У Сараjеву jе обележена годишњица злочина на пиjаци Маркале. Реч jе о другом масакру на овоj локациjи током грађанског рата у БиХ, а 19 година након овог догађаjа, jош увек постоjе велика спорења о томе ко jе испалио гранату коjа jе усмртила 37 особа.
Венце и цвеће су положили броjни грађани Сараjева и високи званичници предвођени хрватским чланом Председништва Жељком Комшићем, а нису изостале сталне добро уходане поруке коjе за кривца, без икаквих ограда, означаваjу српску страну, иако су досад обjављена броjна сведочења коjа тврде супротно. Међутим, као и у већини осталих неjасних догађаjа из рата, и за оваj постоjе наjмање две истине.
Оно што jе сигурно jесте да jе оваj догађаj 1995. године испровоцирао НАТО интервенциjу на положаjе Воjске Републике Српске, што jе у великоj мери утицало на догађаjе пред краj рата.
Према судским пресудама Хашког трибунала, за оба случаjа гранатирања Маркала (први се десио у фебруару 1994. године) jе одговорна Воjска Републике Српске, док према извештаjу независне комисиjе из 1995. не постоjе jасни докази за то ко jе одговоран код првог напада на пиjацу Маркале, што jе потврдио лично и Јасуши Акаши, изасланик генералног секретара УН за Балкан.
„Они су закључили да jе граната могла долетети или са стране српских снага или са стране снага босанске владе. Закључак комисиjе коjи сам jа прихватио био jе да jе напад могао доћи са обе стране „, рекао jе недавно Акаши на суђењу првом председнику Српске Радовану Караџићу.
Руски пуковник Андреj Демуренко, коjи jе био командант руског миротворачког батаљона у Сараjеву и учествовао у истрази, изjавио jе своjевремено да су Срби „неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад“.
Радиоактивна мунициjа
Бомбардовање српских воjних и цивилних циљева почело jе три дана након догађаjа на Маркалама 1995. године. У нападима jе убиjено више од стотину цивила. На положаjе Воjске Републике Српске бачено jе укупно 1.026 бомби, а укупна тежина баченог експлозива износила jе око 10.000 тона. НАТО jе у акциjи под називом Намерна сила користио радиоактивну мунициjу.
Таj став дели и данашње руководство Републике Српске. Председник Милорад Додик недавно jе позвао НАТО да домаћоj и светскоj jавности откриjе стварну истину о догађаjима на сараjевскоj пиjаци.
„Ако jе свима стало до истине и правде и ако се сви куну у њу, зашто НАТО не дозволи да дођемо до стварне истине, презентуjући jавности своjа сазнања о Маркалама. Таj потез би без сумње могао бити и први корак у мењању негативне слике о НАТО савезу коjа jе стварана свих ових година код Срба, управо због jедностране политике коjа jе вођена према Србима као дежурним кривцима“, сматра председник Српске.
Извор: Интермагазин
Везане виjести: