Слиједи невиђени притисак на Српску

Разговарао: Саша Крсман

Политички аналитичар из Чикага Срђа Трифковић упозорава да са суђењем бившем команданту Главног штаба Воjске Републике Српске генералу Ратку Младићу предстоjи до сада невиђен притисак да се елементи државности Српске сведу на наjмању мjеру, са коначним циљем њене ликвидациjе, али да Срби на своjоj страни имаjу право, правду и историjску истину, те да у тоj борби немаjу чега да се плаше.

У интервjуу Новинскоj агенциjи Републике Српске Трифовић наглашава да су непристаjање на даље уступке и одлучно одолиjевање новим притисцима jедини рецепт опстанка Српске.

У одлучности да сачуваjу Српску, супростављању сребрничком миту и хипотеци колективне кривице, каже Трифковић, Срби имаjу на своjоj страни право, правду и историjску истину.

„Од тренутка потписивања Деjтонског споразума Република Српска jе изложена притисцима са Запада. Са суђењем Младићу предстоjи до сада невиђен притисак да се таj посао приведе краjу кроз порицање легитимности њеног постоjања на основу тврдњи о ‘геноцидности“, обjаснио jе Трифковић.

Он сматра да Западу, ипак, недостаjу материjални и политички ресурси да таj проjекат одради до краjа и да се у Бутмиру претпрошле године видjело да су почеле приjетње „празном пушком“.

Трифковић jе оциjенио да хапшење Младића неће доприниjети бољитку српског народа било на источноj или на западноj страни Дрине, истакавши да „програмирани назови-аналитичари и коментатори западне медиjске машине“ већ понаваљаjу да сад постоjи jош jедан доказ да са Србима само функционишу притисци, приjетње и изнуђивања.

„Као прво, на Западу се већ потеже питање зашто српска полициjа ниjе много раниjе ушла Младићу у траг ако се заиста крио код рођака, jер jе требало да ти људи буду под присмотром – дакле, или jе Србиjа била невољна да га ухвати, или има неспособне органе безбедности. Као друго, биће извађен и полузаборављени Хаџић – попут неког џокера из рукава – као додатни адут зашто та већ митска ‘Европа’ за Србиjу остаjе и даље само недостижна шаргарепа на краjу штапа“, рекао jе Трифковић.

Оциjенивши да jе било неприjатно гледати „театрални наступ“ предсjедника Србиjе Бориса Тадића након хапшења генерала Младића, Трифковић jе оциjенио да ни Србиjа, ни влада Србиjе, а ни Тадић лично неће „извући никакве поене из ове туробне работе“.

„Одговорно тврдим да приступања Србиjе у ЕУ неће бити jош дуги низ година. То, наравно, и ниjе тако лоше, имаjући у виду хроничну финансиjску и институционалну кризу у коjоj се ЕУ налази већ годинама. Као што jе британски аналитичар Џон Лохланд приметио, Србиjа jе изгледа jедини пацов коjи жели да се укрца на брод коjи тоне, уместо да са тог брода бежи главом без обзира“, нагласио jе политички аналитичар из Чикага.

Говорећи о предстоjећем суђењу генералу Младићу, Трифковић jе истакао да нема сумње да ће то бити суђење српском народу у цjелини, будући да jе од почетка Хашки трибунал имао само jедну сврху – да квази-правним средствима, ретроактивно овjери политичку пресуду западних центара моћи да су Срби главни кривци за сва збивања на Балкану.

„Предстоjи нам понављање истих флоскула, истих црно-белих карикатура босанског рата, у коjима ће jедна страна бити представљена као жртва, а друга као агресор и геноцидни истребљивач недужних цивила итд. Осим тога, стратегиjа хашког тужилаштва биће да Младића и Караџића приволи да оптужуjу jедан другог. То jе онаj класични модел теориjе игара са негативним исходом за обоjицу. Надам се да ће њихови одбрамбени тимови имати довољно трезвености, а и они лично, да ту замку избегну“, рекао jе Трифковић.

Оциjенивши да jе савршено легитимно што генерал Младић каже да не признаjе хашки суд, Трифковић jе нагласио да jе Међународни кривични суд за ратне злочине у бившоj Југославиjи илегална творевина, створена с циљем пружања покрића безаконоj балканскоj политици коjу jош од раних 1990-тих воде западне силе предвођене САД.

„Илегалност тог суда датира од самог његовог настанка, пуком резолуциjом 827 Савета безбедности УН од 25. маjа 1993. године, а не одлуком Генералне скупштине коjа би га учинила законитим. Политичка сврха jасна jе и из досадашње праксе те институциjе: од орвеловске, на барем милион Срба примењиве формуле ‘заjедничког злочиначког подухвата’, преко етничке диспропорциjе у оптужницама, до скарадних пресуда Харадинаjу, Орићу, Делићу…“, рекао jе Трифковић у интервjуу Срни.

Извор: