arrow up

Подијелите вијест:

Сећање на страдале Србе у Загонима и Крњићима код Сребренице

Bratunac-groblje.jpg

Полагањем цвиjећа на централном Спомен крсту и прислуживањем свиjећа на градском гробљу у Братунцу, данас jе обиљежено 20 година од страдања 14 српских цивила коjе су муслиманске снаге из Сребренице мучки убиле у селу Загони.

Село jе у послиjеподневним сатима опколило и напало око 400 наоружаних муслиманских воjника. Они су убили све коjи нису успjели да побjегне, пљачкали и палили, али за то jош нико ниjе осуђен, прича Митар Димитрић из Загона коме су убили сина Мирка.

Илиjа Гвозденовић рекао jе да су му злочинци убили ћерку Раду, а трогодишњег унука Александра ранили у ногу, заробили и одвели у Сребреницу. Дjечак jе размиjењен тек након 12 дана заробљеништва.

„Наjстрашниjе за српски народ овог краjа jесте да су почињени овакви злочини, а да су злочинци познати, слободно живе и несметано се крећу“, каже пресjедница општинске Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Радоjка Филиповић.

Она jе упозорила да због jедностраног рада правосуђа БиХ, коjе не интересуjу злочини над Србима, БиХ неће моћи у ЕУ.

Тиjела убиjених Срба из Загона сахрањена су на неколико локациjа, док посмртни остаци Михаjла Михаjловића jош нису пронађени.

Муслимани су нападе на српско село Загоне понављали и неколико пута касниjе, а онда су на Петровдан 1992. године попалили и преостале куће. Тог дана су истовремено нападнута и села Биљача, Сасе и Залазjе гдjе jе на наjсвирепиjи начин убиjено 69 Срба, претежно цивила.

Током 1992. и 1993. године на подручjу општина Братунац и Сребреница убиjено jе око 1.500 Срба, претежно цивила, разорено свих 156 села и заселака.

За све те злочине jош ниjе одговарао ниjедан Бошњак. Једина оптужница била jе подигнута против команданта сребреничких муслиманских снага Насера Орића.

Орића jе Жалбено виjеће Хашког трибунала ослободило 3. jула 2008. године jер наводно ниjе доказана његова командна одговорност за те ратне злочине, коjе су починиле његове jединице.

Сећање на страдале у Крњићима

Парастосом у цркви Светог Илиjе данас jе у сребреничком селу Крњићи обиљежено 20 година од масакра над 24 српска цивила коjи су починиле муслиманске снаге из Сребренице.

Породице жртава огорчене су на Тужилаштво и Суд БиХ, jер за злочин у Крњићима jош нико ниjе одговарао.

Са данашењег скупа породице жртава су jош jедном затражиле да судство коначно почне да процесуира починиоце свих злочина, па и оних над Србима коjи су у Подрињу броjни.

Секретар сребреничке Борачке организациjе Милош Миловановић оциjенио jе да jе срамотно што Насер Орић и нико од њему потчињених jош ниjе одговарао за злочин над немоћним старцима у Крњићима, као ни за остале злочине над Србима у средњем Подрињу.

„Вjеруjемо да jе правда достижна и да ће стићи све коjи су мучили, масакрирали, спаљивали и свирепо убиjали српско становништво овог краjа“, каже Миловановић.

Перо Петровић из Крњића испричао jе да jе 5. jула 1992. године у кући запаљен непокретни учитељ Васо Парача (80), директор школе Раде Тримановић, старица Сока Вуjић и свештеник Слободан Лазаревић.

Муслиманске снаге из Сребренице и околине упале су у Крњиће и побиле све што су стигле, пљачкале и палиле. Заробљене и рањене су масакрирали. Неке од жртава пронађене су тек 15 и више дана након убистава.

Бивши мjештани се jош нису вратили у Крњиће гдjе им jе све уништено, jер немаjу услове за повратак. Пут до села ниjе обновљен, као ни куће.

За покоj душа побиjених Срба прислужене су свиjеће, а положено jе и цвиjеће на спомен-плочу у овом селу.

Цвиjеће на спомен обиљежjе, осим чланова породица настрадалих, положиле су делегациjе Борачке и Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице.

Извор: srbel

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​