Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

СЛОВЕНСКИ БАЛОВИ И ПЛЕСОВИ СОКОЛА

Соколска забава

Соколска забава


Савез Сокола Краљевине Југославиjе радио jе на подстицању веза међу словенским народима и очувању народне ношње. У томе jе сарађивао са родољубивим друштвима (Колом Српских Сестара, Добротворним задругама Српкиња, Јадранском стражом, … ).  Друштва су путем Словенских балова и плесова  настоjала да народна ношња буде прихваћена од jавности.

У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало jе 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио jе присутне и одржао говор о значаjу народних костима. (1)

Соколска жупа Београд приредила jе марта 1938. Бал словенских народа у просториjама Соколског друштва Београд Матица у Делиградскоj улици. Чланови и чланице Соколског друштва Београд–Матице извели су сплет словенских игара; чланови и чланице jугословенско–пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су „Козачок“. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст–Риjека–Горица коjи су извели неколико плесова из свог краjа и у ношњи тамошњег живља. (2)

Соколско друштво Београд I одржало jе 4. марта 1939. своjу традиционалну словенску костимирану забаву. У позиву на забаву у „Соколском гласникуистицало се : Данас, када се свесловенска идеjа сузбиjа у целоj Европи, неопходна jе потреба да се Соколи jош jаче њом запаjаjу, као њени првоборци. Дођите, сестре и браћо, у што већем броjу на ову забаву !”. (3) После поздравног говора старешине друштва, коjи jе изнео значаj приредбе, изведен jе кратки програм уз учешће Југословенског академског певачког друштва из Земуна. Просветар друштва професор Т. Илић говорио jе о значаjу соколства код словенских народа. Женски нараштаj извео jе неколико мотива народних игара, а чланови и чланице приказали су “Моравску беседу”. Забава jе одржана под покровитељством Енгелберта Гангла. На забави су били и домаћи костими и  костими других словенских народа. (4)

Соколско друштво Борово приређивало jе традиционалне Свесловенске балове. У соколском дому 4 марта 1939. Соколско друштво Борово приредило jе Свесловенски бал. Бал jе отворен поворком народних ношњи на челу са старешином Томом Максимовићем и његовом супругом. Посетиоци су се дивили народним ношњама. Певачко друштво “Радиша” певало jе на балу песме. Наступили су чланови соколског друштва из Бачког Петровца у словачким народним ношњама и приказали публици “Чехословачку беседу”, зашто су побрали буру аплауза. Нараштаjке из Борова извеле су Моравску народну игру, а чланови друштва “Истра-Трст-Горица” из Београда приказали су истарске народне плесове. Затим jе изведен украjински плес, а чланови и чланице друштва у Борову у сликовитим народним ношњама изводили су народна кола. Наjлепша тачка програма по мишљењу извештача у „Соколском гласникуСрђана Шапића  било извођење руског народног плеса, од стране члана сокола Пианова из Брчког и његове трупе, са наjмлађом чланицом певачког друштва  “Радише” Олгом Богуш. Награду за наjлепшу народну ношњу добила jе госпођа Кондић, супруга вође продаjног оделења Кондића, коjа jе имала босанску ношњу. Другу награду добила jе соколица Мирjана Пражић, са славонском ношњом. Трећу награду добила jе словачка народна ношња.   Бал jе траjао до зоре. (5)

Сем словенских балова соколи су приређивали и мање приредбе. Соколско друштво Београд–Матица приредило jе марта 1939. “Истарско вече”, да би учврстила везе сокола и чланова друштва “Друштва Истра, Трст и Горица”. Изведен jе програм и одржани говори о раду друштва. Соколско друштво Сомбор приредило jе 4 марта 1939. концерт у корист чешких избеглица из Судетских краjева. На концерту су учествовала и сва национална друштва у Сомбору. Предавање о Чесима држао jе члан сокола Михо Дракулић. (6)

Упркос почетку Другог светског рата 1939. Соколско друштво Београд–Матица приредило jе 16. марта 1940. Свесловенско вече. На програму биле су: 1. Југословенске народне игре и песме коjе су изводиле чланови и чланице Соколског друштва Београд–Матица; 2. „Беседа“, чешка игра коjу jе извела Чехословачка омладина из Београда; 3. Пољске народне песме коjе jе певао квартет пољских избеглица; 4. „Балун“ истарска игра коjу су извели чланови и чланице Друштва Истра, Трст и Горица; 5. „У боj“ — „Соколству“ Б. Вомачка певао хор Чехословачког удружења; 6. „Југословенима“ Ј. Скала, рецитациjа на Лужичко–српском jезику; 7. „Краковљак“, пољска игра коjу су извели чланови Пољско–jугословенске лиге; 8. Чешке народне песме В. Ведрал певао jе хор Чехословачког удружења; 9. „Гопак“, малоруску игру извели су чланови и чланице Руског соколског друштва; 10. Рецитациjа члана Друштва Истра, Трст и Горица; 11. „Наше српство“ Кранц — лужичко–српска песма коjу jе свирао оркестар; 12. Истарске народне песме певао jе дует Друштва Истра, Трст и Горица; 13. „Оj Словени“ певао jе хор Чехословачког удружења. (7) Успех плеса у Борову почетком фебруара 1941. премашио jе сва очекивања. Било jе преко 400 учесника, чланова и чланица сокола, у народним ношњама из свих краjева Југославиjе и осталих словенских земаља. По чланку у „Соколском гласнику“ изазвали су незапамћен аплауз, када су дефиловали на почетку плеса двораном “Батиног дома”, на челу са старешином Томом Максимовићем. Обе сале су биле испуњене до последњег места угледним гостима из Борова и других краjева. Присуствовао jе др. Д. Јанковић, апелациони судиjа и подпредседник Југословенско-бугарске лиге у Београду. Плес jе отворио Тома Максимовић “Краљевим колом”. Уз домаће соколе, наступали су соколи из Љубљане, Бачког Петровца, Новог Сада, руски соколи, … . Велики успех  доживела jе фолклорна група Народног позоришта из Београда, под вођством Жуковског. Он jе наступио са првакињом балета, Васиљевом, у “Игри у двоjе”.  Група jе извела “Дрмеш”, “Јужносрбиjанку” и “Тешката коло”. Опште признање добили су соколи из Словениjе извођењем “Из Словеначких села” и “Регимент по цести гре”.  Успех су постигли и соколи из Бачког Петровца, и домаћи соколи. Те године због општих прилика нису могли учествовати играчи и играчице из Бугарске. Код бирања три наjлепше народне ношње награђена jе Сафиjа Јазвин из Брчка за босанску ношњу, Викица Кедманец, за посавску народну ношњу,  и  Ида Марвин, за народну ношњу из Горењског. Програм jе завршен певањем “Оj Словени”, а забава jе настављена у братском расположењу и манифестовању за словенско братство. За успех приредбе био jе заслужан приређивачки одбор Соколског друштва, на челу са Томом Максимовићем.(8)

