arrow up

Подијелите вијест:

Служен парастос за 24 убијених Срба из Крњића

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас je код спомен обиљежја у порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи, обиљеженo је 25 година од страдања 24 српска цивила и војника из овог села од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992. године.

 Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас je код спомен обиљежја у порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи, обиљеженo је 25 година од страдања 24 српска цивила и војника из овог села од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992. године.
Крњићи – парастос Фото: СРНА

Цвијеће уз спомен-обиљежје постављено на црквеном зиду положиле су делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Удружења ветерана из Сребренице.

Као и у другим српским селима ове општине злочин над српским становништвом у Крњићима починиле су муслиманске снаге из Сребренице и околних села.

Представници Борачке организације и сродници убијених Срба из овог села још једном су поновили да за злочин над њиховим најмилијим још нико није одговарао.

Радовану Симићу су масакрирали осамдесетогодишњег дједа Илију, којег су са штапом у руци и шајкачом на глави затекли у кући.

Тог 5. јула у овом селу су свирепо убијени његов брат Вељко и рођаци Недељко и Драгутин.

Чланови породица убијених кажу да их боли неправда јер су међународно и правосуђе БиХ остали глуви на ове злочине, а да Тужилштво и Суд као и Институт за тражење несталих БиХ треба укинути или да Републике Српска престане финансирати њихов антисрпски рад и једностран приступ ратним злочинима.

Кобног 5. јула џелати су убили осамдесетогодишњег непокретног сеоског учитеља у пензији Васу Парачу, чије је тијело спаљено на ватри коју су у кући наложили његови бивши ученици.

Неке од жртава пронађене су тек 15 и више дана након убистава.

Преживјели мјештани Крњића причају да је тог трагичног дана осим, у кући запаљеног учитеља Васе, убијени и директор школе Раде Тримановић, старица Сока Вујић, а свештеник Слободан Лазаревић је убијен у тренутку док је обављао вјерски обред.

Међу убијеним било је и шест жена.

Напад муслиманских снага на Крњиће почео је око 10.00 часова док су мјештани били у својим кућама. Тог дана су опљачкане и попаљене све куће, школа, задружни дом и други објекти, а црква у овом селу је оскрнављена.

Убијени су сви Срби који нису могли побјећи.

У Крњићима је до рата било четрдесетак српских домаћинстава и у ово село још се није вратила ниједна породица јер нема никаквих услова за повратак. Пут до села није обновљен као ни куће у селу.

“Крњићи су једно у низу сребреничких села у којима су муслиманске снаге починиле стравичне злочине и извршиле етничко чишћење које су на овом простору започеле у априлу 1992. године”, изјавио је одборник у Скупштини општине Сребреница Милош Миловановић.

Он наглашава да за те злочине још нико није одговарао, али да се мора истрајати у тражењу правде за све невине жртве и да се не смију заборавити стравични злочини почињени у овом селу.

“На нама и нашим потомцима остаје обавеза и аманет да истрајемо у борби за истину и правду, те да они који су починили злочин одговарају”, поручио је Миловановић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

И Залазје и Загони вапе за истином… | Јадовно 1941.

Парастос за Србе убијене у Кравици | Јадовно 1941.

Историјски, обавештајни, војни и медијски контекст догађаја у Сребреници и одговорност генерала Ратка Младића (1)

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​