Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

СЛАВКА ДРАШКОВИЋ: СТАЊЕ У ХРВАТСКОЈ ЈЕ АЛАРМАНТНО

Датум објаве: среда, новембар 27, 2013
Величина слова: A- A+

Последњу сте годину често у Хрватскоj, где контактирате с представницима државе, али и Срба: какви су вам утисци и шта мислите о положаjу српске заjеднице?

Стекла сам утисак да се стање погоршава. Када сам пре годину дана дошла на ову позициjу, била сам изненађена колико jе тежак положаj Срба у региону, посебно у Хрватскоj, као и тиме да постоjи низ питања коjа се не решаваjу. Имала сам више разговора са хрватским званичницима, одржано jе и више састанака хрватских и српских власти на наjвишем нивоу но, нажалост, нисмо ближе решавању нити jедног нерешеног питања. Напротив, десила се ескалациjа проблема око двоjезичности, односно српског jезика и писма. Испада да са неким правима за коjа су Срби у Хрватскоj веровали да су их изборили и да су гарантована, то ниjе случаj, тако да jе моj основни утисак да ниjе лако бити Србин у Хрватскоj – изjавила jе др Славка Драшковић, директорка Канцелариjе Владе Србиjе за диjаспору и Србе у региону у интервjуу за недељник Новости, коjи издаjе Српско народно веће Хрватске.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/slavka-draskovic.jpg

Важност економске одрживости

У коjоj мjери и на коjи начин Србиjа као матица може помоћи Србима у Хрватскоj?

Како jа водим ресор Владе коjи се бави диjаспором и Србима у региону, настоjимо да помогнемо на различите начине. Влада помаже тако да питања и проблеме Срба у Хрватскоj ставља на дневни ред у разговорима са хрватским званичницима у билатералним комисиjама, али и на наjвишем нивоу. Како знамо да jе економска одрживост веома важна, помажемо проjекте коjи се тичу економиjе на повратничким подручjима. Тако смо у прошлом конкурсу Канцелариjе за финансирање проjеката помогли садњу бадема на неким земљиштима у власништву Срба у Хрватскоj, а и даље намеравамо да учествуjемо у таквим проjектима, па ћемо на следећем конкурсу више да промовишемо економске проjекте. Такође, припремамо информациjу за Србе у Хрватскоj и у другим земљама региона о могућностима прекограничне сарадње те како да се укључе и вуку средства из ЕУ-фондова. И сама Канцелариjа ће узети учешћа у тим проjектима како би помогла прекограничну сарадњу и организациjе у пограничном делу Србиjе и Хрватске. Наравно да у културноj и просветноj сарадњи радимо шта можемо, од слања уџбеника и подршке штампању књига до одржавања културног наслеђа. Настоjимо да подржимо сваки проjекат и активност коjи ће помоћи да се Срби у Хрватскоj окупљаjу и одрже.

Хоће ли и питање избеглих Срба, њихов повратак и интеграциjа, али и остваривање права, од обнове и стамбеног збрињавања до пензиjа и конвалидациjе стажа, бити jедан од приоритета политике Србиjе у односима с Хрватском?

То jе jедно од настоjања у мом мандату на челу Канцелариjе. Од Владе и председника Томислава Николића (коjи председа Саветом за Србе у региону, у коме су и чланови Владе, укључуjући премиjера и ресорне министре) имам подршку да питања Срба у региону, односно у свакоj поjединоj земљи, буду приоритети у решавању односа и сукцесиjе. Нећемо да дозволимо да се та питања испусте и моj рад се састоjи од тога да се на дневном нивоу прати ситуациjа у региону, у шта су – формирањем тела за мониторинг и реаговање, чиjе ће седиште да буде у Канцелариjи – укључени представници министарстава, председника државе и Народне скупштине. То смо инициjално направили због стања у Хрватскоj, коjе jе алармантно, али jе неопходно и стално пратити цео регион. У Канцелариjи на томе ради неколико људи, а добили смо представнике Генералног секретариjата председника, Министарства спољних послова и Министарства правде.

Људи не треба да се плаше

Многи се Срби плаше да ће њихови проблеми бити стављени под тепих у име побољшања односа двеjу земаља?

Људи не треба да се плаше, напротив. Моjим доласком почело jе jавно и гласно, и у Србиjи и у међународноj заjедници и у земљама у коjе долазимо, да се износи да jе питање Срба у региону, а посебно у Хрватскоj, веома тешко, па и критично, и да ту мора нешто да се уради. То питање стављам у први план, но морам да кажем да то ниjе лако, с обзиром на то да решавамо и питање Косова, и европских интеграциjа, и економску ситуациjу у Србиjи.

Сматрате ли да би за Србе у Хрватскоj било позитивно да се крене у процесуирање злочина почињених у “Олуjи” и након ње?

Наравно да треба осудити све коjи су починили злочине, на било коjоj страни. Треба да се ради више на процесуирању злочина у “Олуjи”, али не видим да се ту нешто помера.

Како оцењуjете недавно одржану конференциjу новинара и медиjа диjаспоре у организациjи Удружења новинара Србиjе и Владине Канцелариjе за диjаспору?

Са више смо страна добили оцене да jе конференциjа била jако добра. Важно jе да jе усвоjен нови начин комуникациjи са новинарском заjедницом и диjаспором; први смо пут, осим разговора, имали и обуку и усмеравање у делу коjи се односи на онлаjн новинарство и савремене трендове. Данас на jеднога корисника писаних медиjа долази десет корисника електронских медиjа, што jе тренд коjи смо препознали. Имали смо два тематска дела коjа су повезана са медиjима и врло важна за Србиjу, диjаспору и Србе у региону, а то су имиџ Србиjе и Срба и како медиjи могу да учествуjу у његовом стварању. Делом се говорило и о обележавању предстоjеће стогодишњице Првог светског рата и времена када jе Србиjа била jедна од наjцењениjих земаља. Сада се суочава са потребом да своj имиџ реконструише, да га осветли и истакне са своjим ратним партнерима, те тако одоли онима коjи покушаваjу да изврше ревизиjу и прикажу Гаврила Принципа као терористу, а Србиjу као изазивача рата.

Очекивала сам одлучниjу реакциjу хрватских власти

Како оцењуjете догађаjе око ћириличних плоча у Вуковару и колико они могу негативно утицати не само на положаj овдашњих Срба, него и на односе Хрватске и Србиjе?

Ти догађаjи засигурно негативно утичу на положаj Срба у Хрватскоj и не шаљу добру поруку ни Србиjи ни међународноj заjедници, поготово зато што су то основна права коjа мораjу да се поштуjу. Очекивала сам, посебно након разговора коjи се стално воде између две земље, да ће Хрватска реаговати одлучниjе. Имамо изjаве председника Иве Јосиповића и врха власти да Уставни закон о правима националних мањина треба да се поштуjе, али те изjаве не спречаваjу даљња дешавања. Тренд се не смируjе и поред уверавања да не могу просто да се отимаjу права jедноj заjедници. Видимо да постоjе и идеjе да се иде на референдум о ћирилици. Изгледа да се ситуациjа не смируjе, него ескалира.

Извор: ДИЈАСПОРА.ГОВ.РС

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top