Сјећање и памћење

Удружење студената историjе др Милан Васић, у првом студентском подухвату овакве врсте од оснивања Одсjека за историjу, пониjело jе искру очувања сjећања на Холокауст и геноцид.

Чули смо да jе Музеj Републике Српске тек приjе шест година формирао посебну поставку посвећену концентрационом логору Јасеновац. Након тога, сазнали смо да поставка посвећена Другом свjетском рату у истом музеjу, ни jедном рjечjу ниjе спомињала наjвеће губилиште на овим просторима, током година постоjања злочиначке НДХ.

Чуваj се и Бог ће те чувати.

“Срби су закаснили 50 година“, рече Ариjе Ливне, савjетник предсjедника Републике Српске. Закаснили са покушаjем да сачуваjу сjећање на своjе страдање из средине наjгорег виjека човjечанства.

Удружење студената историjе др Милан Васић, у првом студентском подухвату овакве врсте од оснивања Одсjека за историjу, пониjело jе искру очувања тог сjећања. Проjекат, Култура сjећања и памћења почео jе у петак у Музеjу Републике Српске и обухвата низ панел дискусиjа, предавања, радионица, мултимедиjалних презентациjа и едукативно путовање.

“Тематика jе веома битна и ми ћемо покушати дати своj скроман допринос жељи за њено институционализовање и адекватан однос друштвене и научне заjеднице“, кажу студенти из овог удружења.

На првом предавању, поред господина Ливнеа, говорили су и господин Душан Ј. Басташић, проф Предраг Лазаревић, проф. др Никола Б. Поповић. Програм ће бити настављен овог и наредна два мjесеца. Организоваће се посjета Доњоj Градини, говориће се о Антисемитизму у Европи, Диjани Будисављевић, Бањоj Луци као локалном примjеру провођења геноцида и Холокауста за вриjеме НДХ и многим другим темама.

Оваj циклус догађаjа и предавања jе у складу и са препорукама Савjета Европе из 2001. године, уз свиjест да у Републици Српскоj не постоjи адекватан институционални однос према образовању о Холокаусту и геноциду коjи недостаjе у свим образовним циклусима. Корак ка промjени таквог стања jе и одлазак десетак наших просветних радника у Израел, гдjе ће стећи знања о томе како да дjецу уче да се сjећаjу.

У исто вриjеме кровна српска научна институциjа спречава да jедно дjело коjе баца свjетлост на мрачне силе коjе стоjе иза геноцида над Србима, Јевреjима, Ромима и свим осталим страдалницма у НДХ , доспиjе до неких коjе би занимало да сазнаjу. Можда прво до нас самих. Ми сазнаjемо како су поставку Јасеновац сасвим случаjно понекад посjећивали упосленици европских институциjа на слжбеном путу и чудили се говорећи “како за то мало ко зна тамо код њих“. За то овдjе сви знамо, додаjемо ми, али мало ко мари, мало ко залиjева, плиjеви и гаjи – сjећање.

Случаjно начусмо да ту код Бање Луке, у Дракулићу, на спомен плочи дjеци коjа пострадаше од свирепих, пишу имена а поред имена пише да су – умрла. Некоме се отело, да би то исто писало и да се ова држава данас зове НДХ.

Ниjе ваљда да прво морамо у Јад Вашем, да бисмо тамо научили да треба отићи и у Јасеновац, Јадовно, Јастребарско….?

Извор: frontal

Везане виjести:

ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА