Служен парастос за побијене грубишнопољске Србе

Пише: Јадовно 1941.

У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци данас је служен парастос за 487 грубишнопољских Срба побијених прије 71 годину у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг.

Парастос је служио јереј Драган Грујић, уз саслужење свештенства Бањалучке епархије Српске православне цркве /СПЦ/.

Осим десетак потомака и поштовалаца жртава, парастосу су присутвовали предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић и предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић.

Јереј Драган Грујић је у својој бесједи позвао потомке страдалих Срба у Другом свјетском, али и протеклом обрамбено-отаџбинском рату, да чувају спомен на своје чланове породица, побијене само зато што су били православни Срби.

За сутра предвиђени кратки помен и комеморативни скуп, који је требало да буде одржан у Грубишном Пољу, отказан је. Мада је завршена реплика уништене Спомен-плоче, организатори нису добили сагласност за њено постављање, речено је Срни у Завичајном удружењу „Билогора“ из Београда.

Под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремају „ђурђевдански устанак“, на иницијативу тамошњег жупника Петра Сивјановића, из Загреба је у Грубишно Поље у предвечерје 26. априла 1941. године возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са „емигрантима“, шефом загребачке усташке полиције Ивицом Шарићем и Еугеном – Дидом Кватерником.

У договору са тамошњим усташким „логорником“, адвокатом Лујом Стахуљаком и „предстојником“ Зориславом Микићем, у ноћи између 26. и 27. априла похапшено је у својим кућама 504 православних Срба.

У сточним „Г“ вагонима 27. априла пребачени су у „Загребачки збор“, а након тога у логор „Даница“ код Копривнице, чији су били први затвореници.

Крајем јуна 1941. године, превезени су у Госпић у Лици, а одатле на острво Паг, у логор Слана. Током јула њих 487 побијено је у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг.

На жељезничкој станици у Грубишном Пољу породице побијених постављале су спомен-плоче, које су уништене 1971. и 1991. године и до данас нису обновљене.

У протеклом рату порушено је на подручју Хрватске више од 3.000 споменика антифашистичкој борби и цивилним жртвама рата и то већина на подручјима гдје није било ратних дејстава.