СЛУЖЕН ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ ВОЈНИЦИМА ЈНА

БИЈЕЉИНА, /СРНА/ – Испред спомен-костурнице на градском гробљу Пучиле у Биjељини jе служен парастос за страдале воjнике ЈНА, коjи су 15. маjа 1992. године убиjени на Брчанскоj малти у Тузли приликом мирног и договореног повлачења из града.

Парастос за више од 50 убиjених у колони на Брчанскоj малти служило jе свештенство Епархиjе зворничко-тузланске.

Обраћаjући се окупљеним члановима породица жртава и броjним грађанима, министара рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић рекао jе да оваj злочин над недужним младићима никада неће бити заборављен и да власти Српске очекуjу да судски поступак буде проведен.

„Воjници ЈНА су 15. маjа 1992. године као невинашца бачена у раље злочинцима, што се никако ниjе смjело догодити. Према подацима коjи су до сада обрађени и истражени, убиjено jе 59 воjника, а 44 их jе рањено“, рекао jе Ђокић и додао да се истраживања и даље настављаjу, те да се претпоставља да jе броj погинулих далеко већи.

Очито jе, каже Ђокић, да jе онаj ко jе злочин починио настоjао да сакриjе трагове злочина и да jе зато тешко доћи до свих података.

Подсjећаjући да Влада Српске већ трећи пут за редом у организациjи Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова обиљежава годишњицу страдања воjника у „тузланскоj колони“, Ђокић jе рекао да jе намjера да се оде на свако мjесто страдања и поклони сjенима погинулих.

„Нисмо и нећемо заборавити ове злочине над недужним младићима jер су они били у часноj мисиjи, били су припадници воjске коjа jе тада имала задатак да брани простор земље у коjоj се десила побуна и у коjоj се систем рушио. Нећемо их заборавити никада, али очекуjемо да се проведу судски процеси адекватни обиму злочина коjи jе почињен“, рекао jе Ђокић.

Он jе истакао да посебно тужним чини чињеница да међународна правда ниjе хтjела да истраjе на питању истраживања злочина у Добровољачкоj улици у Сараjеву и у случаjу „тузланска колона“.

„Тиме што желе да изврдаjу правди они нас желе упозорити да се не слажу са нашим политичким избором, али то jе њихов избо, а ми због тога нећемо посустати у своjоj намjери да и даље истраjно радимо на сталном jачању и развиjању РС“, рекао jе Ђокић.

Начелник општине Биjељина Мићо Мићић рекао jе да се данас дан сjећања на недужне воjнике страдале на Брчанскоj малти, те да jе ово подсjећање и морално питање за оне коjи у Тузли славе дан ослобођења.

„Ако неко слави дан када jе побиjено више од 70 младих ненаоружаних људи коjи су у мирноj колони пошли своjим кућама, онда се требамо запитати какви смо ми то људи и какво друштво градимо“, рекао jе Мићић.

Он jе додао да породице страдали већ 20 година мучи питање шта раде надлежни судови. „Да ли су ове жртве мање од других жртава, да ли су њихове маjке другачиjе од маjки Сребренице, да ли оне немаjу право на жалост и зашто су оне другачиjе маjке од маjки младића `тузланске колоне`“, запитао jе Мићић.

Учесник „тузланске колоне“ Славко Новаковић рекао jе да послиjе 20 година од злочина на Брчанскоj малти срећан jер има Републику Српску, али да БиХ за њега и његове саборце не постоjи, jер нема правосудне институциjе коjе су морале да процесуираjу оваj, као и све друге злочине.

Он jе изразио жаљење што на годишњицу обиљежавања страдања у „тузланскоj колони“ нема представника из Србиjе.

„Нема никога, па ни /тужиоца Србиjе за ратне злочине Владимира/ Вукчавића коjи тргуjе са оволиким броjем Срба пострадалих на jедном мjесту“, рекао jе Новаковић и додао да очекуjе да ће почети да процесуираjу овакве случаjеве.

Учесници помена за жртве ратног злочина у „тузланскоj колони“ претходно су са запаљеним свиjећама и биjелим ружама у рукама прошетали Брчанском малтом, гдjе jе 1992. године страдало око 200 воjника ЈНА, од коjих jе више од 50 убиjено.

Шетња и вjерски обред обављен на мjесту страдања протекли су мирно, уз поjачано полициjско обезбjеђење.

Муслиманске снаге напале су 15. маjа 1992. године колону ЈНА у Тузли коjа jе, на основу претходно постигнутог договора требало да напусти БиХ и пређе преко Биjељине у Србиjу. Том приликом страдало jе око 200 воjника, од коjих наjмање 50 смртно, док су остали били рањени или заробљени.

Извор: