Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

На почетку књиге  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933” као мото истакнуте су речи краља Александра о значаjу села : „Кроз све мучне периоде наше историjе, село jе било и остало будан чувар националних тековина и извор снаге… . Радити у правцу културног и привредног подизања нашег села, уз строго чување његовог националног карактера, значи одговорити дужностима садашњости и потребама нашег здравог и успешног развиjања у будућности.”(1)

Места Трстена, одакле jе деловао  жупник, усташки повjереник.

Соколско друштво Дубровник радило jе на оснивању соколских сеоских чета. У извештаjима за скупштину соколског друштва Дубровник одржану 28. фебруара 1937. истакнуто jе: „тихи и незапажени ситни рад поjединаца соколских радника, … савjесно и предано вршили своjу соколску дужност. Показали су труд и преданост оних коjи су по бури, мразу, киши и жези одлазили у наше крше или на неки усамљени оток  и обављали jедан важан народни и соколски посао.” (2) Соколско Друштво Дубровник имало jе 1932. 9 чета са 491 чланом, 26 нараштаjа и 134 деце а 1933. 18 чета са 916 чланова, 74 нараштаjа и 201 деце. Соколска чета Орашац основана  1931.  имала jе 1934. 74 члана. (3) У Управи су 1934. били : старешина Карло Ракиџиjа, заменик старешине Нико Фери, вођа Антун Ракиџиjа, таjник Луко Лучић, благаjник Антун Павићевић, заменик благаjника Иво Кирола, Иво А. Кљуничек, просветар Надан Палчок, заменик просветара Луjо Мозара, економ Иво Кирола, референт за пољопривреду Андриjа Надалин, прочелник музике Михо Домаћин. Ревизори су били : Влахо Сухор и Луко Куси.(4)

Чета из Орашца jе учествовала на соколским приредбама у Дубровнику и околини. Соколска чета у Луци Шипањскоj 7.6.1937. положила jе камен темељац свог соколског дома. На свечаности биле су соколске музике из Стона, Орашца и Дубровника, око 600 сокола и око хиљаде других излетника. Дошли су соколи и народ из околине : Стона, Орашца, Затона, Мокошице, Суђурђа, Колочепа, Бабинопоља, Говеђара, Дубровника и Жупе дубровачке. (5) Соколска чета у Луци Шипанскоj прославила jе 14. августа 1938. отварање свог соколског дома. Међу гостима били су чланови чете Бабинпоље и народ из других мjеста на отоку Мљету; затим чете из Сланога, Мравинца, друштво из Стона са музиком, чета из Орашца са музиком и чета из Мокошице. Са два пароброда стигло jе матично друштво из Дубровника са делегатима друштва у Требињу и чета из Жупе дубровачке. (6) Двадесетогодишњица Уjедињења 1938. у Дубровнику обележена jе постављањем спомен-плоче соколским борцима стрељаним у Боки Которскоj 1914/15. : Филипу кап. Хаџиjи, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. После свечаног дефилеа воjске, морнарице, многоброjних чланова „Нове Југославиjе“ и соколских чета са заставама а чете Орашац и са своjом музиком откривена jе свечано спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, међу градским вратима од Пила (7)

Срби католици сматрали  су да jе соколство цемент и темељ Југославиjе.(8) Зато су масовно ступали у редове сокола. Насупрот соколима била ХСС и франковци повезани са делом римокатоличког клера коjи су тежили разбиjању Југославиjе. О нападима хрватских сепаратиста на соколе и њихову имовину писала jе соколска штампа и недељник ,,Дубровник”. Соколско друштво Дубровник упутило jе 28. jула 1938. представку М. Стоjадиновићу : „ Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, коjе jе броjало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, коjи ступе, или остану у соколскоj организациjи. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима jе упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена jе соколана у Орашцу.” (9) У селу Орашцу jе септембра 1938. изгорела кућа истакнутог сокола Креша Крилановића. Ватра jе подметнута тако да jе цела кућа са намештаjем изгорела, остала су само 4 гола зида. (10) У чланку „Соколским радницима пале куће“ обjављеном 15. октобра 1938. у „Братству“, гласнику соколске жупе Осиjек, наводи се: „У Орашцу, напредном месту у близини Дубровника, запаљена jе кућа jедном соколском раднику док jе с маjком боравио у Дубровнику. Као опомена да ће то недело бити извршено извешена jе неколико дана пре црна застава. Будући да jе на исти начин дат знак и старешини чете бр. Ракидиjи, боjазан jе да ће и његова кућа бити запаљена, у толико пре што се његовом заслугом подиже у Орашцу соколски дом.“ (11) У недељнику „Дубровник” у чланку „Политичке штете у Орашцу” наводи се да jе у ноћи између 6 и 7 jануара 1939. посjечено Ђуровић Марку, члану соколске чете у Орашцу, 15 комада великих лоза и 4 стабла jабука. Штета jе процењена 6.500 динара. Ствар jе била предана у рука суда. (12)

