Смрдљиво кукавичје јаје „Хрватске телевизије“

Пише Ратко Дмитровић

Кад се већ умирите у убеђењу да из Хрватске, после свега, не може доћи ништа што би вам уздрмало нервни систем, поjави се измишљотина на граници фантастичног, лаж на нивоу
тврдње да су Јевреjи за време Другог светског рата четири године у концлогорима
убиjали Немце.

Ко год да jе на власти у Београду, однос између Хрватске и Србиjе биће на штету Србиjе. Тако jе
децениjама, од времена стварања заjедничке државе, великих уступака Хрватима
куће Карађорђевића, преко односа у Титовоj Југославиjи у коjоj су кључне и по
Србе погубне потезе и одлуке осмишљавали Хрвати и Словенци, а прихватали и у
праксу их спроводили српски комунисти, па све до ових тазе година у коjима
Србиjа у односу на Хрватску бележи само поразе, минусе, увреде… упаковане у
свилене jезуитске прекриваче са налепницама од монтираних осмеха.

МАРКЕТИНШКО УСЛОВЉАВАЊЕ
Ево већ дванаеста година како ниjедан београдски медиj под контролом државе – а
сви су под контролом државе, што директном, власничком, што кроз механизам
маркетиншког условљавања – ниjе обjавио ниjедан студиозан текст, телевизиjски
прилог или не даj боже емисиjу за коjу би се могло рећи да не иде у корист
Хрватскоj. Да jоj, узмимо, штети. А разлога и повода jе много. Ако не свакога
дана, оно сигурно сваке недеље. Ни службена Србиjа, ни њени „државни,
демократски, новинари“ не смеjу jавно да поставе питање због чега Хрватска ни
годину дана после службеног пописа становништва неће да обjави колико Срба живи
у Хрватскоj. Бар то…
Ни замислити се не може да „Радио телевизиjа Србиjе“, узмимо, пошаље ТВ екипу у
Хрватску, тамо на зарасле и готово пусте пределе Краjине, како би снимила и
српскоj jавности представила потресне слике разрушених и мртвих села, право
стање Срба у Хрватскоj, битно другачиjе од ове ружичасте панораме коjу слуђеном
народу под нос потураjу Тадић и Јосиповић. Оваj други зна због чега, од првог
одавно ништа не очекуjемо.
Ко од грађана Србиjе не би са великим интересовањем погледао емисиjу о томе
како данас живе Срби у Загребу, колико их има, да ли су изложени асимилациjе,
колико их jе променило презиме, веру и националну припадност. На то упозораваjу
и о томе отворено говоре представници Српске православне цркве у Загребу,
социолози, неки угледни и независни интелектуалци. Светозар Ливада и Јован
Мирић, на пример. Нећете, маjци, ту причу видети на „РТС“-у. То би узнемирило
Бориса Тадића, Соњу Бисерко, Чеду Јовановића, Жарка Кораћа… и зато Тиjанић
годинама на овоj причи Србима приводи уштроjену програмску шему, ослобођену
сваког самопоштовања и правила коjа налаже његова професиjа.
За то време „Хрватска телевизиjа“ („ХТВ“) не пропушта ниjедну шансу да Србиjу
своjоj jавности представи као потенциjалну опасност, неприjатеља, легло фашизма
коjе се повремено тресе и избацуjе разне монструме. У овоj работи користе се
различите форме; од прилога у Дневнику, преко тематски постављених емисиjа,
специjала, панел-дискусиjа у сериjалу „Отворено“, до ТВ „Календара“… Сасвим
неочекивано, ово последње, свакодневно подсећање на догађања из прошлости,
претворило се у извор мржње и антисрпства.

