SOKOLI I MLADA BOSNA

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. 

U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine  u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je  Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je  u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola u svim oblastima  Austro-Ugarske Monarhije. (1)
Pododbor Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” u Mostaru, čiji je predsednik bio Aleksa Šantić, osnovao je 1903. Srpsko gimnastičko društvo Obilić. Da bi podstakao osnivanje novih društava Obilić je izvodio vežbe i u drugim gradovima (Sarajevo,Čapljina). Posle posete Obilića 1906. Sarajevu, grupa srpskih pregalaca u Sarajevu okupljena oko Prosvjete i lista „Srpska riječ” osnovala je Srpsko gimnastičko društvo „Dušan Silni”. (2)
Sokole je pogodila aneksija Bosne i Hercegovine 1908. Rešili su da  se „sokolska ideja bratstva što dublje proširuje u narod i da se … zainteresuje sva srednjoškolska omladina, jer će ti đaci kroz kratko vreme biti nosioci i pokretači sokolske misli i rada u narodu. U našem narodu trebalo je očuvati i nanovo podići duh borbenog raspoloženja i poštovanja tako, da bi svaki pripadnik te generacije bio pripravan na najveća samopregaranja, teške žrtve i borbu za večni život svoga naroda. Sokolstvo je bilo prvo pozvano da svojim snagama celome narodu dokaže vrednost i snagu ujedinjenja. … Prvi je zadatak bio da se sav naš narod bez razlike na pleme, veru i kraj upozna i spremi za veliko delo nacionalnog ujedinjenja i oslobođenja. Drugi je bio u tome, da se naše najmlađe intelektualne generacije vaspitaju u duhu sokolskog shvatanja o neminovnoj  potrebi borbene akcije protiv svakog pokušaja naših ugnjetača. …  od naše napredne omladine trebalo je stvoriti onu generaciju, koja će kao deca naše nacionalne revolucije biti preteča otvorene borbe za slobodu i ujedinjenje.”(3)
Dr. Voja Besarović, starešina i Jovo Popović, zamenik starešine društva u Sarajevu, bili su zadojeni na univerzitetu sokolstvom. Oni su došli u lični kontakt sa Lazom Popovićem i na Vidovdan na sletu u Ravanici u Sremu 1908. sa njim utvrdili plan organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. Na konferenciji delegata srpskih gimnastičkih društava u Sarajevu u jesen 1908. poverena je starešinstvu Srpskog sokola u Sarajevu izrada pravila organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. U proleće 1909. na sastanku kome su prisustvovali i  Laza Popović, starešina župe Fruškogorske,  i  dr. Simeon Čokić, tajnik župe, rešeno je da se srpski sokoli pojedinih pokrajina obrazuju župe, a da sve župe sačinjavaju Savez. U savezu su trebala da budu okupljena sva srpska sokolska društva bez obzira na  pokrajine u kojima su se nalazili. Prvi odbor Sarajevske sokolske župe izabran je u maju 1910. (4)
Sokoli su zajedno sa Pobratimima od 1910. pokušavali da u Austro-Ugarskoj monarhiji osnuju svoja seoska društva.  Prihvatili su stavove nacionalističke omladine, koja je na svojim zastavama ispisala da samo ona organizacija može da služi narodu, koja uspe da združi inteligenciju grada sa selom. (5)
Prvi pododbor Pobratimstva osnovan je u selu Razboju kod Bosanske Gradiške 1909. i društvo je osnovalo sokolsku sekciju. Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. U Bosanskoj Krajini pobratime je predvodio sokolski prvak tog kraja Vlada Malić.  Nije propuštao ni jedan praznik, a često ni radni dan da ne obiđe Razboj i ostala sela i tamo organizuje pobratime, koji su u isto doba bili i seoski sokoli. Župa je 1911. donela odluku da se u sokolskim društvima osnivaju pobratimske sekcije i da sokolski prednjaci trebaju biti pobratimi. Prvi veliki slet pobratima i sokola održan je u Bosanskoj Gradišci na Vidovdan 1911. Povorka od 600 dicsiplinovanih pobratima  išla je sa sokolskom muzikom na čelu. Slet je privukao velike mase naroda ne samo iz bosansko-gradiškog sreza, nego i iz srezova susedne Slavonije. Na sletu je prisustvovao starešina dr. Vojislav Besarović iz sokolske župe Sarajevo. Kao gosti bili su prisutni Živojin Dačić ispred Narodne Odbrane, dr. Miloš Popović ispred Saveza Trezvenosti, guslar Petar Perunović, dr. Andrija Štampar ispred antialkoholnih društava iz Hrvatske i Slavonije i veliki broj intelektualaca i studentske omladine iz Bosne i susedne Slavonije. Pobratimski pokret u Hercegovini u Mostaru vodio je Čeda Milić. Miloš Đuran, činovnik Saveza zemljoradničkih zadruga u Sarajevu, pisao je o pobratimima u „Srpskoj Reči”, „Narodu” i „Otadžbini”. Ljubo Mijatović propovedao je sokolstvo i pobratimstvo među akademskom omladinom.  Godine 1912. u župi je donet zaključak da se u sokolskim društvima podmladak vaspitava u smislu ideja izraženih u knjizi Četnik  od dr. Miloša Popovića. (6)

