Сликописи зла

Пише: Јадовно 1941.

Пре недељу дана сам завршио, без претеривања, значајно дело. Реч је о документарном филму „Од ратног дописника Курта Нехера”, који је се односи на „Операцију Козара”.

Заробљени жене и деца (Принтскрин из филма „Од ратног дописника Курта Нехера“)

Нехер је један од најпознатијих немачких репортера у Другом светком рату, а његов извештај до сада није објављиван. Оригинал се чува у Националном архиву у Вашингтону, каже за „Политику” аутор филма Данко Р. Васовић, новинар и публициста, који се прочуо демистификовањем улоге бившег генералног секретара УН и председника Аустрије Курта Валдхајма управо у ратним дејствима Вермахта у западној Босни.

Ових дана навршава се 75 година од окончања немачке „Операције Козара”, која је почела последњих дана маја 1942. године, наставила се крвавим борбама у јуну и до краја јула однела преко 70.000 људских живота. Жртве су углавном били цивили који су ликвидирани на лицу места, током такозваног чишћења терена или су депортовани у логор Јасеновац, где их је такође чекала смрт. Скоро трећина жртава била су деца.

– То је, апсолутно, геноцидна операција, најсуровији вид геноцида, почињен у тренутку када је Хитлерова Немачка била најјача, када никоме није полагала рачуне. Документи о томе су презентовани и у Нирнбергу, као пример геноцидне операције јер су стриктна наређења била очистити терен: стрељати све изнад 12 година. Нажалост, нико због тога није одговарао – наводи Васовић.

Он објашњава да је до Нехеровог извештаја дошао тако што је својевремено сарађивао с људима из америчког Министарства правде, од којих је добио око 300 различитих докумената о Курту Валдхајму. Американце није Козара много занимала, али су испоштовали чињеницу да је Васовић био први новинар у свету који је писао о улози председника Аустрије у Другом светском рату, који је био одликован Хитлеровим гвозденим крстом, а одликовао га је и поглавник Независне државе Хрватске Анте Павелић Сребрном круном колајне краља Звонимира (27. децембра 1941).

– Непуних двадесет година касније Вајлдхајма је одликовао и Јосип Броз Тито Југословенском заставом, највишим одликовањем СФРЈ. Тај Нехеров извештај је имала и наша војска, али је он био сакривен у Архиви оружаних снага СФРЈ. Зашто? Па, требало је држати под кључем Козару и Јасеновац, сакрити геноцид над српским народом, чиме је спасен председник суседне државе. Заправо, чиме је спасен и Тито, који је њега одликовао. Јер, све би се разоткрило – истиче наш саговорник.

Немци су педантно пратили сваки минут операције своје борбене групе „Западна Босна”, која се састојала из 714. пешадијске дивизије, мото те дивизије, којом је командовао генерал-лајтнант Фридрих Штал, био је „Јак као челик” (Stark wie Stahl), делова 717. и 718. дивизије и већег броја усташких јединица. Укупно око 11.000 немачких војника и око 20.000 усташа. У обручу се налазило око 3.000 партизана, којима је командовао Коста Нађ, и голоруки народ.

Нехеров извештај почиње речима да се између река Уне и Сане налази предивни, бајковит и шумовит предео… и онда брзо прелази на главну ствар: да се ту налази „наоружана хорда”, коју сходно нацистичкој идеологији назива „правом нижом расом људи”. Он каже да треба вратити мир у тај део Босне, јер „хорда изводи борбене акције, пљачка…”

– Међутим, прави разлог, о чему јавност мало зна, био је да је туда требало да прође немачка пруга, којом би Хитлер пребацивао нафту из Бакуа и жито из Украјине. Да има непрекинуту железничку линију од СССР-а, јер су они те 1942. године били убеђени да ће добити рат који се на прекретници нашао тек у зиму пред Стаљинградом – истиче Васовић.

Текст немачког ратног репортера у Васовићевом филму прати камера НДХ. На оригиналним усташким сликописима, који такође никада нису приказани, јасно се види и Курт Нехер с бележницом у рукама. На целулоидној траци су остали забележени почетак операције, састанак и руковање генерала Штала и Павелића, полазак са загребачког колодвора, долазак у Костајницу, извођење борбених операција… Сликописа има 38, међу којима су и снимци из Јасеновца: унутрашњост, усташки дужносници, заточеници… Злогласни логор су тог лета напунили Козара и Поткозарје.

– Велики стручњак, др Душан Пленча, који је био први управник Војног музеја на Калемегдану, а такође и директор Војноисторијског института, искрено ми је рекао шта се догађа око Козаре и Јасеновца. Прибавио сам сигнатуре филмова и после његове смрти нашао сам их у Југословенској кинотеци. Зову се „Сликописи НДХ” – наводи Васовић.

Оригинал документарног филма „Од ратног дописника Курта Нехера” је на енглеском језику, траје један сат, а наредних дана би требало да добије и титл на српском. На Јутјуб каналу је већ постављена шпица (трејлер) под називом „By Kurt Neher War Correspondent” од 2 сата и 29 минута.

Новинар и после рата

Немачки ратни извештач Курт Нехер је током Другог светског рата објавио две књиге: „Србија, Грчка, Крит без непријатеља” (Serbien, Griechenland, Kreta feindfrei, 1941) и „Наша борба на Балкану” (Unser Kampf auf dem Balkan, 1942), као коаутор с Францом Гајзлером, Јозефом Мерцом и Францом Тирфедом. После рата наставио је да ради као новинар ЦДФ телевизије, све до пензије. У послератном периоду потписао је још неколико књига: „Северна Африка не налази мир”, „Војник и технологија” и више издања „Годишњака Луфтвафе”.

Књига о Валдхајму

Књига Данка Р. Васовића о афери „Валдхајм” требало је да изађе 1986. у Београду, али је прво објављена у Норвешкој 1987. године. Наш познати новинар аутор је и документарног филма „Валдхајм – скривено зло”, који је 2012. године на Међународној конференцији о Холокаусту, одржаној у меморијалном комплексу „Јад Вашем” у Јерусалиму, привукао велику пажњу.