Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Сећање на усташки злочин у Глини

Кла­ње више од 1.200 не­ду­жних Ср­ба у хра­му Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це тра­ја­ло је шест да­на и шест но­ћи, а ме­сто стра­вич­ног зло­чи­на ни­је обе­ле­же­но 75 го­ди­на

Хрватски дом на месту некадашње православне цркве (Фото Ђуро Ђукић)
Хрватски дом на месту некадашње
православне цркве (Фото Ђуро Ђукић)

рошло је 75 година од злогласног погубљења у глинској цркви. Догађај за који многи кажу да му по свирепости нема равна још увек не бледи у свести српског народа, мада се много радило на томе да се заборави.

Одмах по извршењу до тада незабележеног злочина, радило се више на томе да се он заборави него да се гаји сећање на нешто што не би смело више никада да се било коме догоди. Да, једноставно, подсећање на њега буде страшна опомена људском роду.

На 75. годишњицу усташког злочина у Цркви рођења Пресвете Богородице у Глини, Српско народно вијеће у Загребу је саопштило да ће убијеним Србима бити посвећен комеморативни скуп у 17.30 сати, на месту где је био храм, а испред „Спомен дома који је 1995. преименован у Хрватски дом”.

Наводи се још и да се СНВ на годишњицу свирепог злочина придружује дугогодишњим апелима и иницијативи да се објекту, који се сада налази на некадашњем месту православне цркве односно месту злочина, врати назив Спомен-дом те да он „буде враћен својој првобитној намјени комеморирања и сјећања на један од најтежих тренутака у рецентној глинској повијести, те у хрватској повијести опћенито”.

Ваљда је свако у СФРЈ знао да се на том месту у Глини догодио усташки покољ Срба са Кордуна и Баније и да је из те богомоље буквално текла људска крв. Преживео је само Љубан Једнак, а његово сведочење потврдили су у својим исказима и неки џелати.

Храм рођења Пресвете Богородице срушен је још у току рата, да се уништи православни верски објекат, а пре свега да се униште трагови претешког злочина. Већина оног што се касније градило на том месту више је служило за заборав него за сећање. Кад је након ослобођења дошла „народна власт” на месту некадашње сакралне грађевине дуго су стајали остаци цигала и обриси храма.

Шездесет и неке одлучено је да се простор очисти и да се на њему подигне спомен-дом, а испред њега споменик мајке с дететом у наручју. У просторијама дома постоји биоскопска, односно позоришна сала, а на спрату је била стална музејска поставка посвећена радничком покрету и КПЈ. Сва та обележја ничим нису подсећала на трагичан догађај, па су, нарочито Срби, стално приговарали и захтевали да се место додатно обележи.

Уочи рата деведесетих простор је преуређен и на основу уметничке креације ту су подигнути порта и обележја која подсећају на „нарикаче”, односно жене које плачу. На њима су исписана и имена 1.564 страдала српска мушкарца до којих је дошла специјална комисија која је на томе радила неколико година. Проблем у сакупљању имена је био у томе што су у храм, с обећањем да ће бити прекрштени, довођени Срби са Кордуна. Овде их није био доста пошто су многи побијени раније.

У мају исте године ватреним оружјем су побијени сви глински Срби од 16 до 66 година. Мајка с дететом је уклоњена уз објашњење да она представља благостање и срећу, а на том месту се догодило нешто што нема везе с тим појмовима. Кад је пропала Крајина са спомен-обележја су однете „нарикаче” са именима страдалих. Мајка са дететом је враћена.

На спомен-дом је најпре стављен велики натпис „Хрватски дом”, онда је због притиска јавности стављена табла с знатно мањим, али истим текстом – Хрватски дом. Колико такав споменик подсећа да су на том месту шест дана и шест ноћи клани недужни Срби – не треба ни коментарисати.

Судбина католичког храма у Глини је нешто другачија. Њега су беспотребно експлозивом срушиле локалне српске „војсковође” 1991. и тако дале допринос трагичној судбини свог народа на Банији и Кордуну. Код рушења католичког храма није био жртава, а на том месту су конзервисани темељи цркве да, како пише на пригодној табли, трајно сведоче о неделима „србо-четника”.

Оном ко зна за ова догађања не треба ни да се објашњава зашто су се Срби успротивили новој хрватској држави која има иста обележја као и НДХ, а настала је крајем прошлог века. Оружани сукоби у Глини 1991, педесет година након покоља у глинској цркви, започели су спорадичним пуцањем хрватских драговољаца на обележја на месту покоља и тако успешно изазвали комшије Србе.

У колонама протераних Срба 1995. био је и Љубан Једнак, једини преживели у масакрима из 1941. Умро је у избеглиштву као што се то догађа многим његовим земљацима.

Аутор: Ђуро Ђукић

Извор: Политика

 

Везане вијести:

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША: Убијање српског народа у …

Страдање 400 најугледнијих Срба Глине | Јадовно 1941.

Глина | Јадовно 1941.

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: