Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Словеначка оптужница на ћирилици

Датум објаве: среда, 22 јула, 2015
Објављено у Остало
Величина слова: A- A+

Пензионисани капетан ЈНА из Чачка Драгомир Груjовић одговорио на оптужницу за ратни злочин коjа му jе из Словениjе, на српском jезику, достављена преко Вишег суда у Београду

Драгомир Груjовић

Драгомир Груjовић у Чачку (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду упутило jе Драгомиру Груjовићу (54) у Чачак оптужницу Основног jавног тужилаштва из Новог Места, коjа пензионисаног капетана Воjске Србиjе терети за ратни злочин, у време док jе био старешина ЈНА. Иако jе подигнута jош 28. октобра 1994. године, српском официру први пут jе уручена тек прошлог маjа, на словеначком jезику, у авионском писму послатом из Словениjе на његову чачанску адресу. Груjовић jе на то Словенцима одговорио захтевом да му се обраћаjу на српском jезику и искључиво преко правосудних органа наше државе а не лично, па jе Тужилаштво из Новог Места оба услова прошле седмице испунило.

Словеначки тужилац терети Груjовића да jе „супротно међународном праву у време оружаног сукоба застрашивао цивилно становништво као заповедник ратног складишта ЈНА са 7,2 милиона литара горива у Пушчави код Мокронога, након избиjања оружаних сукоба између ТО Словениjе и jединица ЈНА”. У оптужници се наводи да jе Груjовић „29. jуна 1991. и у следећим данима претио да ће складиште дићи у ваздух, чиме jе престрашио 500–600 становника околних села Пушчава, Храст, Мост, Мартиња Вас и Бруна Вас, па су се одселили на неколико дана”.

Поред тога, тужилац ставља Груjовићу на терет да jе реченог дана два пута из пиштоља пуцао на заповедника складишта Бранимира Фурлана у намери да га убиjе, погодио га jедним метком, али ниjе дошло до повреда важних жила или живаца”, образлажући да jе истовремено и Фурлан пуцао на Груjовића. Све у свему, сматра тужилац, Груjовић би на оваj начин починио кривично дело ратног злочина против цивилног становништва из члана 142. КЗ СФРЈ, као и покушаj убиства из члана 46. став 1. КЗ РС у вези са чланом 19. КЗ СФРЈ.

У одговору на оптужницу из Словениjе, упућеном Вишем суду у Београду, Груjовић од тужиоца захтева да му се обраћа на ћириличном писму, наводи да jе у време оних догађаjа „ЈНА била jедина правна и призната воjска у СФРЈ”, и истиче:

„Успротивио сам се одлуци команданта складишта да људство и имовину преда непризнатоj Териториjалноj одбрани Словениjе. Онеспособио сам га jер сам био бржи од њега, у супротном он би мене можда убио. На таj начин сачувао сам и људство и средства поверена од државе, а рањеног Фурлана преузели су териториjалци коjи су се спремали да уђу у складиште.”

Капетан у одговору додаjе:

„Док су се, већином, jединице или поjединци из ЈНА предавали Териториjалноj одбрани, jа сам пружио отпор и због мене jе и склопљено примирjе у Словениjи. На таj начин СФРЈ, а касниjоj наследници те државе Србиjи, сачувао сам милионске вредности средстава, као и животе воjника коjи су били деца од 19 и 20 година. Зато сам запретио териториjалцима да нећу дозволити да било кога убиjу, и ако нас не дираjу ми никога нећемо сигурно повредити. У свему сам поступио по закону тадашње државе СФРЈ где се издаjа кажњава по чл.159 КЗ, а и по Уставу зашто сам се заклео да ћу штитити и људе и средства коjа су ми поверена, по цену свог живота. Нисам пристаjао на уцене и подмићивања, када ми jе за предаjу складишта и људи нуђено пола милиона тадашњих немачких марака од стране словеначких власти. Наjважниjе ми jе било да сачувам животе младих воjника и средства коjа су се ту затекла. Чак сам моjу породицу оставио у стану, у Мокроногу, да се сналази сама. Нисам нити ратни профитер нити издаjник, већ човек коjи jе обављао своj посао у складу са законима, и драго ми jе да су сви воjници здрави отишли своjим кућама. У супротном, да сам се предао, или да сам био убиjен, питање колико би и младих живота ту jош било угашено.”

На краjу одговора, Груjовић напомиње:

„Управо због свега овога, Указом начелника штаба Врховне команде, генерала армиjе Вељка Кадиjевића од 1. jула 1991. године, ванредно сам, из чина стариjег водника произведен у чин поручника техничке службе КОВ, уз образложење да се то чини ’због изузетног пожртвовања и испољене храбрости у извршавању борбених задатака и заштити живота и људи и имовине ЈНА, чиме jе учинио дело од посебног значаjа за оружане снаге и одбрану териториjалног интегритета и независности СФРЈ’.”

Иначе Окружни суд у Новом Месту jе 16. септембра 1997. године одредио притвор Груjовићу (у одсуству) и расписао међународну потерницу за њим. Исти суд jе, средином 2007. године, обновио потерницу путем Интерпола.

И оваj случаj, ево, сведочи о тешком положаjу српске државе у последњоj четвртини века. Прети се потерницама, хапшењем и затвором jедном од наjхрабриjих Срба, само зато што jе jуначки бранио отаџбину, воjничку и личну част. Али, истовремено, ниjедан међународни суд, чак ни обичан форум, ниjе извео пред лице правде припаднике ТО Словениjе, коjи су у jунском рату 1991. убили 44 воjника и старешине ЈНА, а ранили 184. Први коjег су териториjалци убили у Словениjи био jе млади Чачанин Ратко Јовановић, на одслужењу у jединици ЈНА у Врхници, коjи тада ниjе напунио ни 19 година.

Сви злочини ТО Словениjе описани су и документовани у специjалноj студиjи коjу jе, одмах те 1991, припремио и обjавио Воjноиздавачки и новински центар ЈНА у Београду, под називом „Истина о оружаном сукобу у Словениjи”. Али, за те жртве међународна правда jе глува и слепа.

Тако ће остати само да се препричава како jе Груjовић претио да ће дићи складиште у Мокроногу, али мало ко зна да jе он тиме извео jединствен воjнички подвиг. Наиме, благодарећи његовим претњама и на његов захтев, териториjалци су ослободили механизовану колону ЈНА, коjу су тог дана напали у Рожноj долини, убили троjицу воjника, 16 ранили и 118 заробили. Нису им дали да изађу из транспортера сатима, па су несрећни воjници пили сопствену мокраћу из шлемова, нити су дозволили приступ лекару да би помогао старешини ЈНА коjи jе био погођен хицем у око.

У поменутоj студиjи доказуjе се да jе у недељу, 30. jуна 1991. Сежаном читавог дана кружио аутомобил са мегафоном из ког jе одjекивала порука: „Срби, напустите Словениjу, бићете поклани”. Истовремено, командант и главни инспектор бригаде милициjе Савезног СУП-а, коjе су Словенци заробили и закључали у земуницу, слушали су целе ноћи како се испред врата оштре ножеви и све време куца сат детонатора. Чувари су им давали цигарете уз напомену: „Кућа части последњу жељу.”

Пише: Гвозден Оташевић

Извор: ПОЛИТИКА

 

Везане виjести:

Официру бивше ЈНА стигла оптужница после 20 година

СВИ СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ 1991. – Убиjање цивила, младих

Може ли чланство у Европскоj униjи некога заштити од осуде за

КОНАЧНО ИСТИНА: Све лажи и подметачине у вези распада и

ИСКУСТВО И НАУК ЗА ОДНОСЕ ИЗМЕЂУ СРБА И СЛОВЕНАЦА

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top