Slavni preci počivaju u korovu

Novosti istražuju – grobovi srpskih vojnika rasuti su na 676 mesta u čak četrdeset država. Za hitne sanacije u 2013. godini potrebno 85, planirano svega 15 miliona dinara

POSMRTNI ostaci srpskih i jugoslovenskih vojnika rasuti su na 676 lokacija u čak 40 država, a procenjuje se da u ovim humkama počiva i do 300.000 pokojnika. O velikom broju vojnih grobalja i memorijala država godinama nije vodila brigu, pa su mnoga u lošem stanju. Iako je samo za hitne sanacije ovih objekata planirane za 2013. potrebno 85 miliona dinara, predlog budžeta za sledeću godinu predvideo je pet puta manji iznos.

Iako su potrebe višestruko veće, za održavanje grobova i kosturnica u tuđini država godinama unazad izdvaja prosečno po 15 miliona dinara. Budžet za sećanje na pretke u svetu zaokružuje i nešto više od osam miliona dinara namenjenih za tekuće održavanje memorijala. Izuzetak je napravljen ove godine, jer je za sanaciju spomen–kompleksa na Zebrnjaku, na kome je nedavno obeležena godišnjica Kumanovske bitke, izdvojeno više od 70 miliona dinara.

Kosturnica kod Kumanova samo je jedan sa spiska objekata u kome počivaju srpski vojnici. Malo je poznato da u Alžiru počiva 324 srpskih vojnika umrlih u francuskim bolnicama u Prvom svetskom ratu. U Tunisu je sahranjeno oko 2.500 srpskih vojnika, Francuskoj 748, Grčkoj 8.500.

Veliko počivalište srpskih vojnika je i Češka – u Olomucu je sahranjeno 1.200, a u Jindrihovcima još 7.200 srpskih vojnika umrlih u zarobljeništvu u Austrougarskoj. Vojničke humke rasute su i u Egiptu, Velikoj Britaniji, Norveškoj, Austriji, Poljskoj…

U Ministarstvu za rad koje vodi brigu o memorijalima kažu da je većina vojničkih grobalja, uprkos skromnim sredstvima, u pristojnom stanju.

– Većina vojničkih memorijala, grobalja i kosturnica u svetu od 2003. godine do danas je obnovljena – kaže Negovan Stanković, državni sekretar ovog ministarstva. – U saradnji sa našim ambasadama, koje prate njihovo stanje na terenu, svake godine pravimo listu prioriteta za obnovu. Najviše oštećenja sanirano je na objektima u Makedoniji, ali i Rumuniji i Grčkoj.

Da je stanje vojnih memorijala u svetu godinama bilo fleka na obrazu Srbije i da bi država trebalo više da vodi računa o spomen-mestima smatra Dragoljub Jurišić, predsednik Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine.

– Ma kolika da je besparica, Srbija ne bi smela da dozvoli da su joj vojnička groblja zapuštena i zaparložena – kaže Jurišić. – Većina njih, posle mnogo godina, danas je u pristojnom stanju, ali briga o njima trebalo bi da bude stalni zadatak za svaku vladu.

Prva stavka u planu obnove za sledeću godinu je okončanje radova na Spomen-kosturnici u Bizerti i vojničkog groblja u Menzel Burgibi u Tunisu.

Izvor: NOVOSTI