Соколско друштво у Макарскоj одржало jе своj традиционални плес 22 фебруара 1941. Успех плеса jе био изванредан иако jе истог дана био и плес мjесне организациjе ХСС. Све што jе било jугословенски опредељено уз певање патриотских песама и у братском весељу задржало се у  соколани све до зоре. (9) 

У „Соколском гласникуобjављено jе да ће Соколско друштво Београд I одржати 8 марта 1941. у своjоj вежбаоници, у улици Кнеза Павла 24, традиционалну Словенску костимирану забаву. Поред уобичаjених тачака програма наjављене су народне песме, игре и народна кола. У програму су биле и тачке Југословенског академског певачког друштва из Земуна. На забаву се долазило са у словенском народном костиму, соколскоj одори, тамном оделу или вечерњоj хаљини. Улазнице су биле 20 динара, а за костиме и одоре 15 динара. (10)

Соколско друштво Нова Градишка jе заjедно са Добротворном задругом Српкиња приредило 1 марта 1941. Свесловенско народно вече. Приредба jе отворена кратким говором старешине др Гаjског, а затим jе публика певала “Оj Словени”. У „Соколском гласникуистакнуто jе :Простране дворане новога Соколског дома биле су препуне раздраганог света, у жарким боjама наших народних ношњи. Такво богатство народних костима ниjе се скоро видело у Новоj Градишки. Већином су биле посавске ношње, али су запажене и загорске, словеначке, херцеговачке, црногорске, србиjанске и босанске ношње. … Нарочито су запажене чланице и чланови наших сеоских соколских чета у оригиналним прекрасним ношњама, па се и овом приликом мора истакнути свест и пожртвовност сеоских Сокола коjи су дошли из удаљених села.” Приход од приредбе премашио jе своту од 13.000 динара, па иако се управа соколског друштва споразумела са Добротворном задругом Српкиња да се приход дели попола, ипак jе управа Задруге уступила соколима од прихода 10.000 динара.  У чланку у „Соколском гласникуистакнуто jе :Несебичниjе и племенитиjе гесте ниjе ово друштво доживело jош ни од jедног друштва Нове Градишке.” (11)

Савез Сокола Краљевине Југославиjе радио jе на подстицању веза међу словенским народима. Сарађивао jе са Друштвом Истра, Трст и Горица.  У време пред Други светски рат, када jе свесловенска идеjа сузбиjана у Европи и у Југославиjи соколи су своjим словенским забавама тежили да се одупру томе.У Бановини  Хрватскоj соколска друштва организовала су своjе плесове  коjи су били посечени упркос истовременим плесовима ХСС. Успеси њихових приредби показали су им да имаjу подршку народа у локалним срединама за своj рад. У приређивању Свесловенских балова истицало се Соколско друштво Борово на челу са старешином Томом Максимовићем.

 

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Напомене :

 

  1. 1.      „Соколско-словенска костимирана забава”, Вести, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 100; 
  2. 2.      „Жупски бал Словенских народа“, „Око соколово“, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 68;
  3. 3.      Сви на словенску забаву друштва  Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 3 март 1939,  бр. 9, стр. 5; Словенска забава друштва  Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 24 фебруар 1939, бр. 8, стр. 3; 
  4. 4.      Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 март 1939, бр. 10, стр. 4;
  5. 5.      Срђан Шапић, Соколски свесловенски бал у Борову”, „Соколски гласник“,Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 5; 
  6. 6.      Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 3; 
  7. 7.      „Вести Соколског друштва Београд–Матица“, „Око соколово“, Београд, 15 маj 1940, бр. 5 и 6, стр. 102; 
  8. 8.      Рад. Лазевић, „Лепа манифестациjа словенског братства у Борову””,„Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 5; 
  9. 9.      Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр. 4;

10.  И.С. Соколска костимирана забава”, „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр. 2;

11.  „Словенско вече Соколског друштва Нова Градишка”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 7;

 

Везане виjести:

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У МЕЂУРАТНОМ ПЕРИОДУ

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи – Jadovno 1941.

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: