Seoske sokolske čete župe Mostar u okolini Dubrovnika

Župska konstituirajuća skupština održana je u Mostaru 28. marta 1920. Na poziv mostarskog društva okupila su se društva sa teritorija dodeljenog župi Mostar od Sokolskog sabora u Novom Sadu 1919. Društva su pristupala : Kotor, Konjic, Čapljina, Gacko, Nevesinje, Herceg Novi, Bijela, Zelenika, Bileća, Prozor, Trebinje, Ljubinje, Ljubuški, Metković, Tivat-Lastva, dok su se društva Đenović i Dubrovnik ogradila, da će pristupiti župi Mostar, ako ne bude osnovana posebna župa za Južno Primorje sa sedištem u Dubrovniku, a tome je pristupilo i društvo Risan. (1) Bili su prijavljeni delegati iz Zelenike, Bijele i Đenovića ali nisu došli. Dan iza otvaranja skupštine sokolska društva iz Kotora i Prozora ovlastila su članove Mostarskog sokolskog društva da ih zastupaju na skupštini. Na skupštini su izabrani u Upravu župe starešina Čedo Milić, nacionalni i sokolski pregalac; 1. zamenik Jovan Sekulović iz Herceg Novog; 2. zamenik Luka Dražić iz Dubrovnika; načelnik Dragutin Sotl iz Mostara; 1. zamenik Ante Korčulanin iz Dubrovnika; 2. zamenik Luka Ciligović iz Herceg Novog; tajnik Milivoje Jelačić, trgovac iz Mostara; blagajnica Leposava Mijatović, činovnica srpske banke; odborski zamenici Tanasije Samarđić iz Mostara; Tadija Matić iz Opuzena; … . (2) Ubrzo su se sve poteškoće izgladile i prva župska konstituirajuća skupština mogla je da radi i da konstatuje pristup 22 društva. Posle skupštine pristupila su u sastav župe Avtovac i Janjina, tako da je župa imala 24 društva. Pristupilo se oživljavanju društava koja su postojala pre rata. Na VII Svesokolski slet u Pragu župa je poslala 163 vežbača, 30 vežbačica i 73 člana. Posle sleta u Pragu župa je razvila intenzivan rad u svim pravcima obraćajući se u prvom redu selu, jer su smatrali da je glavni oslonac sokolstva selo.(3) U Dubrovniku održana je 18. 7. 1920. prva skupština hercegovačkih i primorskih sokolskih društava. Osim delegata prisustvovali su sokoli Mostara, Trebinja, Herceg Novog, Tivta i ostalih gradova koji su pripadali sokolskoj župi, da svi pokažu svoj rad od oslobođenja do dana sastanka. (4) Posle Prvog svetskog rata krenulo je obnavljanje sokolskih društava i pobratimskih četa. U isto vreme pokušano je osnivanje sokolskih četa u nevesinjskom srezu. Čete se nisu mogle održati zbog slabosti matičnih sokolskih društava i političkih partija koje su počele da se formiraju. Zbog toga su osnivane čete pod imenom Pobratima. Za vreme I Sokolskog sleta Župe Mostar uspelo je župi da izvede tri čete sa 22 vežbača u slobodnim vežbama. Od 1921. do 1925. usled sukoba između sokola i partijskih vođa bilo je nemoguće ući u sela. Nije uspelo obraćanje na pojedine ličnosti iz predratnog sokolskog pokreta i pozivanje na sastanke za obnovu sokolskog rada. Na inicijativu sokola 1925. pripremala se proslava 50-godišnjice Hercegovačkog ustanka. Pokretači sokolskog rada na selu uočili su važnost proslave. Prva sokolska četa osnovana je 1925. u Bijelom Polju kod Mostara. Na župskom sletu župe Mostar jula 1925. pojavili su se pobratimi. Dok su se 1926. učvršćavale već osnovane čete, 1927. bio je jači pokret na osnivanju seoskih četa. Sarajevska Prosvjeta slavila je 1927. 25 godina svog rada. Iz 7 novosnovanih sokolskih četa istupilo je na dan Prosvetine proslave 115 vežbača. Već 1930. sa župom Mostar nastupilo je u Beogradu 760 vežbača. (5) Župa je 19 avgusta 1927. sudelovala u 25-godišnjici Srpskog kulturnog društva Prosvjeta u Sarajevu i posetila grobove Vidovdanskih heroja. Prisustvovala je 28 avgusta 1928. otkrivanju spomenika kralju Petru i hercegovačkim ustanicima u Nevesinju. Te godine je povedena socijalna akcija za pomoć selu, koje nastradalo od nerodne godine. Akcija je nastavljena sledećih godina osnivanjem koševa. (6) Sokoli u Beogradu su priredili 1928. Akademiju za gladne u Hercegovini. Prikupljeno od akademije 6.964,50 dinara a Koruniović je sakupio 4.000 din. Poslato je savezu za gladne Hercegovini 10.000 din. (7) U ,,Sokolskoj njivi”, kalendaru za sokolsko selo Niko Čabrilo iz sokolske čete Bijenja, Nevesinje istakao je da je Župa 1928. kada je izdala sva zelen dovela kao pomoć lekara u selo. Lekar je ustanovio skorbut. Crveni krst je doterao zelje, voće i limune. (8) U toku nerodnih godina 1927. i 1928. župa je delila siromašnim seoskim porodicama preko sokolskih četa hranu u vrednosti od 196.332 dinara. Novac je župa sakupila od sokolskih društava Saveza Sokola i prijatelja sokolstva. (9)

