Slijedi neviđeni pritisak na Srpsku

Razgovarao: Saša Krsman

Politički analitičar iz Čikaga Srđa Trifković upozorava da sa suđenjem bivšem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću predstoji do sada neviđen pritisak da se elementi državnosti Srpske svedu na najmanju mjeru, sa konačnim ciljem njene likvidacije, ali da Srbi na svojoj strani imaju pravo, pravdu i istorijsku istinu, te da u toj borbi nemaju čega da se plaše.

U intervjuu Novinskoj agenciji Republike Srpske Trifović naglašava da su nepristajanje na dalje ustupke i odlučno odolijevanje novim pritiscima jedini recept opstanka Srpske.

U odlučnosti da sačuvaju Srpsku, suprostavljanju srebrničkom mitu i hipoteci kolektivne krivice, kaže Trifković, Srbi imaju na svojoj strani pravo, pravdu i istorijsku istinu.

„Od trenutka potpisivanja Dejtonskog sporazuma Republika Srpska je izložena pritiscima sa Zapada. Sa suđenjem Mladiću predstoji do sada neviđen pritisak da se taj posao privede kraju kroz poricanje legitimnosti njenog postojanja na osnovu tvrdnji o ‘genocidnosti“, objasnio je Trifković.

On smatra da Zapadu, ipak, nedostaju materijalni i politički resursi da taj projekat odradi do kraja i da se u Butmiru pretprošle godine vidjelo da su počele prijetnje „praznom puškom“.

Trifković je ocijenio da hapšenje Mladića neće doprinijeti boljitku srpskog naroda bilo na istočnoj ili na zapadnoj strani Drine, istakavši da „programirani nazovi-analitičari i komentatori zapadne medijske mašine“ već ponavaljaju da sad postoji još jedan dokaz da sa Srbima samo funkcionišu pritisci, prijetnje i iznuđivanja.

„Kao prvo, na Zapadu se već poteže pitanje zašto srpska policija nije mnogo ranije ušla Mladiću u trag ako se zaista krio kod rođaka, jer je trebalo da ti ljudi budu pod prismotrom – dakle, ili je Srbija bila nevoljna da ga uhvati, ili ima nesposobne organe bezbednosti. Kao drugo, biće izvađen i poluzaboravljeni Hadžić – poput nekog džokera iz rukava – kao dodatni adut zašto ta već mitska ‘Evropa’ za Srbiju ostaje i dalje samo nedostižna šargarepa na kraju štapa“, rekao je Trifković.

Ocijenivši da je bilo neprijatno gledati „teatralni nastup“ predsjednika Srbije Borisa Tadića nakon hapšenja generala Mladića, Trifković je ocijenio da ni Srbija, ni vlada Srbije, a ni Tadić lično neće „izvući nikakve poene iz ove turobne rabote“.

„Odgovorno tvrdim da pristupanja Srbije u EU neće biti još dugi niz godina. To, naravno, i nije tako loše, imajući u vidu hroničnu finansijsku i institucionalnu krizu u kojoj se EU nalazi već godinama. Kao što je britanski analitičar Džon Lohland primetio, Srbija je izgleda jedini pacov koji želi da se ukrca na brod koji tone, umesto da sa tog broda beži glavom bez obzira“, naglasio je politički analitičar iz Čikaga.

Govoreći o predstojećem suđenju generalu Mladiću, Trifković je istakao da nema sumnje da će to biti suđenje srpskom narodu u cjelini, budući da je od početka Haški tribunal imao samo jednu svrhu – da kvazi-pravnim sredstvima, retroaktivno ovjeri političku presudu zapadnih centara moći da su Srbi glavni krivci za sva zbivanja na Balkanu.

„Predstoji nam ponavljanje istih floskula, istih crno-belih karikatura bosanskog rata, u kojima će jedna strana biti predstavljena kao žrtva, a druga kao agresor i genocidni istrebljivač nedužnih civila itd. Osim toga, strategija haškog tužilaštva biće da Mladića i Karadžića privoli da optužuju jedan drugog. To je onaj klasični model teorije igara sa negativnim ishodom za obojicu. Nadam se da će njihovi odbrambeni timovi imati dovoljno trezvenosti, a i oni lično, da tu zamku izbegnu“, rekao je Trifković.

Ocijenivši da je savršeno legitimno što general Mladić kaže da ne priznaje haški sud, Trifković je naglasio da je Međunarodni krivični sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji ilegalna tvorevina, stvorena s ciljem pružanja pokrića bezakonoj balkanskoj politici koju još od ranih 1990-tih vode zapadne sile predvođene SAD.

„Ilegalnost tog suda datira od samog njegovog nastanka, pukom rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN od 25. maja 1993. godine, a ne odlukom Generalne skupštine koja bi ga učinila zakonitim. Politička svrha jasna je i iz dosadašnje prakse te institucije: od orvelovske, na barem milion Srba primenjive formule ‘zajedničkog zločinačkog poduhvata’, preko etničke disproporcije u optužnicama, do skaradnih presuda Haradinaju, Oriću, Deliću…“, rekao je Trifković u intervjuu Srni.

Izvor: