Сјећање на прогон Срба из Грубишног поља

Српски народ из Грубишног поља у западноj Славониjи протjеран jе на данашњи дан 1991. године из 18 села коjа jе Хрватска поjска потом разорила, спалила и опљачкала. Грубишно поље у источноj Билогори нападнуто jе краjем октобра. У тим нападима паравоjних хрватских jединица, терористичких група и поjединаца убиjено jе 61 лице, већином цивили. Само троjе живот jе изгубило у ратним деjствима од гранате.

Пребиjањем, мучењем, клањем или ватреним оружjем усмрћено jе 31 лице, а неколико их jе спаљено послиjе извршеног злочина.

Кодни назив операциjе био jе „Откос“.

У jавности jе познато пет таквих акциjа хрватских снага чиjе трагичне посљедице Краjишници обиљежаваjу сваке године – „Масленицу“ 22. jануара, „Бљесак“ 1. маjа, „Миљевце“ 21. jуна, „Медачки џеп“ 9. септембра и „Олуjу“ 4. августа.

За прву такву акциjу – „Откос“, у коjоj jе по много чему извршено етничко чишћење без преседана, jедва да jе ико чуо, речено jе раниjе Срни у Завичаjном удружењу „Билогора“.

Источна Билогора jе простор на сjеверозападу данашње Хрватске, у троуглу коjи чине Бjеловар, Дарувар и Вировитица. Приjе рата jе на око 700 квадратних километара имала 54 насеља са броjним српским становништвом.

„То jе домицилно становништво, насељено као хришћански граничарски зид према турскоj империjи jош у периоду од 1597. до 1606. године и коjе jе све до укидања Воjне краjине 1871. било већинско“, кажу у овом удружењу.

Геноцидна идеjа, како наводе, садржана jе у самом кодном називу хрватске оружане акциjе „Откос“, коjи сугерише неселективну сjечу свега што расте, а не само напад на 400 бранилаца Билогоре.

Према хрватским изворима, у директном нападу учествовало jе око 2 500 припадника хрватских снага, а процjене су да jе са резервама, логистиком и позадинским службама броj ангажованих могао достићи и 20 000.

Послиjе напада услиjедила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, чак и у селима у коjима раниjе ниjе ни било отпора.

„У усташкоj `традициjи` из 1941. године настављено jе рушење и девастациjа православних храмова тако да су до темеља изгорjеле дрвене цркве билогорског стила, jединствени споменици културе нулте категориjе под заштитом Унеска, храм Светог Димитриjа у Растовцу саграђен приjе 1700. године и црква Успениjа Пресвете Богородице у Доњоj Рашеници из 1709. године“, истичу у удружењу.

У цркви Светог Марка у Београду у недjељу, 28. октобра, служен jе парастос погинулим борцима Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991. године, као и цивилима са тог подручjа страдалим у периоду од 1991. до 1997. године.

Инициjативу за обиљежавање страдања Срба из овог краjа покренуло jе Завичаjно удружење „Билогора“, чиjе jе сjедиште у Београду.