Сећање на жртве Холокауста – положени венци на Старом сајмишту (ВИДЕО)

Међународни дан сећања на жртве Холокауста (27. јануар) обележен је данас државном церемонијом код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту у Београду

Београд – Међународни дан сећања на жртве Холокауста (27. јануар) обележен је данас државном церемонијом код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту у Београду.

Након верског обреда, који је обавио рабин Исак Асиел, преживели логораши, њихови потомци, представници државе, града Београда и амбасада положили су венце и беле руже којима су одали почаст убијенима у Холокаусту.

„Оваква сећања и комеморације најбоље би било да почнемо од основне школе и да учимо да се доброта у људима мора вежбати и стварати – у супротном зло нећемо никада искоренити из наше средине“, рекао је рабин.

Подсетивши да је Други светски рат однео више од шест милиона јеврејских живота, Исак Асиел је поручио да је потреба да се сећамо Холокауста и данас једнако важна како се такви догадаји не би поновили.

Један од преживелих логораша са Старог сајмишта, Јосеф Жамбоки, који је у логор доспео као десетогодишњак, испричао је како је у логору остао без родитеља и шире породице, а њега је спасао обућар Пал Жамбоки, који је тада био привремени преводилац у Гестапоу.

Како је испричао данас, случајно је остао жив захваљујући Жамбокију, чије име и данас носи.

Преживела је и његова сестра, могла је, казао је, и мама, али није хтела да остави болесну баку.

„Она је била најстарија, биле су три сестре овде заједно, она је могла да изађе, али је остала“, испричао је Жамбоки.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ðорђевић поручио је да су Холокауст, као симбол највећег страдања јеврејског народа и геноцид над српским и ромским народом у Европи били највећа срамота коју је свет дозволио, а Аушвиц, Дахау, Треблинка, Маутхаузен, Мајданек, Јасеновац, Старо сајмиште, Јајинци, логор смрти Црвени крст у Нишу… само су нека од масовних стратишта невиних.

Антисемитизам се, додао је, у одређеној мери појављује и у нашем времену о чему, каже, сведоче изоловани, али присутни инциденти.

Зато је, како је рекао, и данас у свим демократским државама актуелна потреба да се изнова подсећа на страхоте Холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања.

„Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица Холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте – један од највећих злочина против човечности у историји“, закључио је министар.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста, који се у свету обележава 27. јануара, установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.

Опредељујући се за 27. јануар, дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.

(Тањуг)

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Представљен пројекат Места страдања – Прва фаза …

Весић: Старо сајмиште биће центар за проучавање Холокауста …