Сијековац: Злочин без казне

У Сиjековцу су 26. марта 1992. године убиjени и Лука Милошевић и његова два сина Жељко – рођен 1968. и Драган – рођен 1974. године. Остао jе Лукин трећи син Саша од девет година. Један од хрватских воjника већ jе био извадио нож да га закоље, али jе наишао други воjник и спасио диjете

Јелица Зечевић из Сиjековца, код Брода, за само jедан час злочиначког дивљања припадника ХОС-а и других паравоjних хрватско–муслиманских jединица остала jе без мужа, два дjевера и свекра.

Истог дана, 26. марта 1992. године, у Сиjековцу jе убиjено jош 16 Срба. Покољ Срба извршили су припадници регуларне воjске Републике Хрватске, заjедно са паравоjним jединицама коjе су формирале СДА И ХДЗ БиХ.

Нападу на Сиjековац претходила jе ликвидациjа Андриjе Мартића, његовог сина Момира и њиховог комшиjе Душана Дуjмића, те рањавање Андриjине супруге Мериме и Бранка Дуjмића дан раниjе у Броду. Претходно jе миниран кафић, чиjи jе власник био Андриjа Мартић.

Хрватски воjници су из куће извели чланове породице Мартић и комшиjе коjи су се затекли у кући, наредили им да трче низ улицу, а потом на њих отворили ватру. Према прикупљеним доказима, оваj злочин починили су припадници хрватских оружаних снага, у чиjем саставу су били и припадници “Ханџар дивизиjе” из Сиска, предвођени извjесним Алиjом Халибашићем и Јозом Кожулом.

У поподневним часовима, 26. марта, у Сиjековац су ушли припадници ХОС-а, паравоjних хрватско-муслиманских jединица из Брода, припадници “Зенги” и “Ханџар дивизиjе”, те тзв. “Интервентног вода ХВО из Сиjековца“.

Они су извршили стравичан злочин над српским цивилима. За само jедан час злочиначког дивљања убиjено jе 19 Срба. Наjмлађа жртва био jе 17-огодишњи Драган Милошевић, док jе наjстариjа жртва – Јово Зечевић имао 72 године. Наредних дана убиjен jе jош 41 Србин.

Међутим, то ниjе и коначан списак убиjених цивила. Тиjела убиjених су касниjе бачена у риjеку Саву. Након стравичног злочина Сиjековац су посjетили тадашњи чланови Предсjедништва БиХ Биљана Плавшић, Фикрет Авдић и Фрањо Борас, а снимци злочина приказани су на РТВ Сараjево и Телевизиjи ЈУТЕЛ.

“Знала сам да ће се нешто страшно догодити. Моj покоjни муж тог дана jе пошао на посао у Рафинериjу, али ниjе отишао. Вратиле су га комшиjе Хрвати и Бошњаци, коjи су тог дана поставили страже на свим улазима у село” – сjећа се Јелица Зечевић.

Тог дана, око 17.00 часова, село jе било изложено страховитом бомбардовању. У подруму њихове куће склонио се већи броj комшиjа Срба. Када jе минобачачка паљба утихнула, у кућу Зечевића “банула” jе већа група воjника Републике Хрватске. “Међу њима сам препознала и наше комшиjе Хрвате и Бошњаке. Били су у униформама Воjске Хрватске. Одмах су почели да псуjу и приjете да ће нас побити”, прича Јелица Срни.

Издвоjили су њеног мужа и одвели до оближњег стабла, за коjе су га свезали. Дошли су и по њу.

“Приjетили су да ће ме силовати, а онда полити бензином и запалити. Молила сам их да то не чине. Убили су наjприjе мога мужа. Нису поштедjели ни моjе дjевере ни свекра. Ја сам остала жива, jер jе jедан комшиjа Хрват рекао да жене не смиjу убиjати”, испричала jе Јелица.

Осим Зечевића, хрватски воjници убили су три члана породице Милошевић: оца и два сина, те Марка Радановића и Срету Тривића коjи су изведени из подрума Зечевићеве куће, гдjе су се сакрили од граната, као и jош десет Срба.

Љубица Седлић jе такође свjедок зла коjе се у Сиjековцу догодило 26. марта 1992. године. Она jе видjела злочин над Зечевићима. Сутрадан jе њена кућа запаљена са њеним непокретним супругом. Она свjедочи да су злочинци викали: “Ово jе Парагина воjска и Анте Пркачина. Срби, упамтите нас” – сjећа се Љубица.

Љубицу и jош неке становнике одвели су у дом у Сиjековцу, а касниjе у логоре.

Предсjедник Удружња за тражење заробљених бораца и несталих цивила Марко Грабовац истиче да се Сиjековац ниjе десио случаjно: “Сиjековац ниjе ниjе случаjно одабран. То мjесто jе било примjер суживота људи различитих националности, а налазило се и на важноj комуникациjи коjом су Хрватске снаге требало да напредуjу према Дервенти и унутрашности БиХ”.

Посебно боли што, како истиче Грабовац, упркос свим доказима, 21 годину након злочина jош нико ниjе процесуиран?! “Знаjу се починиоци злочина и њихови наредбодавци. Сматрам да jе фактор страних сила наjвећи кривац за непроцесуирања злочина. Он jе одиграо важну улогу на почетку рата у БиХ, а и данас jе њихова улога значаjна” – сматра Грабовац.

У Сиjековцу су 26. марта убиjени и Лука Милошевић и његова два сина Жељко – рођен 1968. и Драган – рођен 1974. године. Остао jе Лукин трећи син – Саша од девет година. Један од хрватских воjника већ jе био извадио нож да га закоље, али jе наишао други воjник и спасио диjете. Младенка Милошевић jе убрзо умрла од бола за мужем и двоjицом синова.

Побиjени Сиjековчани су жртве првог ратног злочина у БиХ. О том злочину постоjе броjни докази, као што постоjе докази и о другим злочинима у Броду, чиjе су жртве били Срби. Предмет са доказним материjалом 22. маjа 2002. године предат jе хашким истражиоцима, а Хашки суд jе предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ за ратне злочине, коjе до сада ништа ниjе учинило да злочин буде процесуиран.

Окружно тужилаштво у Добоjу потврдило jе оптужницу против Ниjаза Чаушевића, званог Медо, Марка Милоша /62/ и Мирослава Копљара /44/ за злочине над српским цивилима у Сиjековцу 1992.године. Ниjаз Чаушевић – Медо био jе командир такозваног Интервентног вода ХВО, чиjи припадници су починили злочин у Сиjековцу. Интервентни вод ХВО-а броjао jе 68 припадника.

Воjни суд бивше Југославиjе jош 1993. године Окружном тужилаштву у Добоjу доставио jе доказе о злочину коjи су извршили припадници Интервентног вода. Достављене су изjаве свjедока као и имена злочинаца. Марко Грабовац сматра да Тужилаштво БиХ jедноставно бjежи од Сиjековца због питања коjа би се отворила.

Јавна jе таjна да су трупе тада међународно признате Републике Хрватске ушле у Брод у ноћи између 3. и 4.марта 1992. године. Зна се да су учествовале у свим злочинима на подручjу бродске општине, па и Сиjековцу. Отварањем овог случаjа све би почело да се поставља на своjе мjесто и потпуно би се разобличила улога Хрватске у паљењу ратног пожара у БиХ.

У приградском насељу Сиjековац 26. марта 1992. године припадници регуларне воjске Републике Хрватске заjедно са павоjним хрватско-муслиманским jединицама из Хрватске и БиХ убили су 19 српских цивила. Наредних дана убиjен jе jош 41 Србин. Тиjела убиjених су данима вожена у камионима–хладњачама да би касниjе била сахрањена у масовне гробнице или су бачена у риjеку Саву.

Још се за jедним броjем убиjених Срба из Сиjековца трага и воде се као нестали.

За ове злочине оптужени су Ниjаз Чаушевић, звани Медо – командир Интервентног вода ХВО-а из Сиjековца и припадници ове jединица, као и командир ХОС-а Анте Пркачин из Славонског Брода, те jош неки. Међутим,jош нико ниjе осуђен.

Тренутно се пред Судом БиХ суди Земиру Капетановићу, кога терете да jе починио злочин над српским цивилма и да jе учествовао у ликвидациjи цивилима из четири аутобуса, у коjма су се налазила лица из Подриња коjа су, бjежећи из ратног подручjа, код Брода намjеравала да пређу у Хрватску и путовање наставе ка некоj од европских земаља.

У уторак ће, у организациjи Одбора за обиљежавање значаjних датума ослободилачких ратова, у Сиjековцу бити служен парастос за невино страдале жртве. Упућен jе позив високим званичницима Републикие Српске и високом представнику у БиХ да присуствуjу овом догађаjу.

Извор: БИГ РАДИО

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. mart 2013. године.

Везане вијести:

Масакр у селу Сијековцу

Сјећање на Србе убијене у Сијековцу (ВИДЕО/ФОТО)