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  створена jе  Бановина Хрватска. ХСС jе у Бановини Хрватскоj  користио власт да прошири прогон jугословенских националиста, Срба и сокола. Недељник „Дубровник“ пренео jе писање клерикално-мачековског листа „Народна Свиjест“ из Дубровника да jе њен као и свих оних коjи мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њоj свакога ко jе био члан сокола требало jе не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на улицу. (13) Недељник „Дубровник” пренео jе из „Гласа Приморjа”, органа ЈРЗ у Сплиту чланак у коме се истиче: „ … имаде код нас листова односно људи коjи у њима сервираjу и пропуштаjу натписе, коjима jе циљ харангирање улице, вриjеђање, изазивање и потенцирање мржње и поциjепаности у народу. У посљедње вриjеме „Хрватски Гласник” у том правцу своjим написима, упућеним против соколских друштава, коjа се нигдjе не огриjешише своjим радом у новоствореноj ситуациjи, коjа чак своjу акциjу сведоше на наjужи рад у дворанама, … врши незгодну улогу. То писање, коjе у многим случаjевима обилуjе и неистинама и тенденциозним рачунима поjединаца…”. Коментар листа „Дубровник” био jе : „Кад jе и „Глас Приморjа” … сматрао потребним да овако иступи, тада jе лако поjмити како у већине код ХСС дух споразума сматраjу само простом фразом, а раде и радиће онако како су и до  сада радили.” (14)

По избиjању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита с усташама разоружавала jе диjелове Југославенске воjске, прикупљала воjну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању воjних снага НДХ на дубровачком тлу. (15) Савез сокола забрањен jе, а чланови изложени прогону. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџиjа преживео jе усташки терор. Пред Комисиjом за утврђивање ратних злочина дао jе 1.12.1944. изjаву : ,,Кад сам био од усташа стрпан у затвор у jуну 1941. године доживео сам много ужаса, jер jе у затвору нестаjало многих другова. Наjужасниjа jе била ноћ од 30. jуна на 1. jула када су извели 14 жртава коjе су стриjељали на Рудинама изнад Стона. Све  ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао jе жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повjереник.” Дон Нико Дарешић добровољно jе ступио у 369. легионарску пуковниjу  коjа се борила на источном фронту. (16)

Соколско друштво Дубровник jе ради унапређења пољопривреде и ширења патриотизма  радило  на оснивању соколских сеоских чета. Соколска чета Орашац основана  jе  1931.Срби католици сматрали  су да jе соколска организациjа цемент и темељ Југославиjе. Зато су масовно ступали у редове сокола. Насупрот соколима била ХСС и франковци повезани са делом римокатоличког клера коjи су тежили разбиjању Југославиjе. О нападима хрватских сепаратиста на соколе и њихову имовину писала jе соколска штампа и недељник ,,Дубровник”. После стварања Бановине Хрватске хрватски сепаратисти поjачали су нападе на соколе. По избиjању Априлског рата Сељачка заштита с усташама разоружавала jе делове Југославенске воjске, прикупљала воjну опрему и чувала ред и тако одиграла своjу улогу у успостављању власти и организирању воjних снага НДХ на дубровачком тлу. Све што се догађало у Бановини Хрватскоj било jе увод у оно што се догађало у НДХ. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџиjа преживео jе усташку НДХ. У своjоj изjави истакао jе учешће усташа из Орашца у терору.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сараjево 1934, стр. 9;

2.„ Главна годишња скупштина Соколског друштва-Дубровник”, „Дубровник”, Дубровник, 6 марта 1937, бр.5, стр.3 ;

3.„Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сараjево 1934, стр. 187,198, 199, 200-202, 203;

4. Уредио Анте Брозовић, ,,Соколски зборник”, Година I, Београд 1934, стр. LXIX;

5.„Лука Шипањска 7-VI”, стр. 2, бр. 20, „Дубровник”,  12 Јуни 1937, Дубровник;

6. „ (Велико Соколско славље)”,  „Дубровник”,  Дубровник, 20 августа 1938, бр. 32, стр. 3;                                                                                                                                   7.„Дубровачке вjести“, бр. 48, „Дубровник”, Дубровник, 3 децембра 1938, стр.4;     8. „Једна потреба и jедно право Срба католика”, „Дубровник”, бр. 26, Дубровник, 1.jула 1939, стр. 1; 

9. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, стр. 127;

10. ,,Палеж куће у Орашцу”, ,,Дубровник”, бр. 35, Дубровник, 3 септембра 1938, стр.4;

11. „Соколским радницима пале куће“, „Братство“, Гласник соколске жупе Осjек, бр. 10, 15. октобра 1938, Год. VII, Осjек, стр.204;

12. „Политичке штете у Орашцу”, бр. 4, „Дубровник”, 27. jануара 1939, Дубровник, стр. 4;

13. „У том грму зец лежи“, „Дубровник“, Дубровник, 30 септембар 1939, стр. 3;

14.„Више помирљивости и обзира”, „Дубровник”, 18 новембра 1939, бр. 46, Дубровник, стр. 4;

15. Нева Журић-Скоти, Талиjански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;

16. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;

Везане виjести:

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику