Синиша Љубојевић: Срби су пред нестанком у Хрватској

Срби у Хрватској и након 20 година имају исте проблеме, а након уласка у ЕУ ствари су се почеле враћати и уназад, рекао је у интервјуу за „Независне“ Синиша Љубојевић, главни секретар Демократског савеза Срба у Хрватској.

„Ми имамо исте проблеме и у вези с обновом кућа, увјетима обнове кућа, повратак је отежан, неријешено је питање конвалидације радног стажа, итд. Људи се боје повратка“, каже он.

Интервју водио: Дејан Шајиновић

НН: Kако изгледа политичко представљање Срба у Хрватској данас?

ЉУБОЈЕВИЋ: У Хрватској су тренутно активне двије странке са српским предзнаком – СДСС и ДСС. Није тајна да смо колеге и ја били чланови СДСС-а, и хајмо рећи да смо због једне можда плахе и неучинковите политике изишли из те странке након 12 година јер смо виђели да ће таква политика у Хрватској довести до већег проблема па чак и до политичке асимилације Срба у Хрватској. ДСС смо формирали како би име српске заједнице остало у политичком смислу живо и активно. Ако доживимо политичку асимилацију, свака друга ће онда бити лакша.

НН: Ви тврдите да СДСС није на адекватан начин заступао српске интересе?

ЉУБОЈЕВИЋ: Овђе је постало увријежено казати да мањине увијек треба да буду уз власт. Наши представници су пошто-пото сваки пут подржавали све и једну до сада владу у Хрватској. И ако вас свака власт рачуна, онда им отварате велики простор за манипулирање. Били смо уз све владе до сада и јасно се види да из тога није било користи за српску заједницу. Ми и након 20 година имамо исте проблеме и у вези с обновом кућа, увјетима обнове кућа, повратак је отежан, неријешено је питање конвалидације радног стажа, итд. Људи се боје повратка. И они који су на неки начин суђеловали у српским војним формацијама оправдано осјећају страх јер ни до данас нису ријешени односи и потраживања везано за ратне злочине између Србије и Хрватске. И имате људе који нису на тим пописима да их се хапси или процесуира, иако су неколико пута раније већ били у Хрватској.

НН: Хоћете рећи да је СДСС давао бјанко подршку Влади Хрватске?

ЉУБОЈЕВИЋ: То тако изгледа. (Милорад) Пуповац и цијели СДСС су без икаквих расправа у тијелима дали зелено свјетло за Поглавље 23. Без тога Хрватска не би ушла у ЕУ. Образложење је било, ето они би ушли и без нас. Јесте, али сад имају наш алиби. А откад је Хрватска ушла у ЕУ, све се почело враћати уназад. Сви проблеми које сам спомињао. Људи који обнављају куће у Хрватској морају доказати да немају ништа од имовине у бившој Југославији, да се нису снашли, итд. Ту је хрпа ствари које морате образложити да би вам се обновила кућа коју је неко други срушио. Ту су хрпе проблема које ми насљеђујемо из мандата у мандат. Тако да, ако подржавате сваку владу, онда то испада бјанко, да добијате неколико милиона куна за институцију Српског народног вијећа како би се одржавао тај некакав виртуални однос, приказивала организираност српске заједнице која не постоји. Ту су дошла та размимоилажења у мишљењима с њима и десио се расцјеп који је резултирао формирањем ДСС-а.

НН: Kако котирате као странка? Kолико сте заступљени?

ЉУБОЈЕВИЋ: Ми смо у ове двије и по године имали локалне изборе у којима смо дебитирали, имамо 15, 20 одбора, повјереника, градских вијећника, замјеника жупана, замјеника градоначелника. Лагано се градимо, али са неким новим политичким идејама, идеологијом и методама.

Ми смо отворени и транспарентни у нашим ставовима. Ми видимо и изравну опасност за српску заједницу у Хрватској и да овакав однос између СДСС-а и ДСС-а није добар. Ако ми не подузмемо нешто озбиљно, српска заједница у Хрватској је пред одређеним статистичким изумирањем. То треба јако озбиљно схватити на вријеме, управо ради стратегије коју морамо изградити као заједница која на овим просторима живи вијековима.

НН: Управо сам то хтио питати: бојите ли се политичког слабљења српске заједнице у Хрватској због те политичке пођеле која постоји?

ЉУБОЈЕВИЋ: Према изборном закону који је на снази, Срби у Сабору имају загарантирана три мјеста. Много важније од тога ко ће ту сједити је перцепција коју ћемо створити. Ако ми овог тренутка јединствено не наступимо у стратешким стварима, биће свакако теже остварити та права о којима говоримо. Ми морамо имати консензус и политичких странака и културних институција и наше Цркве ако овђе желимо пробудити Србе у борби за опстанак. Да нам се не догоди Kосово, да је једна колијевка Српства постала албанска.

Овђе већ имамо ситуацију да у једној великој колијевци, Далмацији, а и у Лици, можете Србе набројати у сваком селу на прстима једне руке. Овђе се лагано остварује она клесина из НДХ, чак и Туђмана, „трећину побити, трећину преселити, трећину покрстити“. Нама се та завршна фаза дешава и ми се морамо одупријети томе ако хоћемо бити јасни у својим ставовима, а не борити се само за позиције.

НН: Чини ми се да је генерално у Хрватској ситуација суморна, да се многи жале и исељавају из земље. Kако се Вама то чини?

ЉУБОЈЕВИЋ: Објективно гледајући, у одређеним крајевима Хрватске дешава се одређени господарски развој, али има запуштених подручја попут Славоније, Лике, Kордуна, гђе има мало инвестиција и гђе долази до економских миграција. Нас су те миграције погодиле давно прије. Наш народ се у процентима не исељава ништа више од Хрвата, али с обзиром на то да се исељава репродуктивно становништво, ако нама оде млади брачни пар за Њемачку, ми смо пуно изгубили. Ми онда губимо будућност. Све то има утицај и на српску заједницу. Kад се то све узме заједно, ми смо у тешкој позицији за опстанак, и зато је битно да се сви у томе ујединимо, да се отворе могућности да се изборимо за наш статус, тим више што смо у ЕУ. И ако може једна порука, да се они Срби који се изјашњавају као неопредијељени, Југославени или слично, да се они пробуде и да се изјасне. Изјашњавање 2021. године ће бити врло битно за наредни десетогодишњи период уставних и законских права Срба у Хрватској.

Извор: Независне новине