СЛУЖЕНА ЛИТУРГИЈА У СЛАВУ СВЕТИХ ПРЕБИЛОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе и умировљени владика Атанасиjе служили су данас у храму у изградњи у Пребиловцима Свету архиjереjску литургиjу у славу Светих пребиловачких новомученика коjи су канонизовани на овогодишњем Светом архиjереjском Сабору Српске православне цркве.

„Васкрсење овог храма и пребиловачких мученика у светиње доказ су да ово мjесто никад неће умриjети, jер му и само име каже да пребива и пребиваће вjечно ако се повеже с Богом, па смо с тога овдjе и изградили храм Васкрсења Христовог“, рекао jе владика Григориjе у бесjеди након литургиjе.

Литургиjом jе молитвено обиљежено и 73 године од страдања више од 4.000 Срба у Доњоj Херцеговини од усташа у Другом свjетском рату, а само у
Пребиловцима 6. августа 1941. убиjено jе 826 мjештана махом дjеце и жена, коjи су бачени у Шурманачку jаму код Међугорjа.

Храм у Пребиловцима гради се на мjесту некадашње спомен-костурнице у коjу су 1991. биле сахрањене кости жртава страдалих у Доњоj Херцеговини у
Другом свjетском рату, а сакупљене из околних jама. Костурницу jе 1992. минирала хрватска воjска, а кости су уништене.

У Пребиловцима jе по повратку Срба jедан броj костиjу поново сакупљен и биће положен у новосаграђеном храму.

Владика Григориjе рекао jе новинарима да Пребиловци имаjу ширу димензиjу за циjели српски народ, а не само за Херцеовину.

„Пребиловци су jедно од наjстрашниjих мjеста поред Јасеновца, Доње Градине и страдања народа на Козари, Краjини и у Јадовну. У Пребиловцима
су биле сахрањене кости из околних jама, а онда су 1992. поново убиjени. То jе показало да зло ниjе умрло, већ да су га људи гаjили, али зло никад неће живjети до краjа“, навео jе владика Григориjе.

Владика захумско-херцеговачки и приморски наjавио jе да ће црква у Пребиловцима бити завршена до jесени када ће бити и освештана или
наjкасниjе на прољеће.

„Вjеруjем да ће ово бити саборна црква ове парохиjе /чапљинске/ коjа има око 120 домова, а приjе jе овдjе живjело хиљаде људи. У овоj костурници
биле су кости 4.000 српских жртава. Моjа jе вjера таква да ће нас опет овдjе бити толико, чак и више и да ћемо живjети око овог храма као што живимо око храма у Житомислићу, у Биjелом Пољу, у Мостару“, истакао jе владика Гргориjе.

Он jе додао да не воли да Срби у долини Неретве буду називани повратницима.

„Ми смо прогнани из своjе земље и у своjу земљу треба да се вратимо.

Тако jе било и са Јевреjима коjи су се у своjу земљу враћали након хиљада година. Ни ми нисмо пуно у заостатку за jевреjским народом ни по
вjери ни по страдању. Повратак jе нешто необично важно и нешто што jе питање нашег идентитета“, нагласио jе епископ захумско-херцеговачки.

Он jе рекао да не постоjи jасниjи идентитет него што jе то код Срба из Тасовчића, Пребиловаца, Клепаца, Житомислића, Мостара.

„Циjела Херцеговина дише таквим духом. То би требало да виде у Београду и Бањалуци. Хвала Богу, ми имамо таквог човjека као што jе предсjедник
Републике /Милорад Додик/ коjи има таj осjећаj, jер jе и сам диjете из краjа страдања Козаре. Када сам му обjашњавао шта су Пребиловци ниjе
требало много. Онда су нам људи помогли и помажу да изградимо оваj храм“, рекао jе владика Григориjе.

Он jе додао да ће тако бити и са Мостаром и „са нашим животима у долини Неретве“.

Министар просвjете и културе Републике Српске Горан Мутабџиjа био jе у Пребиловцима у име Владе Републике Српске коjа, према његовим риjечима, настоjи да чува историjу и културну баштину српског народа на достоjанствен начин.

„Прошле године смо овдjе били и били су само темељи. Данас видимо храм. Дубоко вjеруjем да ће наш народ смоћи снаге да доврши оваj храм. То jе
знак да Срби Херцеговине имаjу своjе духовно уточиште и вjеру и наду у боље сутра“, рекао jе Мутабџиjа.

Он jе додао да ће бити нађен начин да се помогне и Пребиловцима. Када jе риjеч о донациjама за Пребиловце, наjвећа jе она „Елекектропривреде
Републике Српске“ коjа jе издвоjила 150.000 марака за изградњу храма.

Изградња цркве у Пребиловцима веома jе значаjна за мjештане. У овом селу данас живи око шездесет домаћинстава.

Боjан Екмечић из Пребиловаца каже да су Пребиловци херцеговачка голгота и херцеговачки Јерусалим.

„Пребиловци су преживjели велико страдање, а онда се 1991. опет десио злочин над злочинима кад су уништене кости. Оваj храм jе рађен по узору
на цркву Христова гроба у Јерусалиму и надам се да ће постати херцеговачки Јерусалим“, каже Екмечић.

Извор:

Везане виjести:

ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМО: Наjстрашниjи злочини над српском децом и младим маjкама

У ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕ ЛИТУРГИЈА И ПОМЕН ПРЕБИЛОВАЧКИМ ЖРТВАМА

СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЊЕ ПРЕБИЛОВАЧКИХ МУЧЕНИКА