Служен парастос Србима убијеним на Миљевачком платоу

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима убијеним на данашњи дан 1992. године у нападу хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша.

Предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгана Ђукић изјавила је Срни да је напад хрватске војске на Миљевачки плато био први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју.

Тужни епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје.

„Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су под пријетњом смрћу натјерале српске заробљенике да тијела баце у јаму која је била депонија“, навела је Ђукићева.

Предсједник Документационо информационог центра „Веритас“ у Београду Саво Штрбац рекао је Срни да је „породицама страдалих, после неког времена, под притиском међународне заједнице, враћен део посмртних остатака, односно из јаме је извучено 20 врећа с посмртним остацима“.

Посмртни остаци српских жртава након два мјесеца су ексхумирани, али због трагова мучења и труљења тијела у јами међу смећем, била је отежана идентификација.

„Међу костима из врећа, како су утврдили српски патолози, недостајало је седам лобања. Неколико очуванијих имале су ‘импресивне’ фрактуре крова лобање, док су остале биле дијелом здробљене, а дијелом су имале само фрагменте костију“, рекао је Штрбац.

Према његовим ријечима, један припадник УНПРОФОР-а је помињао да је поред јаме био и маљ с остацима сукрвице, косе и мозговине, што, истиче Штрбац, показује да је сам злочин био у усташком маниру.

Дванаест српских жртава није идентификовано, јер идентификација тадашњим методама није била могућа, те су покопани у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе.

Без обзира на постојање обиља валидних доказа који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама, које се баве заштитом људских права, каже Штрбац, за злочин на Миљевачком платоу нико није процесуиран пред Хашким трибуналом.

Када је ријеч о хрватском правосуђу, наводи Штрбац, оно је до сада прогласило кривим само командира десетине војних полицајаца Шибеник Анту Бабца /51/ и припадника те десетине Мишу Јаковљевића /45/ и то за убиство из ватреног оружја ратног заробљеника Мирослава Суботића из Ервеника, које се десило два дана након напада и масакра.

Након парастоса, представници Удружења „Суза“, чланови породица настрадалих Срба и грађани положили су вијенце и цвјеће на споменик погинулим Србима у ратовима деведесетих у Tашмајданском парку недалеко од Цркве Светог Марка.

Извор: СРНА

Везане вијести:

24 године од хрватског масакра 40 српских територијалаца

Годишњица ликвидације припадника ТО РСК на “Миљевачком платоу“ 21. јуна

За злочин на Миљевачком Платоу још нико не одговара