Na omladinu u Sarajevu su delovali događaji kao što je bila Proslava 10-godišnjice “Prosvete” 1912, prvi đački proces Pjanić, Ljubibratić i februarske demonstracije protiv Mađara 1912. u Sarajevu. U svojim sećanjima Vojislav Bogićević je istakao : … ostala mi je duboko urezana u sećanju. Policija i vojska blokirale su sve sarajevske ulice oko glavne tadašnje Franje Josipa ulice. Uzduž i popreko tih nekoliko prostranih ukica krstarili su oduševljeni đaci, lupali strane natpise i prozore na tuđinskim ustanovama, nemilosrdno udarani sabljama i kundacima razjarene policije i soldateske, koja nije imala naređenje da puca. Na samom uglu kod nekadašnje knjižare Bašagića, našao se nenadano na đačkim ramenima Luka Jukić. Žažaren u licu, razbarušene kose, održao je đacima govor, kuražeći ih da ustraju, … a dok je policija besomučno jurišala, đaci su svojim prsima štitili Luku Jukića, kojega su vlasti tražile na sve strane.  …  kojoj su kasnije došli u pomoć organizovani radnici, te se je na taj način mogao probiti kordon policije.” (7)
Na proslavi desetogodišnjice Prosvete održanoj u Sarajevu septembra 1912. učestvovali su u velikom broju sokoli i pobratimi.  Velika nacionalna manifestacija održana je u Sarajevu nedelju dana pre objave balkanskog rata. Na proslavi utvrđeni su zadaci sokola i pobratima u danima, koji su bili na pomolu.(8) Na predlog Prosvete bilo je proglašeno kulturno ujedinjenje srpskog naroda u obliku Saveza kulturnih ustanova-matica iz svih srpskih zamalja. (9)
Delegacija „Dušana Silnog” iz Dubrovnika je zajedno sa  „Dubrovačkom Građanskom Muzikom” otišla u Sarajevo na  „Prosvjetinu“ proslavu. Stigli su u Sarajevo oko 9 sati uveče. Delegati „Dušana Silnog” marširali su glavnom ulicom oko barjaktara Ivankovića iz Trebinja, pred njima su išli dr Laza Popović i Voja Živanović, srpski generalštabni pukovnik, a za njima svi sokoli. Muzika je svirala „Oro kliče sa visine”. Zvuke muzike pratila je pesma prisutnih, ali umesto reči : „Mi smo s tobom Svetozare Miletiću!” moglo se jasno čuti : „Mi smo s tobom Petre Karađorđeviću !”(10)
U đačkim omladinskim klubovima isticao se đak Učiteljske škole u Sarajevu Lazar Đukić.  Lazar Đukić i đak Trgovačke akademije Pero Đenero iz Dubrovnika, sastali su se u Sarajevu u jesen 1913.  sa Ivanom Endliherom, studentom iz Ljubljane, i dogovorili se o osnivanju organizacija po svim srednjim školama u Sarajevu, a onda i po drugim mestima u Bosni i Hercegovini. Sazvan je sastanak naprednjačke omladine u kafani Buku, gde je izabran odbor  i donesena odluka da se u svim školama osniju organizacije. U programu je istaknuto da organizacija teži da se revolucionarnim putem sprovede ujedinjenje u jedinstvenu državu izvan Austro-Ugarske Monarhije. Na svim srednjim školama osnovane su tajne đačke organizacije. U proleće 1914. osnovan je centralni odbor u Sarajevu. U odbor su izabrani : Viktor Rubčić, Marko Perin, Đuro Banjac, Maksim Protić, Mirko Kus, Hamdija i Sadulak Nikšić, Milan Prica i  Lazar Đukić. U maju 1914. održana je u Gaju iznad Hrida kod Sarajeva skupština, na kojoj je rešeno da se svi istomišljenici sa pojedinih škola združe u jednu grupu, pa je u novi odbor ušao kao predsednik  Milan Prica, podpredsednik Ivan Kranjčević, tajnik
Sadija Nikšić, kao članovi odbora  Marko Perin i Lazar Đukić. Sastanci su održavani u Gaju, tu su držana predavanja, od kojih su bila zapažena predavanja Bore Jevtića. Sastajalo se i u parkovima, na keju, privatnim stanovima … .Posle formiranja nacionalističke omladine njennj aktivnosti bile su :  polivanje mastilom i uništavanje stranih natpisa u Sarajevu, štrajk đaka Učiteljske škole povodom šapšenja jednog učesnika u polivanju natpisa, demonstracije prilikom dolaska nemačke pozorišne trupe, razni ekcesi protiv frankovačkih profesora, zabava, koju su pristalice đačke nacionalističke organizacije u Sarajevu priredili u junu 1914. u korist gradnje hrvatske škole u Trstu. (11) “Mlada Bosna” unela je svoj revolucionarni duh u sokolska, pobratimska i kulturna udruženja. (12)
Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Uhapšen je  sokolski nadzornik okruga posavsko-podrinjskog Miško Jovanović  i  najaktivniji sokolski i pobratimski radnik učitelj Veljko Čubrilovića iz Priboja zbog učestvovanja u atentatu. Tuzlanska omladina bila je u uskoj vezi sa sokolima. Kad je Miško Jovanović izjavio, da je u Beograd išao zbog sokolskih poslova, započelo je hapšenje sokolskih radnika. (13) Stevan Žakula je bio među prvima uhapšen 1914. Kao razredni starešina Gavrilu Principu i drugovima od vlasti je smatran kao duhovni otac probuđene omladine. Žakula je za svoj junački stav na suđenju, osuđen na 5 godina robije.  Prizivni sud je kaznu povisio na 8 godina. U tamnici  je proveo  4 godine do oslobođenja 1918. (14) Dok je sokolskoj organizaciji suđeno u banjalučkom procesu, Mladoj Bosni suđeno je u Travniku 1915. Osuđeni su bili đaci Učiteljske škole, Trgovačke akademije i Trgovačke škole. (15)
Sa  osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1903, počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava  u srpskim zemljama pod vlašću Austro-Ugarske.  Srpski sokoli u Austro-Ugarskoj smatrali su da je njihov zadatak bio da se sav  narod bez razlike na veru upozna i spremi za delo ujedinjenja i oslobođenja.  Težili su da se najmlađe intelektualne generacije vaspitaju u duhu sokolskog shvatanja o neminovnoj  potrebi borbe  protiv Austro-Ugarske.  Od  napredne omladine trebalo je stvoriti generaciju koja će biti preteča otvorene borbe za slobodu i ujedinjenje.  Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Svi koji su stupili u Srpski soko znali su šta ih čeka u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola.
Težnje nacionalističke omladine pre Prvog svetskog rata bile su povezane sa težnjama Sokolstva, tako da su se u omladinskim redovima nalazili članovi sokola. (16) Veliki deo omladinaca iz “Mlade Bosne” bio je pre Prvog svetskog rata u sokolskim redovima. I posle rata preživeli članovi  “Mlade Bosne” bili su u sokolskim redovima kao najbolji članovi i sokolski pregaoci. (17)