Branko Hope, član sokolskog društva   Dubrovnik pisao je o seoskim četama u listu Saveza sokola „Sokolskom glasniku”. U svom članku istakao je : „ … Sa selom moramo biti u tesnoj vezi, selo moramo češće obilaziti, sroditi se sa njegovim životom, upoznati njegove tegobe, poučavati ga i od njeg se učiti. To se može postići samo neprestanim kontaktom starešinstva župe i sela, … što je manji teritorij to je kontakt češći a uspeh veći. “(10)

Sokolska četa Orašac osnovana 1931. imala je 1934. 74 člana, a četa Zaton osnovana iste godine imala je 89 članova. Babino Polje (1933) 176 članova, Ćilipi (1931) 109, Đurinići-Molunat (1931) 40 čl, Goveđani (1933) 40 čl, Komolac (1933) 58, Korita (Mljet) (1933) 31, Mandaljena (1931) 45, Mokošica (1930) 62, Mravinci (1933) 39, Mrcine (1933) 25, Plat-Soline (1933) 36, Pločice (1931) 86, Postranje (1931) 69, Slano (1931) 49, Suđurađ (1933) 101, Vitaljina (1931) 55. (11)

O radu sokola u Dubrovniku pisalao je “Zetski glasnik”. Istakao je povodom osnivanja sokolskih četa u Mokošici (Rijeka Dubrovačka), u Grudi, Ćilipima i Pločama (Konavle) da je u te čete pristupio veliki broj članova i da se radilo intezivno. Povod za članak bilo je osnivanje sokolske čete u Postranju (Župa Dubrovačka) za sela Grbavac, Martinovići, Makoše i Buići. Iz Dubrovnika je stiglo poslanstvo sokola, koje je pred školom u Postranju pozdravila brojna četa omladine. Bio je podignut i slavoluk pred kojim je odaslanstvo pozdravio Miše Kisić. Starešina sokola iz Dubrovnika Šutić zahvalio se na pozdravu i razložio okupljenoj omladini o sokolskoj ideji, organizaciji i radu. U četu se upisalo 56 članova. Izabrana je Uprava u kojoj su bili : starešina Kristo Regjo, zamenik starešine Miše Kisić, tajnik Nikola Kelez, blagajnik Martin Lale, načelnik Antun Regjo, prosvetar Rino Lujak, revizori Antun Kristović, Andro Sambrailo i Marko Kelez. Posle izbora starešinstva dr. Dražić, zamenik starešine Sokolskog društva Dubrovnik pozdravio je izabranu braću, te im preporučio provođenje sokolskog bratstva i izdržljivosti u radu za sokolske ciljeve. Šutić je zaključio skupštinu i zahvalio prisutnima na brojnom odzivu. Po završetku skupštine bila je održana prva vežba čete na prostoru ispred škole. Vežbu je vodio Kavčić, prednjak Sokolskog društva Dubrovnik.U članku se isticalo da su učitelji dubrovačkog sreza potpomagali pri osnivanju četa, što je služilo na čast njima i njihovim predpostavljenima. (12)

Rođendan prestolonaslednika Petra proslavio je 6. septembra 1931. dubrovački soko zajedno sa sa svojim seoskim četama iz Orašca i Zatona. Sokolsko društvo priredilo je izlet u Orašac. Posle svečanosti u Dubrovniku, zasebnim parobrodom sve kategorije Sokola, na čelu sa muzikom, pošle su u luku Zaton. Seoska četa Zaton srdačno je dočekala izletnike, pa su se svi zajedno uputili u Orašac. Starešina čete u Orašcu, dobrovoljac sa solunskog fronta Luka Zlošilo, održao je sokolima patriotski govor. Sokole je pozdravio i podstarešina čete Antun Trojanović iz Trstenog. Starosta dubrovačkog sokola Niko Šutić zahvalio se na bratskom dočeku. Govori su pozdravljeni sa poklicima kralju, otadžbini i prestolonasledniku. Posle kratkog odmora u skromnom sokolskom domu vežbači su nastupili na zajedničkoj javnoj vežbi. Na vežbi bile su : ženska deca izvela su proste vežbe sleta u Splitu; seoske čete Orašca i Zatona vežbale su vežbe sa štapovima; članovi sokola iz Dubrovnika izvodili su proste vežbe sleta u Splitu; članice iz Dubrovnika izvele su vežbe sa čunjevima sleta u Splitu; ženski naraštaj iz Dubrovnika izvele su proste vežbe sleta u Splitu; članstvo iz Dubrovnika izvelo je vežbe na preči; ženski naraštaj iz Dubrovnika ritmične vežbe „Crnogorke”. Razdragana publika pozdravila je vežbe sa frenetičnim odobravanjem. Nakon vežbe održana je zabava „pod platanom” uz igru narodnih kola. Pri odlasku dubrovačkih sokola i čete Zaton, svi sokoli svrstani u redove promarširali su kroz Orašac do sokolane. Ispred sokolane govorio je L. Mozara, a kojem se u ime dubrovačkih sokola zahvalio Ivan Kovač. (13) U Čibaći u Župi dubrovačkoj održane su 14. avgusta 1932. utakmice za naslov “najbolja četa u 1932 godini” i za prelazni dar matičnog društva Dubrovnik. Učestvovale su čete Ćilipi, Đurinići-Molunat, Gornja Župa, Mandaljena, Mokošica i Pločice. Po 6 najboljih vežbača iz svake čete borilo se u disciplinama : 1) nastup k prostim vežbama; 2) proste vežbe; 3) trčanje na 100 metara; 4) bacanje kugle; 5) skok u vis iz zaleta; 6) skok u dalj sa zaletom i 7) vučenje konopa. Četa Mokošica je bila prva i dobila je naslov “najbolja četa u 1932 godini” i prelazni dar Sokolskog društva Dubrovnik. Kao pojedinci : prvo mesto Milivoj Ćurlica (Mokošica ) zatim Boško Vuličević (Mokošica ), Pero Kušelj (Pločice), Jozo Ćurlica (Mokošica ), Pero Kristović ( Gornja Župa) i Pero Kalačić ( Ćilipi). (14)

Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 1936. izlet u Mokošicu na Spasovo, krsno ime meštana Mokošice. U listu „Dubrovnik” o tome : „izlet, koji je onako triumfalno i bratski od rodoljubivih Mokošičana dočekan, a zabava je prošla u najboljem redu, slozi i ljubavi, makar su neki zaviđenjaci htjeli to da ometu.” (15)

