Скарадни ламент НАД „културним достигнућима“ НДХ

„Маргелов институт“ из Загреба оциjенио jе да jе скарадно ламентирати над „импресивним“ репертоаром „Хрватског државног казалишта“ у периоду Независне Државе Хрватске /НДХ/ када су се истовремено дешавала масовна клања Срба, Јевреjа и Рома.

„Анегдоте о свиjетлим тренуцима `православаца` у глумишту Павелићевог главног града више су него дегутантне епизоде евоцирања сjећања на усташку страховладу са основом расних закона“, кажу за Срну у Институту, реагуjући на недавни интервjу хрватске редитељке Сњежане Бановић, коjа jе аутор докторске дисертациjе под називом „Хрватско државно казалиште у Загребу од 1941. до 1945. године“.

НДХ jе била квислиншка сателитска парадржава створена вољом фашистичких и нацистичких сила, огрезла у злочину и пљачки и као таква ниjе могла стварати никакву културу и науку, jер ниjе било слободе изражавања, дjеловања и равноправности за све њене грађане, подсjећа jевреjска невладина организациjа „Маргелов институт“.

„Пошто се о том диjелу историjе мање-више све већ веома добро зна, као што се добро зна да jе циjела НДХ била импрегнирана културом смрти, премрежена са 28 концентрационих логора, готово jе непотребно данас говорити о неким културним дешавањима или подвизима квазидржавних институциjа, коjе су водили тадашњи Павелићеви министри културе усташке квислиншке парадржаве“, кажу у Институту.

У овом институту оцjењуjу да Бановићева у интервjуу за портал „Х-Алтер“ покушава приказати „Хрватско државно казалиште“ као тобожњег „заштитника и уточиште“ за православце и Јевреjе.

„Пред сваку свечану представу дизале су се руке у нацистички поздрав. За честих долазака Славка Кватерника све jе одjекивало од усклика ‘За дом – спремни!’, након чега би наступали Бела Крлежа и други православци“, наводи Сњежана Бановић у том интервjуу, коjи jе пренио и портал „Е-новине“.

„Сасвим jе неутемељено и питање новинара: `Како jе било могуће да двоjе православаца, Бела Крлежа и Деjан Дубаjић, имаjу наjвећу `минутажу` на даскама у доба НДХ`, као и новинарска констатациjа да jе `парадоксално да jе Бела Крлежа тек у НДХ постала `звиjезда`, премда jе била православка“, кажу у „Маргеловом институту“.

У том институту наглашаваjу да ни Бела Крлежа ни Деjан Дубаjић у то вриjеме нису били међу православним вjерницима, већ су били римокатолици, а ауторка чак признаjе да jе Дубаjић прешао на католичку вjеру, док за Белу Крлежу то не наводи.

„Истине ради, Лепосава Кангрга – како се дjевоjачки звала Бела Крлежа – брисана jе у Сењу 22. фебруара 1899. године из матица крштених православне вjероисповиjести и уписана у римокатоличку. Маjка Беле Крлеже била jе Хрватица Ката Вуксан коjа се удала за Белиног оца Милана Кангргу по православном обреду, док jе Лепосави за вриjеме основне школе промиjењено име у Бела“, кажу у „Маргеловом институту“.

У институту наводе да jе за НДХ „дужноснике“ Бела Крлежа диjете из миjешаног српско-хрватског брака и по вjери римокатолкиња, те удата за Хрвата римокатолика /Мирослава Крлежу/ и никако ниjе могла бити „православка“, те ниjе било никаквих препрека да као Хрватица наступа у „Хрватском државном казалишту“.

„Чему уопште мементо на Павелићево `казалиште` срама у облику наjављене књиге, кад главна `православна` протагонисткиња циjеле приче уопште ниjе православка“, питаjу у „Маргеловом институту“.

У тоj невладиноj организациjи наглашаваjу да сви у интервjуу наведени случаjеви преживљавања „православаца“ и покрштених Јевреjа, те неjевреjа убачених међу Јевреjе, не оправдаваjу убиства хиљада припадника српске и jевреjске заjеднице, као и ћутање ондашњих културних кругова и прећутно одобравање злочина.

„Тврдити да расистичка политика НДХ ипак ниjе успjела развити jединствени апарат за екстернирање Јевреjа /вjероватно се мислило на екстерминирање/ заправо jе историjски некоректно, као и половично тачна тврдња да су Јевреjи транспортовани у логоре Раjха, заборављаjући или изостављаjући притом стриjељања на Дотршчини, одвођење загребачке jевреjске младости у jаме Јадовна, одвођења у логоре смрти на Пагу, логор Даница код Копривнице, Лоборград, Ђаково, логор смрти Јасеновац“, истичу у „Маргеловом институту“.

Они наводе да су у НДХ на снази били расни закони, а не уредбе – како то у разговору ноншалантно назива ауторка текста – коjи су се односили и на позориште, jер jе Јевреjима и Србима било стриктно забрањено учешће у стварању „ариjевске“ културе хрватског народа.

„У циjелом тексту покушава се усташки идеолог и потписник расних закона Миле Будак приказати као особа коjа jе била блажих ставова од архиусташе Анте Павелића, те као неко ко се грчевито бринуо за хрватску културу, а изоставља се поменути злочиначки елемент Будакове личности, па чак и када jе, према риjечима ауторке, намицао значаjна средства из Државне ризнице за `амбициозни репертоар`“, кажу у „Маргеловом институту“.

Иста та Државна ризница, како напомињу, присвоjила цjелокупну имовину Јевреjа, Срба и Рома на основу расног законодавства, а док су припадници jевреjског, српског и ромског народа звjерски убиjани, њихови сатрапи забављали су се „културним достигнућима `државног казалишта`“.

Ауторка наводи да jе „читаву студиjу изњедрила jер су jоj сметали марксистички ставови коjи су читав jедан период културе за вриjеме постоjања НДХ сматрали мрачним“, па се, како каже, из тог разлога упустила у истраживање „културно-политичког контекста тог времена“.

„Зашто се говори о подизању руку на нацистички поздрав, кад су се руке подизале на усташки поздрав?! Зашто се говори да су усташе политику према Јевреjима пресликале од нацистичке Њемачке, као да сами нису имали идеjу како да се обрачунаjу са `jевреjским питањем`“, питаjу представници Маргеловог института.

У тоj установи наглашаваjу да jе познато да су усташе правну дискриминациjу и идеологиjу посредно црпиле из Раjха, али и да jе исто тако познато да jе свирепост усташа далеко надмашила Ниjемце – док су Ниjемци били софистициране убице, усташе су биле месари!

„А гдjе jе у читавоj причи мала глумица Леа Доjч? Њу нико ниjе штитио, ни крштеница, ни усташке главешине. За њу као Јевреjку више ниjе било доступно позориште као и за многе друге `непоћудне` елементе. Завршила jе у диму холокауста заувиjек у транспорту са жутом звиjедом на прсима међу неброjеним жртвама Аушвица“, наводи Управа Маргеловог института.

Маргелов институт jе невладина организациjа jевреjске националне мањине у Хрватскоj. Уско сарађуjе са Центром „Симон Визентал“ из Јерусалима и Институтом за истраживање Јасеновца из Њуjорка.

Припремио: Дарко Терзић

Извор: