Симбол 27. марта: Слика рат преживала у подруму

На данашњи дан пре 77 година српски народ исписао историју, а једна фотографија обишла свет. Мотоциклисту са посадом снимио Милан Роглић. Документ од историјске важности

Постоје датуми у српској историји које народ „крсти“ као судбоносне, дане великих искушења и одлука, често драматичних. Један од њих свакако је 27. март. И у прошлости и у савременој историји, на овај дан, српски народ проживљавао је неке важне, чак и пресудне промене. Усуд овог мартовског „броја“ у календару, мењао је и ток историје. Тек када се поброје сва „чуда“ која су се десила баш 27. марта, упадљиво искрсне његова готово мистична снага.

Како бројни историчари тврде, историју Југославије и Србије одредио је 27. март 1941. године. Због приступања Краљевине Југославије Тројном пакту, тог датума, војним ударом свргнут је регент – принц Павле Карађорђевић и на престо доведен малолетни краљ Петар Други. Збачена је и влада Цветковић-Мачек, која је два дана раније у Бечу потписала протокол о приступању Пакту. Иако историчари још ломе копља око повода преврата, несумњиво је да су тог дана у Београду и широм земље избиле масовне демонстрације у знак подршке народа пучу. Незадовољство због приступања Тројном пакту било је огромно, па су пуч и спонтано окупљање грађана били израз расположења народа. Остале су упамћене и антологијске пароле „Боље рат, него пакт“, „Боље гроб, него роб“. Тако је пре 77 година јасно одређена судбина Југославије и трасиран њен пут противнице нацистичке Немачке.

У тим демонстрацијама настао је велики број фотографија Милана Роглића (1904-1986), а међу њима се издваја слика мотоциклисте са посадом. Та фотографија је ушла у све уџбенике и постала документ од историјске важности. Негатив овог снимка, који пореде и са Делакроовом сликом „Слобода предводи народ“, чува се у Војном музеју у Београду.

Све негативе Роглићевих фотографија, па и ове од посебног значаја, сачували су Роглићева сестра Душанка и зет Петар Јоксимовић, у лименим кутијама закопаним испод угља у подруму њиховог стана у Доситејевој 38. Кутије су извађене тек по завршетку рата. Роглић је био један од тројице врхунских мајстора новинске фотографије између два рата, чији су снимци често значили што и уводни коментар у листу.

– Мој ујак је растао у порушеној и спаљеној Србији, у паузама између Првог и Другог балканског рата, као и за време и после Првог светског рата – говори нам Роглићев сестрић Миодраг Јоксимовић. – Његов отац, а мој деда Милош се после Великог рата није вратио у Србију. Отпловио је са рањеницима у Марсељ. Помоћ француске владе у то доба била је огромна, па је Милан отишао код оца и у Марсељу започео школовање. Учио је занат код најбољих фотографа .

После завршеног школовања, Роглић се вратио у Београд, где 1926. отвара фотографску радњу. Ускоро се запошљава у листу „Правда“. Уцењен логором у Другом светском рату, он постаје званични фотограф владе Милана Недића. А, непосредно после рата хапси га Удба.

– Пуштен је јер није било доказа о његовој сарадњи са окупатором и квислинзима – каже Јоксимовић.

Аутор: Е. В. Н.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Ни Енглези ни комунисти него српски народ | Јадовно 1941.

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Дан када је срушен мит о „невидљивом“ | Јадовно 1941.