Napomene  :
1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2. Petar D. Pavlović, „Srpski Soko”, Srpsko Sarajevo 1999,str.67-70;
3. Lujo Lovrić, „Sokolstvo od aneksije Bosne i Hercegovine do svetskoga rata”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str.2;
4. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 111, 112;
5. Prof. Bruno Marčić, Mostar, „Naš ulazak u selo”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januar 1936, br. 1, str. 5,
6. „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str.20; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Beograd 1934, str. 105, 106, 107, 110,111, 112; Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930,  br. 30, str. 3;
7. Vojislav Bogićević, „Postanak i delovanje „Mlade Bosne” i austro-ugarska uprava u Bosni i Hercegovini”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 18 0ktobra 1935, br. 39, str. 1, 2;
8. Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930,  br. 30, str. 3;
9. Pero Slijepčević, „Risto Radulović, život i rad”, „Risto Radulović Rasprave i članci”,  Beograd, 1940, str. XLII;
10. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.110;
11. Vojislav Bogićević, „Postanak i delovanje „Mlade Bosne” i austro-ugarska uprava u Bosni i Hercegovini”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 18 0ktobra 1935, br. 39, str. 2;
12. (Kljć), „20-godišnjica travničkog veleizdajničkog procesa”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 11 oktobra 1935, br. 38, str. 1;
13. Dušan M. Bogunović, „Iz dobe patnja i stadanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4.juna 1931. br. 23, str. 1;
14. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124; „Br. Stevan Žakula”, „Bratstvo”, Osijek, juni-juli 1939, br. 7-8, str. 148, 149;  Momir G. Sinobad, „Stevan Žakula”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 60;
15. Vojislav Bogićević, „Postanak i delovanje „Mlade Bosne” i austro-ugarska uprava u Bosni i Hercegovini”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 18 0ktobra 1935, br. 39, str. 3;
16. Vojislav Bogićević, „Postanak i delovanje „Mlade Bosne” i austro-ugarska uprava u Bosni i Hercegovini”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 18 0ktobra 1935, br. 39, str. 1;
17. (Kljć), „20-godišnjica travničkog veleizdajničkog procesa”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 11 oktobra 1935, br. 38, str. 1;

Piše: Saša Nedeljković, član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Vezane vijesti:

Nedeljković: Sudbina sokola u Orašcu kod Dubrovnika

Nedeljković: Odnosi Sokola na Primorju i Katoličke crkve