fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Помен страдалим билогорцима

У храму Светог Марка у Београду данас jе служен парастос и одржан помен погинулим борцима Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj од 1991. до 1995. године, те цивилима са подручjа источне Билогоре, страдалим у периоду од 1991. до 1997. године.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/grubisno/otkos_parastos-22.jpg

Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа у коjима су живот изгубиле 63 особе и чиjи су егзекутори припадници паравоjних формациjа, терористичких група и поjединци организовани или подржани од хрватских власти, дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“, чиjе jе сjедиште у Београду, а парастос jе почетком у 11.00 часова служио протоjереj-ставрофор Траjан Коjић, уз саслужење више свештеника, саопштено jе Срни из овог удружења.

Већину страдалих, 37 од укупног броjа чине цивили, свега троjе њих су изгубили живот у ратним деjствима од граната, а 33 jе усмрћено у терору, пребиjањем, мучењем, убиством клањем или ватреним оружjем, а неколико их jе и спаљено послиjе извршеног злочина.

Међу страдалим воjницима и цивилима, осим Срба, има и Хрвата, Мађара, па и Албанаца пориjеклом из мjешовитих бракова, док су у хрватским формациjама убиjена од своjих „колега“ и двоjица Срба коjи су се невољно нашли у њиховом саставу.

Наjвећи броj погинулих бораца, чак половина од њих 24, изгубили су живот 31. октобра 1991. у свеобухватном нападу на источну Билогору изведеном под хрватским кодним називом „Откос“.

У jавности jе познато пет таквих акциjа хрватских снага чиjе трагичне посљедице Краjишници обиљежаваjу сваке године – „Масленицу“ 22. jануара, „Бљесак“ 1. маjа, „Миљевце“ 21. jуна, „Медачки џеп“ 9. септембра и „Олуjу“ 4. августа. Међутим, за прву од њих, „Откос“, по много чему етничко чишћење без преседана, jедва да jе ико чуо.

Према риjечима др Милана Басташића, аутора књиге о страдању Билогораца у два рата „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“, хрватски напад на српска села и његове браниоце коjи су покривали jедва 350 квадратних километара jе „триjумф усташтва и фашизма“.

Од некадашњих 18.000 житеља источне Билогоре, 2005. их jе остало 1.170, углавном стариjих и без дjеце, а попис 2011. ниjе дочекало ни хиљаду.

Источна Билогора jе простор смjештен на сjеверозападу данашње Републике Хрватске у троуглу коjи чине Бjеловар, Дарувар и Вировитица, а приjе рата 1991. имала jе на око 700 километара квадратних 54 насеља са броjним српским становништвом.

То jе домицилно становништво, насељено овдjе као хришћански граничарски зид према турскоj империjи jош у периоду од 1597. до 1606. године и коjе jе све до укидања Воjне краjине 1871. било већинско.

Фашистичка НДХ сатрла jе у геноциду хиљаде невиних Срба, тако да jе у општини Грубишно Поље од предратних 12.600 у првом послиjератном попису 1948.године регистровано свега 7.760 српских житеља.

 

Везане виjести:

ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА У ЦРКВИ СВЕТОГ МАРКА

Ранко Раделић: Хрватска акциjа Откос – триjумф усташтва и фашизма!

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“

Подсjећање: Потресна свjедочења избjеглица из западне Славониjе о стравичном терору усташа

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: