Служен парастос за убијене Србе у Ратковићима

У сребреничком селу Ратковићи данас су обиљежене 24 године од страдања двадесет четворо Срба, већином цивила, међу којима шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. годинe.

Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани.

Они су се, као и сваке године на данашњи дан, окупили и одали пошту сродницима и комшијама и прислужили су свијеће за покој душа настрадалих.

Цвијеће су положиле делегацијa Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације, као и делегацијa Срба запослених у Скупштини општине Сребреница.

Обиљежавање 24. годишњице страдања овог села и његових становника прилика је да се преживјели Ратковићани окупе и друже, барем једном у години јер још немају услова за повратак будући да им куће нису обновљене и да није изграђен пут до овог села око 40 километара удаљеног од Сребренице.

Јаке муслиманске снаге у рану зору 21. јуна 1992. године са више страна су упале у удаљено сребреничко село Ратковиће убијајући незаштићене цивиле, пљачкајући и палећи све што су затекли.

У овом селу, насељеном малобројним старачким домаћинствима, муслиманска војска свирепо је убијала жене, старце, слијепе и глувонијеме, а потом их спаљивала у њиховим кућама.

Милена Станојевић побјегла је у оближњи шумарак и, захваљујући сумраку и магли, остала жива. На кућном прагу убили су јој мужа Станоја, а оца Обрена Богићевића заклали пред кућом.

Причала је да су пуцали са свих страна. Када су ушли, почели су да кољу, пљачкају и пале све што су стигли. Оне које су затекли у кућама убили су и запалили. Мјештани који су се успјели сакрити слушали су ужасне крике и јауке сродника и комшија које су клали, сјекли и убијали тупим предметима.

Преживјели Срби присјећају се да је око пола пет ујутро почела пуцњава, урликање и лупање неким металним предметима са свих страна око села. Причају како су чули узвике „Алаху егбер!“, „Хватај их живе!“, „Кољи редом-не троши муниције!“.

Захваљујући јутарњој магли и добром познавању терена дио становника успио је да се сакрије и спаси од сигурне смрти.

О томе шта су видјели и чули ријетки преживјели спремни су да свједоче јер за овај, као и за друге злочине почињене над Србима у средњем Подрињу нико није кажњен.

Број очевидаца се смањује, а мјештани Ратковића не вјерују у правосудне органе БиХ и истичу да починиоце злочина једино може стићи Божија правда.

За ратни злочин над Србима у Ратковићима били су оптужени Ибро Јакубовић и Хусо Салиховић, али их је Окружни суд у Бијељини ослободио, образлажући такву одлуку недостатком поузданих доказа да су они починили злочин.

Предсједник сребреничке Борачке организације Гојко Симић каже да се никада неће одустати од захтјева да се починиоци злочина над Србима у овом и осталим сребреничким селима процесуирају.

„Срамота је за правосуђе БиХ да за 24 године још није изречена ниједна пресуда за бројне злочине почињене над Србима у сребреничкој општини, гдје су муслиманске снаге из Сребренице почеле етничко чишћење у априлу 1992. године уништавајући и убијајући све што је српско“, рекао је Срни Симић.

Према његовим ријечима, у Тужилаштву БиХ постоји само пет оптужница за бројне злочине који су почињени над сребреничким Србима, што говори да већина злочина није обухваћена тим оптужницама.

„Годинама се чека да починиоци који су обухваћени оптужницама буду процесуирани, што говори о опстукцији Тужилштва и Суда БиХ у предметима који се воде за почињене злочине над Србима. Злочини су почињени и ми нећемо одустати и дозволити да се они забораве и инсистираћемо да се сви случајеви страдања српских цивила обраде и подигну оптужнице како злочинци не би били амнестирани“, поручио је Симић.

Он је подсјетио да су прије Ратковића, злочини почињени над Србима у Сребреници и селима Осредак, Гнона, Пећишта, Виогор, Ковачице, Чумавићи, Студенац, Ораховице, Карно и у још неколико заселака као и у неколико братуначких села и да нико за убијене Србе у тим селима није одговарао, а сви су били цивили.

Преживјели српски народ из тих села је побјегао, а сва имовина је опљачкана и попаљена.

Ратковићи су на данашњи дан 1992. године потпуно спаљени и уништени. Од око 60 кућа и 200 становника у овом селу обновљене су само три у којима повремено живи петоро људи. Те куће обновљене су средствима Владе Републике Српске.

Да је ту постојалo велико село свједочи још понека зидина која није потпуно зарасла у шибље и остругу, дјелимично обновљено сеоско гробље као и споменик подигнут страдалим мјештанима.

Браћа Димитрије и Милан Станојевић рекли су новинарима да им је Влада Републике Српске обновила кућу у том селу, али да још нису створени услови за живот.

Обиљежавање 24. годишњице страдања и одавање поште убијеним Ратковићанима организовао је Одбор за обиљежавање значајних датума страдања српског народа Сребренице.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Убијање цивила – велика побједа

О ПАКЛУ СТРАДАЊА: Кроз српска села сребреничког краја

Календар геноцида: 21. јун.1992. Годишњица страдања Срба у Подрињу