Соколи о смрти краља Александра

Соколе је потресла вест о убиству краља Александра у Марсељу. У веснику просветног одбора Савеза Сокола „Соколска просвета” који је излазио у   Новом Саду описано је како су споро стизале вести о убиству у Марсељу :  „У оној општој забуни која је завладала  целом земљом, 9 октобра увече, када су почеле да се прекидају биоскопске и позоришне претставе, свирка, као и све остало, сви смо ми били свесни да се морало одиграти нешто крупно и страшно, али нико није знао шта. … У тој забуни, прво нам је пало на памет, као и и обично, да затражимо телефонско обавештење из редакција београдских листова, али, после дугог чекања на заузетим телефонским линијама добијали смо неодређене и нејасне одговоре : Још не знамо сигурно … — Нека несрећа се изгледа догодила у Француској … — Веле, Њ. В. Краљ је рањен итд. У овој тешкој неизвесности није могла ништа одређенога да нам каже ни Београдска радио-станица, само толико, да је добила наредбу да обустави свој редовни програм и сваку емисију. Ми, који смо имали мало јаче апарате, потражили смо стране станице и били смо као громом поражени, када нам таласи Прашког радио-журнала саопштаваху до детаља тежак злочин извршен у  Марсељу. Сада нас је тек обузимало поред туге и једно страшно осећање које нас је притискивало као мора, и ми смо се сви сада са зебњом питали : Шта ће бити ? — Паника, расуло, неред, — можда и рат ?”(1)

Савезна управа Савеза Сокола одржала је 11. октобра 1934. комеморативну седницу у спомен краља Александра у Београду. Да ће бити одржана седница Савеза Сокола  јављали су неколико пута у току преподневне и подневне емисије спикери Београдске радиостанице. На седници су донета саопштења и наређења свим жупама, друштвима и четама шта је требало соколи да учине.  Спикери Београдске радиостанице пренели су одмах наређења преко радија. Та наређења су тек 12 часова касније штампана у београдским листовима. У неке крајеве ти листови су стизали тек 48 часова касније. (2) Сахрану краља Александра снимали су др. Ж. Камаџија и Б. Крејчик. (3) Др. Владимир Белајчић је истакао у  „Соколској просвети” : „Ми Соколи, којима је наш Витешки Краљ у безброј прилика указивао Своју Краљевску пажњу и љубав : похађајући соколске приредбе, од великих слетова до најнезнатнијег јавног часа забитне које соколске чете; пружајући издашну новчану помоћ нарочито за соколски рад на селу; дарујући многобројне соколске заставе, од Савезне па до четних, и установљујући бројне прелазне дарове за соколске утакмице, носимо у срцима својим, више него ико, тешку тугу и неизмерни бол за изгубљеним Краљем и Заштитником својим.” (4)

Представници сарајевске Соколске жупе походили су 1934. гроб краља Александра у Задужбини Карађорђевића на Опленцу.  Путовање возом проведено је у посту и молитви. Од Аранђеловца соколи су путовали пешке, без залогаја хлеба, постећи. Соколи свих вера, међу којима жене, девојке, старци са села и града, пешачили су до Тополе, а од Тополе, пошли су на команду у корак и марширали до опленачке задужбине. Пред црквом делегација сокола затекла је огромне масе народа, које су дошле да се поклоне сени свог краља. У порти цркве су се могли чути сви дијалекти и видети људи из свих крајева краљевине Југославије. Пре сокола ушла је у задужбину делегација националних жељезничара. Иза њих су соколи ушли у крипту. На челу је био најстарији соколски радник из жупе Милан Хаџи-Вуковић, старешина соколског друштва Фоча. Носио је позлаћену урну са земљом узотом са гробова јунака и мученика с Пала, Фоче, Зенице, Блашње … Соколска делегација ишла је за њим. Стари горштаци са Романије и Сокоца заплакали су испред гроба свог краља. Над гробом у тишини, прекиданом јецајима сокола и соколица, говорио је Радмило Грђић. У свом говору истакао је: „Краљу наш! Сарајево Ти шаље Соколе по црну и жалосну путу. Кад смо лани долазили, пратили су нас радосним кликтањем наш заносни Требевић, наше пољане и горе, планина нас додавала планини, бродили смо Србију земљу племениту и јуначку Шумадију да упалимо кандило соколске захвалности над гробом Твог великог Оца, с буктињом запаљеном ватром наших срдаца. А сада нас испратише туге големе и срца сломљена, Војводо наш и рано наша непреболна. Романија нам не кликне весело, јер јој се срце окамени црног дана марсељског. Наше црне мајке заплакаше, наше сестре расплетоше жалосне косе, а чобанче преби фрулу, залелека и писну ко рањен соко. Ми Ти носимо њихове сузе и тугу чемерну. Приносимо на Твој свети гроб земљу с гробова наших мученика и јунака. Њихови гробови нису више хладан кам. Они говоре јасније и речитије него икад поколења које мора да изврши аманет Краљу ! Босна је данас крваво стиснута песница, Сарајево је огњени мач. На његову врху носимо нашу заклетву да ћемо чувати Југославију. Како се право заклели тако нам Бог помогао !”. „Тако нам Бог помогао” одјекнуло је криптом. Тада је Хаџивуковић, уплакан, спустио урну на гроб краља Александра. На урни су биле речи: „Соколи жупе сарајевске приносе земљу с гробова мученика и јунака на гроб Витешког Краља са заклетвом „Идемо Вашим светлим трагом”. Тиме је завршена свечаност. Соколи су се разишли дубоко потресени са утисцима који се нису могли заборавити. (5)

