fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Сећање на жртве рата деведесетих

У Вуковару,Борову насељу и Бршадину на Видовдан одржано молитвено сећање и полагање венаца за српске жртве рата.

Сваке године на Видовдан чланови Већа српске националне мањине Града Вуковара,  Самосталне демократске српске странке и Заједничког већа општина окупљају се на два свима позната места на којима су током рата 1991. године вршене егзекуције над српским цивилима. Тога дана припадници српске заједнице присећају се, не само људи који су ликвидираних на овим местима, него и свих других жртава пострадалих на многим другим нама знаним и незнаним местима и не само пострадалих из овог последњег него и пострадалих у свим ратовима од Косова на овамо.

У Дунав, код Веслачког клуба у Вуковару, на месту на ком су се по вуковарске Србе дешавале страшне ствари, спуштен је венац и бачене црвене руже, а након тога су положени венци у парку бреза у Борову насељу у непосредној близини дворишта дечјег вртића, у ком су такође вршене егзекуције, над Србима који су имали несрећу да током ратних дејстава остану у граду. Без осећаја кривице за било шта остали су у својим становима, а онима који су их побили и само то што су били Срби било је довољно да их осуде на смрт.

– Нажалост, ми још увек немамо једно одређено место где би се сабирали и присећали наших убијених сународника. Градске структуре и руководство града никада није имало слуха да одобри постављање макар спомен-плоче, а како се ствари одвијају у последње време, мислим да не можемо од њих то ни убудуће да очекујемо. Ми од тог питања свакако нећемо одустати и даље ћемо инсистирати да нам се то омогући. Док год се то не догоди ми ћемо се сваке године на Видовдан окупљати на ова два места и нећемо престати да се сећамо наших жртава – рекао је том приликом председник Градске организације СДСС-а Вуковара Срђан Колар.

Полагању венаца у парку у Борову насељу присуствовала је и кандидаткиња за Сабор РХ Драгана Јецков.

Srpske žrtve rata

– Како немамо достојно место на ком би могли да се присетимо наших пострадалих суграђана ми наше венце прислањамо уз дрво. Ако ништа друго и то је једна симболика односа градских власти према страдањима Срба у последњем рату. Владика осечкопољски и барањски Херувим упутио нас је да, кад већ градске власти то не дозвољавају на неком од ових места, подигнемо крст у дворишту храма Св. оца Николаја у Вуковару. То је нешто о чему ћемо свакако размишљати јер људи због којих се овде окупљамо нису сами себи одузели живот и како други траже да се пронађу кривци за смрти њихових ближњих тако и ми тражимо правду и поштовање за наше невине жртве – рекла је Драгана Јецков.

Парастос и полагање венаца за жртве рата у Бршадину

Srpske žrtve rata
Литургија у Бршадину

Помен жртвама рата 1991. до 1996. одржан је на Видовдан и у Бршадину у организацији хришћанске заједнице „Свети апостол Јаков“. Најпре је у храму Светог архангела Гаврила служена литургија, а након тога су на месном гробљу положени венци испред спомен плоче са именима жртава у овом месту.

– Данас смо се окупили да обележимо Видовдан и присетимо се наших косовских мученика и свих наших жртава од те судбоносне битке до данашњих дана. Одржали смо и парастос српским жртвама из последњег рата што чинимо већ дуги низ година. Тај помен организује наша Хришћанска заједница „Свети апостол Јаков“ и њени чланови брину да све буде у најбољем реду. Наша је дужност и обавеза да се сећамо ових људи јер они нису пострадали у некаквим саобраћајним несрећама него у једно сурово ратно време – рекао је након парастоса бршадински парох Љубенко Јовић.

У Бршадину је током грађанског рата забележена 51 жртва и њима у помен на месном гробљу подигнуто је спомен обележје. Бранку Јовичићу из Борова насеља у Бршадину је од удара гранате 1991. године погинуо отац који је тада имао 43 године.

– Мој отац погинуо је другог новембра 1991. године. Тог кобног дана њега и још неколико људи убила је граната. Сваке године се овде окупимо и драго ми је што се чува успомена на њих, али бих волео да се окупи више људи. Ми смо се током рата из насеља Крива бара склонили овде у Бршадин, али ето, отац је страдао и сећања на то време још увек су свежа и болна – каже Јовичић.

Извор: СРБИ.ХР ; Аутор: Славко Бубало

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: