Сјећање на Србе из Ранче- преживјели и породице и даље чекају правду

На градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, положено цвијеће код спомен-крста и прислужене свијеће за покој душа 19 Срба из насеља Ранча које су убиле муслиманске снаге у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године.

Међу ових седам цивила биле су три жене, једно лице се још води као нестало, док је 21 рањено, већином жена и дјеце.

Делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила положила је цвијеће, а чланови породица и комшије окадили су хумке и прислужили свијеће за покој душа њихових убијених сродника и пријатеља.

На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убијајући српске цивиле код њихових кућа.

У Ранчи, као и осталим селима око Сребренице и Братунца, муслиманске формације побиле су становнике које су затекле, опљачкале покретну имовину, а куће и осталу непокретну имовину запалиле.

– Напад је почео у 15.30 часова. Запуцало је. Уз галаму и вику упали су у село и убијали све редом, вичући: „Хватај их живе, штеди муницију!“. Убијено је седам мјештана у двориштима, а већина становника успјела је низ корито Глоговске рјечице да се извуче из села према Братунцу – присјетио се Анђелко Цвјетиновић, који је преживио упад муслиманске војске у село.

Цвјетиновић је истакао да нико није одговарао за убиства српских цивила и да не очекују да ће правосуђе БиХ икада процесуирати починиоце злочина над српским цивилима из овог села, те да вјерује једино у Божију правду.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић навела је да за убиства у Ранчи, Горњим Магашићима гдје је убијено осам српских цивила 20. јула 1992. године, српска страдања у четири села на Петровдан исте године и за низ села гдје је у једном дану убијано од 10 до 50 и више мјештана, нико није одговарао.

– Предмети стоје у ладицама у Тужилаштву БиХ и након 25 година од злочина. Неизвјесно је у којој је фази истрага, да ли се нешто уопште ради по том питању и да ли ће оптужнице бити подигнуте, а када дођу на ред да ли ће бити преживјелих свједока да потврде шта се дешавало и ко је и како починио злочине – нагласила је Филиповићева.

Она каже да су породице огорчене због рада правосуђа БиХ, селективног приступа предметима ратних злочина и дијељења правде јер Тужилаштво и Суд годинама процесуирају Србе, а опструишу подизање оптужница и вођење поступака против починилаца злочина над Србима.

Филиповићева је позвала институције Републике Српске и Србе који раде у заједничким органима БиХ да се ангажују како би били процесуирани злочини почињени над Србима.

Милева Јокић, чији је отац Драгомир Митровић као цивил ухваћен жив 15. јуна код оваца, одведен, мучен и убијен у Поточарима и још није пронађен, каже да не вјерује у правосуђе БиХ које ради осуђујући Србе, а опструише вођење процеса против Бошњака који су починили бројне злочине над Србима у средњем Подрињу.

– Како вјеровати у државу БиХ чије правосуђе тако ради? – упитала је Јокићева.

И остали чланови породица погинулих истакли су да дискриминација и лицемјерство правосуђа БиХ уништава и посљедњу наду да је могућ равноправан живот у БиХ јер српски народ нема права као остали, због чега је таква држава за Србе неприхватљива.

Не може доћи до помирења, повјерења и изградње суживота ако ће припадници једног народа одговарати за све, а другог ни за највеће злочине, и ако правосуђе штити злочинце јер их не процесуира, поручили су чланови породица погинулих.

Преживјели мјештани Ранче тврде да су дошли до провјерених података да је приликом напада на ово село погинуло 18 припадника муслиманских јединица и да су сви они након 2000. године укопани у Меморијалном центру у Поточарима, иако су погинули 1992. године.

Извор: СРНА

Везане вијести:
Парастос за 305 Срба од којих је 69 убијено 16. јануара 1993 …