Капитална монографиjа Славенка Терзића „Стара Србиjа, драма
jедне цивилизациjе“, на више од 600 страница. Ниjедна друга земља не илуструjе тако уверљиво судбину Срба током векова.
ДАНАС готово заборављено историjско-географско име Стара Србиjа носи у себи сву драматику целе српске историjе, записао jе Славенко Терзић у уводним редовима капиталне монографиjе „Стара Србиjа, драма jедне цивилизациjе“, коjу су обjавили „Православна реч“ и Историjски институт Београд.
Луксузно опремљена и илустрована, на више од 600 страница, ова књига се, по ауторовим речима, бави jедном великом темом српске историjе 19. и 20. века, и има за циљ да укаже на основне историjске проблеме Старе Србиjе у последња два века (до разбиjања jугословенске државе) коjи су пресудно определили судбину ове земље.
– Међу различитим виђењима простирања ове земље чини нам се наjмеродавниjе научно мишљење Јована Цвиjића да Стара Србиjа обухвата простор Рашке, Косова и Метохиjе и Скопско-тетовске области. Османски Косовски вилаjет (1877-1912) као административно-управна jединица обухватао jе jезгро Старе Србиjе, а неретко се могло чути да Стара Србиjа обухвата заправо Косовски вилаjет – пише Терзић у предговору.
Читалац сазнаjе да jе оваj поjам настао одмах после формирања Кнежевине Србиjе почетком 19. века. Домаћи и страни истраживачи користе таj назив да означе историjско средиште Србиjе коjе jе настало под османском влашћу, разликуjући га тиме од новоформираног политичког jезгра у Шумадиjи и околним областима, од „Нове Србиjе“ или „политичке Србиjе“ како пише Цвиjић.
Ниjедна друга земља српскога народа, по Терзићевим речима, не илуструjе тако уверљиво судбину Срба током последњих векова.
КУЛТУРНА СНАГА
ПОЗНАТО jе да Косово и Метохиjа, две средишње области Старе Србиjе, чине суштински део српског духовног, културног и државног идентитета од средњег века до наших дана. Плодне и питоме равнице Косова, а нарочито Метохиjе, са благом климом и доста воде, оивичене према Албаниjи високим масивима планина Шаре, Кораба, Паштрика и Проклетиjа, биле су богомдани природни амбиjент коjи jе омогућио развитак наjвиших стваралачких могућности Срба у средњем веку. Културну и демографску снагу Срба илуструjе чињеница о постоjању око 1.300 данас утврђених споменика српске културе, пише Терзић.
Сва искушења српске историjе новиjег времена – геополитичка, воjностратегиjска, друштвена, културна, цивилизациjска, религиозна, и све то у широком балканском и европском контексту, одjекивала су jош снажниjе и драматичниjе на простору Старе Србиjе.
Великоалбански проjекат етнички чисте „природне Албаниjе“, прожет идеологиjом фанатичног шовинизма, унео jе попут оркана пустош у Староj Србиjи.
Вишедецениjско потискивање Срба уочљиво jе и у Рашкоj и у Скопско-тетовскоj области.
– Настоjећи да реконструишем на првом месту политички амбиjент и главне идеjе коjе су покретале догађаjе током последња два века, трудио сам се и да осветлим менталитет, нарави и социjалну психологиjу учесника збивања.
Стара Србиjа jе након ослобођења 1912. године суочена са снажним османским наслеђем коjе jе у наjвећоj мери обележило историjу овога простора у 20. веку.
Истовремено, међу Србима jе присутна извесна пометња историjске свести у односу на темеље свог историjског живота и пољуљана вера у себе – пише Терзић.
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