U Dubrovniku su 20. septembra 1936. održane okružne i četne sokolske lakoatletske utakmice. Utakmice su održane pre podne na Gruškom polju. Učestvovalo je 11 takmičarskih vrsta. Pobedila je sokolska četa Zaton i po treći put dobila srebrni lovor-venac, dar kralja Aleksandra. Drugo mesto je osvojila četa Orašac, treće četa Babino Polje, a četvrto četa Gornja Župa. U okružnom takmičenju članova pobedilo je Sokolsko društvo Cavtat, u čijoj vrsti se istakao Vane Ivanović, poznati trkač prepona. Sokolsko društvo Dubrovnik je zauzelo drugo mesto. Na 100 metara trčao je Vane Ivanović 11,5 sekundi, na 1500 Vlaho Lučić 5,17. U skoku u vis i u dalj pobedio je Vane Ivanović. U bacanju koplja prvi je bio Renci Lučić, a u bacanju kugle Vane Ivanović. Naraštajci Dubrovnika pobedili su naraštajce Cavtata. Dušan Šteger je bio prvi na 100 i 400 metara. U skoku u vis, dalj i bacanju kugle prvi je bio Vuković. Marija Mozetić pobedila je u kugli i koplju, a Marija Benić bila je prva u skoku u vis, u dalj, u trčanju na 60 metara. Takmičenje je završeno utakmicom u odbojci između članova društava Dubrovnik i Cavtat. Pobedilo je društvo Dubrovnik.   Posle podne pobednički venac predao je četi Zaton general Vuković, komandant mesta, i izaslanik kralja, na šetalištu kralja Aleksandra. Zatim je dr. Dokić, izaslanik i prosvetar Sokolske župe Mostar, govorio o sokolskoj misli, sokolskim zadacima, kao i o svrsi sokolskog vežbanja. Posle toga na javnoj vežbi izvedene su proste vežbe muške i ženske dece, vežbe muškog i ženskog naraštaja, igre muške i ženske dece, proste vežbe članica, vežbe batinama-članovi, narodna kola-članice i ženski naraštaj i vežbe sa spravama. Program je završen manifestacionom povorkom kroz Dubrovnik, gde se klicalo kralju, Jugoslaviji i sokolstvu. (16)

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

1. „Sokolska župa Mostar”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 100,101;
2. „Sokolska župa u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1920, br. 4, str. 205; „Sokolska župa Mostar”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 126;
3. „Sokolska župa Mostar”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 100,101;
4. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 54;
5. „Od Pobratima do sokolskih četa”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 108-117;
6. „Sokolska župa Mostar”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 103;
7. „Župski pregled“, „Soko Dušana Silnog” Beograd, maj 1928, br. 5, str. 90;
8. Niko Čabrilo, „Sokolstvo u selima”, „Sokolska njiva” Kalendar za sokolsko selo za prostu 1937 godinu“,   izdanje Prosvetnog odbora Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, str.131, 132;
9. „Sokolska župa Mostar”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 126;
10. Branko Hope, „Razgraničenje župa”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 11 augusta 1930, br. 19, str. 2;
11. „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo 1934, str. 187,198, 199, 200-202, 203;
12. „Sokolstvo u okolici Dubrovnika”, „Zetski Glasnik”, Cetinje, 1931, br. 17, str. 4;
13. „Izlet u Orašac 6.o.m”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24.septembra 1931, br. 39, str. 3;
14. „Utakmice četa Sokolskog društva Dubrovnik”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. septembra 1932, br. 35, str. 4;
15. „Spasovo u Mokošici”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 8. maj 1937, br. 14, str. 3;
16. „Sokolske okružne i četne utakmice u Dubrovniku”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, oktobra 1936, br. 40, str. 4; R-r, „Javna vežba”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26 septembra 1936, br. 38, str. 4;

Vezane vijesti:

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ

Sukob Sokola na Primorju i dela Katoličke crkve

SUDBINA SOKOLA U HRVATSKOJ

Savez sokola od zabrane 1941. do 2015.

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji