Пребиловци – симбол српског страдања у Херцеговини, 8. августа биће мjесто сабрања, обнове живота и људског достоjанства и мjесто из кога ће бити послане поруке праштања како се злодjела више никад не би поновила, рекао jе Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе.
У Пребиловцима ће 8. августа Његова светост патриjарх српски Иринеj освештати Храм Васкрсења Христовог у саслужење броjних владика и свештенства Српске првославне цркве.
Храм Васкрсења Христовог саграђен jе у спомен на 4.000 Срба коjи су у Другом свjетском рату страдали од усташких злочинаца на подручjу Доње Херцеговине и били бачени у jаме.
Храм jе саграђен на мjесту Спомен-костурнице у коjоj су њихове кости, након педесет година, 1991. године нашле смираj. Али, не задуго. Већ 1992. Спомен костурница jе минирана од хрватске воjске, а мошти уништене.
По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костиjу су сакупљени. Стали су у седам ковчега и оне ће бити сахрањене у крипти Храма Васкрсења Христовог коjи jе урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму коjа jе симбол Васкрсења и симбол живота.
„Уколико будемо истински истраjавали и радили на помирењу – до помирења ће и доћи. Стога jе веома важно праштање, jер без њега нема помирења и заjедничке будућности. Праштање не значи заборав и негирање мучне прошлости већ способност да се раздори превазиђу, а ране зациjеле, на добробит свих нас, наше дjеце и наше будућности“, истиче владика захумско-херцеговачки и приморски.
За Пребиловце владика Григориjе има и друге планове, о коjима засад не говори. „Бог прегаоцу даjе махове. Уз Божиjу помоћ и добру вољу и хтjење све jе могуће. Али дозволите ми да о томе говорим по учињеном послу“, каже владика.
Владика Григориjе наглашава да jе Храм у Пребиловцима саграђен уз добру вољу, разумиjевање и помоћ предсjедника Републике Српске, али и захваљуjући донациjама Срба у диjаспори.
На освештању Храма 8. августа у Пребиловцима владика очекуjе све добронамjерне људе из Републике Српске, Федерациjе БиХ и региона. „Очекуjемо све оне коjи су свjесни важности овог догађаjа, његовог дубљег смисла и наше намjере и жеље да све протекне у достоjанственоj и мирноj атмосфери. Свако ко jе у стању да то испоштуjе – добро jе дошао“, поручуjе владика Григориjе.
Међу именима 4.000 страдалих на зидовима пребиловачког храма биће исписана имена 826 становника овог мjеста коjе jе jедно од четири наjстрадалниjа села у свиjету у Другом свjетском рату. У Пребиловцима jе у првим данима августа 1941. страдало 85 одсто живља, махом жена, дjеце и стараца.
Они су, према свjедочењима усташа коjима jе 1957. суђено за оваj злочин, живи гурнути у jаму Голубинка код села Шурманци надомак Међугорjа. Јама jе по налогу комунистичких власти забетонирана. Кости су извађене тек 1991. године и из ове и многих других херцеговачких jама коjе су биле стратише више хиљада Срба коjи су страдали под окриљем НДХ.
Српска православна црква канонизовала jе мученике пребиловачке коjи се обиљежаваjу 6. августа.
Везане виjести:
Владика Григориjе потврдио: 8. августа освештање Храма у …
ВИДЕО – Изложба „Пребиловци“ – Београд 21. маj 2015 …
Пребиловци: И испод сиве дуге боjе живе – Jadovno 1941.