аграрна Мисао” из Београда опис прославе у Скопљу : „Велика, … поворка нашег живља из Јужне Србиjе сутрадан у Скопљу, била jе достоjан наставак оног духовног славља на Куманову. Огромна jе то била поворка омладине, ветерана, инвалида, четника, жена са дjецом на грудима, сокола, младих дjевоjака у народноj ношњи …”.(9)

Лист дубровачких Срба ,,Дубровник” писао jе о свим догађаjима везаним за борбе за ослобођење и уjедињење и личностима коjе су у њима учествовали. Поводом смрти Павла Поповића лист  jе истакао његову сарадњу са националним радницима Дубровника. Такође истакао jе значаj Кумановске победе за Приморjе. Лист ,,Дубровник” штампао jе  сећања  Владе Вукмировића из Дубровника, коjи као jедан од наjмлађих четника суделовао у четничком одреду Воjводе Вука. Његов одред jе формирао претходницу Прве армиjе. Козjачки одред Воjина Поповића jе у Кумановскоj битци на Сртевици спречио обухват левог крила српске Прве армиjе и тиме обезбедио успех операциjе. Водили су борбу на Куманову, први ушли у Прилеп, прегазили Црну Реку, ушли у Битољ и оданде кренули у Албаниjу. Са своjим одредом борио се  у Првом светском рату. Вукмировић jе своj национални рад наставио и после рата. Краjем октобра 1937. одржане су прославе Кумановске побjеде и ослобођења Скопља. У листу „Дубровник” Вукмировић jе писао о прослави  25-годишњице  битке на Куманову.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1.,,Жалост за пок. Проф. Павлом Поповићем”,  „Дубровник”,  Дубровник, 10 jуна 1939, бр. 23,стр. 4; В. М. Вукмировић, ,,Сjећања на Павла Поповића”, „Дубровник”, бр. 35, Дубровник, 2 септембра 1939, стр. 3, 4;

2.Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца, Београд, стр. 7; В. М. Вукмировић, ,,Сjећања на Павла Поповића”, „Дубровник”, бр.36, Дубровник, 9 септембра 1939, стр.3;

3. В. М. Вукмировић, ,,Улазак прве српске патроле у Охрид дванаесте године”, бр.4, „Дубровник”, Дубровник, 27 jануара 1939, стр. 3;

4. В. М. Вукмировић, ,,Сjећања на Павла Поповића”, „Дубровник”, бр.36, Дубровник, 9 септембра 1939, стр.3;

5. ,,Дубровачке виjести”, „Дубровник”, Дубровник,5 фебруара 1938, бр. 5, стр. 3;

6.,,Резолуциjа Одбора за споменик на Удбини”, „Дубровник”, бр. 4,   Дубровник, 29 jануара 1938,  стр. 2;

7.„Сjетимо се”, „Дубровник”, бр. 39, 23 Октобар 1937, Дубровник, стр.3;

8.Влад. М. Вукмировић, „На младом Нагоричану послиjе двадесетпет година”, „Дубровник”, бр. 43, 20 Новембар 1937, Дубровник, стр.2,3;

9.„Прославе у Куманову и Скопљу”,„Дубровник”, бр. 43, 20 Новембар 1937, Дубровник, стр.2;

Везане виjести:

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику