„Serbien ist Judenfrei“ – порекло лажи

Поводом обележавања 82-годишњице почетка нацистичког уништења дела београдске и српске популације, домаћих Јевреја, у логору Земун на предратном Сајмишту, од стране нацистичког окупационог апарата, састављеном од етничких Немаца, Аустријанаца и Фоксдојчера, неопходно је указати на један моменат који се већ скоро 30 година користи у проблематичним контекстима и, нажалост, у пропагандне сврхе.

Пише: Бане Гајић

Реченица „Сербиен ист Јуденфреи“ односно, „Србија је очишћена од Јевреја“ појавила се 1993. године и брзо је преузета, односно, „тумачена“ као један од главних „доказа“ „српске кривице“ за учешће у Холокаусту спроведеном од лета 1941. до пролећа 1942. године. Према „тумачењима“, реченица се јавља као наводни телеграм који је из Београда послат у Берлин, и увек се приписује разним актерима, од генерала Лера до Турнера, како је ко преноси и наводи.

Реченица се први пут појавила као наслов књиге аустријског историчара Валтера Маношека, издате на немачком говорном подручју 1993. године. То дело је преведено на српски језик 2007. године али са насловом „Холокауст у Србији – војна окупациона политика и уништавање Јевреја 1941 – 1942“. Домаће издање пратио је и предговор академика Чедомира Попова.

На 185. страни књиге налази се реченица којом се завршава поглавље „2. СС унтерштурмфирер Херберт Андорфер“, и која гласи: „Сада је Шефер могао поносито да упути у Берлин коначно јављање Србија без Јевреја“ са фуснотом бр. 72.

У фусноти 72 испод текста пише следеће: „Овај документ није сачуван. Ипак, према сопственој изјави, Шефер је овако срочен телеграм послао РСХА-у (БА, 70 Југославија, Бд 33 Пресуда на процесу против Емануела Шефера, 20.6.1953, стр 15).

Дакле, целокупна конструкција, од самог сензационалистичког наслова Маношековог дела, па све до безбројних каснијих навода, базира се на „документу“ који „није сачуван“. Не постоји, у преводу. Односно, „препричао“ га је некадашњи главни руководилац целокупне нацистичке смртоносне структуре у Србији, СС-овац (Оберфухрер по чину) Шефер. А онда је Маношек препричао његово препричавање. И мантра је добила свој живот.

Иако не умањује вредност Маношековог истраживачког рада, наслов оригинала, који можда са маркетиншке стране звучи „упечатљиво“, посебно за време у коме књига излази на полице (епоха југословенског грађанског рата и тренутак у коме су пропагандне матрице о „доброј“ и „лошој“ страни већ биле свеприсутне у светским медијима), базира се, уочиће пажљиви читалац, на непостојећем документу, „препричаном“ од стране оптуженог нацистичког ратног злочинца и крволока прве класе који аутор узима за бомбастичан наслов дела.

Та нетачност и „импровизација“ никако не умањује размере огромног ратног злочина почињеног у Београду и Србији, нити мења било шта у његовој суштини и злочинаштву. Напротив. Али мења знатно у чињеничном стању ствари, односно, највише у каснијим (од 1993. па до данас) „наративима“ по којима баш та реченица „несумњиво доказује“ српску „улогу“, и користи се за разне политичке и друге обрачуне.

Обележавање страдања свих наших жртава, а посебно оних из „Јеврејског логора Земун“, односно, домаћих Јевреја, мора да буде достојанствено, дубоко и искрено, уз пуну свест да је та тема још увек изложена нетачностима, конструкцијама и пропаганди, од којих је најмалигнија и највише злоупотребљавана управо та о телеграму са реченицом о „Србији очишћеној од Јевреја“.

Извор: ВИДОВДАН