ПРИБЕЖИШТЕ РАЗНИХ
УСТАШОИДА
Чистећи Туђманове кадрове са „ХТВ“-а, средином прошле децениjе, тадашњи
директор телевизиjе Мирко Галић послао jе Обрада Косовца, jедног од четовођа
хадезеовске булументе, да прави ТВ „Календар“. Да га склоне од очиjу jавности.
Ко jош гледа времеплове. Али… Косовац jе за врло кратко време скренуо пажњу на
ту емисиjу, наравно, и на себе. Упумпао jе у „Календар“ снажну дозу хрватског
национализма, „обогаћену“ антисрпством (нема хрватског национализма без
антисрпства) и наставио да виjа Србе и „ратуjе“ са Србиjом. Ако вам Обрад
Косовац звучи као српско и име и презиме, у праву сте, оваj jесте српског
порекла, али зар то у огромном броjу нису биле и херцеговачке усташе? Не знам
када jе постао Хрват и хрватски националиста, али знам да jе у документе додао
jош два имена, па се данас службено зове Обрад Антун Мартин Косовац. У време
своjе комунистичке кариjере на Телевизиjи „Загреб“ направио jе документарни
филм о „ратном злочинцу Алоjзиjу Степинцу“. Филм се зове: „Пут издаjе“. Важан
податак за ову причу.
Прошле године Косовац jе отишао у пензиjу, али уместо да се бави пецањем или
уређивањем воћњака, Обрад се вратио „на место злочина“. Са собом jе довео
Миљенка Мањкаса, jедног од омиљених Туђманових дjелатника, на разним
фронтивима, са коjим jе Косовац радио на „ХТВ“-у. Све до доласка Мирка Галића.
Иза заjедничког деловања Косовца и Мањкаса на државноj телевизиjи остао jе
дебео слоj национал-фашистичког ђубрета. Мањкас jе био уредник Информативног
програма, свакога дана, у неограниченим количинама, ширио jе мржњу и
нетрпељивост према Србима, али и према Словенцима, и кад jе то прешло сваку
меру, засметавши Хрватскоj на путу ка ЕУ, Санадерова влада послала jе Мањкаса у
„Вечерњи лист“ – иначе прибежиште разних усташоида и на мржњи успостављених
креатура – за главног уредника.
Таj Мањкас вратио се ових дана на „Хрватску телевизиjу“  сериjалом „Југославенске таjне службе“.
То jе дело његове филмско-документаристичке куће. Он jе продуцент, jедан од
сценариста и режисер сериjала (снимљено jе, наводно, десет епизода), а Обрад
Косовац, потписан као аутор синопсиса, био му jе десна рука. О чему се ту ради?
О преправљању историjе и закопавању истине.
Сериjал гледаоцима нуди причу о настанку, деловању и резултатима рада таjних
служби комунистичке Југославиjе, а на почетку сваке епизоде иде „податак“ да jе
од оперативаца КНОЈ-а, односно УДБЕ „страдало стотине тисућа грађана
комунистичке Југославиjе, наjвише Хрвата“. Сериjал jе документаристичко-играног
карактера, о таjним службама говоре познати и мање познати Хрвати, уз понеког
Црногорца и Србина, а тамо где се даjу коначне оцене доминираjу хрватски
историчари познати као селективни тумачи историjе, жестоки националисти, људи коjи
се не либе да jавно покажу разумевање, чак и симпатиjе за НДХ и усташки покрет.
Можете са лакоћом да претпоставите шта jе ту све нагурано и како jе
презентовано.

УСТАШКИ МИНИСТАР
Оно што jе свакога нормалног избацило из столице догодило се у трећоj епизоди.
Прича се односи на Степинца, његово хапшење после ослобођења Загреба, држање
пред комунистима и на краjу сусрет са Титом. Е ту се лаж винула у космос. Али
та лаж ниjе ни наивна, ни случаjна. Стављена jе као црни плашт преко jедне
страшне истине, са циљем да геноцидну формулу Независне државе Хрватске,
смишљену за уништење Срба, исчупа из хрватског бића и потури jе Србима. Као
одвратно, смрдљиво кукавичjе jаjе.
Наиме, изрежирана jе сцена сусрета Тита и Степинца (играjу их познати хрватски
глумци) и пошто Степинац одбиjе Титову понуду да оснуjе националну (хрватску)
католичку цркву и братски саветуjе Броза да буде мудар и не убиjа Хрвате, Тито
се дубоко замисли, а онда ће Степинцу ексклузивно саопштити епизоду из свог
живота коjу никоме пре тога ниjе испричао. Присетио се како jе за време рата,
преобучен у униформу пуковника руске воjске (за ово би стварно требало имати
буjну машту) отишао на састанак са Дражом Михаиловићем и да му jе Дража,
веруjући како разговара са Русом, казао ово: „Моj план за Хрвате jе следећи;
jедну трећину побити, jедну трећину истjерати из домовине, а jедну подложити.“
Ово „подложити“ на тзв. хрватском jезику могло би да значи ставити под
контролу, поробити или превести на православље, у српство. Видећете зашто.
Овде се ради о до сада незабележеноj свињариjи. Свега и свачега смо се
нагледали и наслушали у последње две децениjе када су Хрвати и независна
Хрватска у питању; колосалних лажи, преинака, увреда, измишљања, потапања
истина и злочина, замене предзнака, свега, али да jедну од наjмонструозниjих
изjава забележених у Европи у двадесетом веку, усташког министра Миле Будака,
ставе у уста jедном Србину, и то Драгољубу Дражи Михаиловићу, за то би заиста
требало имати образ дебео као тракторска гума.
Миле Будак, министар иностраних послова НДХ и амбасадор те државе у Хитлеровоj
Немачкоj, остаће запамћен као идеjни творац решавања српског питања у НДХ.
Његова формула гласи: Једну трећину Срба побити, jедну иселити, а jедну трећину
превести на католичанство.
Ништа се у Хрватскоj, када су Срби у питању, не догађа случаjно. Ни ова лаж
ниjе из кухиње Мањкас-Косовац, нису они сами то смислили, без обзира на то што
су им мозгови одавно наштимовани на усташке фреквенциjе. То jе много дубље и
много озбиљниjе. Нећу рећи да иза ове монструозне лажи, незапамћеног подметања,
страшног фалсификата, стоjи држава Хрватска, али jе чудно што нико не реагуjе.
Од службеног Београда ништа не очекуjем, та прича jе позната и жалосна, али
ћутање владе Зорана Милановића одjекуjе jаче од сваке буке.
Зашто ћути Влада Хрватске? Да ли се слаже са колосалном лажи емитованоj на
државноj телевизиjи? Њиховоj телевизиjи. Шта jе следеће? Јасеновац? Хоће ли
„Хрватска телевизиjа“, за коjи месец или коjу годину, пласирати „истину“ да су
у Јасеновцу Срби држали концентрациони логор у коjем су убиjали Хрвате? Да ли
сте сигурни да jе овакав развоj догађаjа немогућ?

Извор: pecat