Соколско друштво Београд III прославило је  Први децембар 1934. Сви чланови друштва окупили су се на свечаној седници на полагању заклетве. Били су присутни чланови соколске чете  из села Винче. Извршено је превођење деце у нараштај и нараштајаца у чланство. Деца и нараштајци декламовали су патриотске песме, посвећене успомени краља Александра и слављењу младог краља Петра. Старешина друштва Драги Живановић говорио је о важности заклетве. Сви чланови друштва изговорили су текст  заклетве, а затим су потписали заклетву. У вече била је приређена дечја и наршајска академија. Ђуро Бањац одржао је предавање “Краљ Соко”, у коме је истакао историјски смисао прве појаве краља Петра пред јавношћу, на погребу свог оца, у соколској одори. По њему тај моменат обележавао је политички програм и осветљавао путеве будућности. После предавања рецитоване су : “Плач матере Шумадије”, “Наш мртви Краљ” “Први децембар”, … и на крају “Чувајте Југославију”. Песма “Чувајте Југославију” је награђена као најбоља на конкурсу који је расписало Соколско друштво Београд III. Рецитовао ју је сам песник нараштајац Д. Малешев. Љубица Јанковић прочитала је извештај о радовима нараштајаца под називом “Чувајте Југославију”, који су били одабрани на конкурсу друштва Београд III и награђени. У свом извештају истакла је главне одлике сваког награђеног рада. Победницима на жупским утакмицама предате су дипломе. Старешина друштва Драги Живановић представио је старешинство и  чланове-вежбаче Соколске чете  из села Винче, које је друштво основало и којој је слало сваке недеље свог предњака Св. Глогоњца да их вежба. Истакао је тешке прилике под којима су соколи на селу радили и да вежбају после напорног земљорадничког посла, па ипак показивали су  резултате. Чета је извела, уз пратњу музике, просте вежбе. Под утиском прославе Првог децембра велики број грађана пријавио се у чланство друштва. (6)

На Радио Београду предавала је 6 јануара 1935. Смиљка Грбић из Руме о теми “Бол народа” и А. Оченашек из Прага о теми “Александар I  — поборник соколске мисли”. За 10 јануар 1935. најављено је предавање “Његове то су речи” сабране речи краља Александра, изговорене у значајним тренуцима народног и соколског живота. (7) Соколско друштво Дубровник је сваке године до Априлског рата обележавало комеморативним скуповима 9. октобра смрт краља Александра. На  комеморацијама учествовала су   дубровачка национална друштва и грађанство.  У великој сали  Соколског дома (Спонза) одржао је 1937. гуслар Илија Вуковић гусларско вече. Уз кратко предавање на програму биле су : песма о смрти краља Александра, те гусларске импровизације : поздрав соколима, затим шаљиве народне доскочице.  (8) Приликом откривања споменика краља Александра  Соколско друштво Удбина приредило је 29 маја 1938. свечану академију у просторијама општине. На академији су учествовали чланови соколских јединица, грађани из целе Лике и других крајева Југославије, и изасланици власти и хуманих и просветних друштава. Академију је отворио старешина Петар Веиновић, истакавши значај дана, споменувши дела краља  Александра. На академији је поред гимнастике, рецитација и тачака певачког мешовитог хора, даван позоришни комад „Хеј Словени”. Приликом откривања споменика краља Александра чланови и чланице Соколског друштва Удбина и обвезници обавезног телесног васпитања дефиловали су у народним ношњама кроз Удбину. (9)

Соколе је потресла вест о убиству њиховог заштитника краља Александра у Марсељу. Соколска друштва настојала су да истакну његов значај и заслуге. У Београду је 2015. издата књига „Соколске песме”. Прикупили су их Петар Д. Павловић и  Кристина М. Пантелић Бабић. Поред општесоколских песама  дате су и песме о убиству краља Александра у Марсељу.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Соколска просвета”, весник просветног одбора ССКЈ, Нови Сад, новембра 1934, бр. 9, стр. 380;
2. „Соколска просвета”, весник просветног одбора ССКЈ, Нови Сад, новембра 1934, бр. 9, стр. 380;
3. „Са погреба Витешког Краља Ујединитеља”, „Соколска просвета”, весник просветног одбора ССКЈ, Нови Сад, новембра 1934, бр. 9, стр. 381;
4. Др Владимир Белајчић, „Вођ Народа, Херој и Мученик”, „Соколска просвета”, весник просветног одбора ССКЈ, Нови Сад, новембра 1934, бр. 9, стр. 367;
5. „Соколи сарајевске Соколске жупе на Опленцу”, ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 5;
6. „Из наших жупа и друштава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануара 1935, бр. 1, стр. 3;
7. „Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 3;
8. „Гусларско вечер”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр.3;
9. Н.С, „Соколско друштво Удбина”, „Из наших жупа”, „Соколски гласник”, Београд, 21 јуна 1938, бр. 24, стр. 5;

Везане вијести:

Изложба “Краљевска породица и Соколи” у Београду | Јадовно …

Соколи у Имотском | Јадовно 1941.

Српски соколи и Побратимски покрет у борби за уједињење …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА | Јадовно 1941.

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА | Јадовно 1941.