Sećanje na Spartance sa Kadinjače

Obeleženo stradanje 200 srpskih mladića koji su 1941. branili Užičku republiku. Herojstvo zanatlija okupilo antifašiste iz Užica, Sarajeva, Slovenije…

Istoričari su danas makar u jednom složni: više od 200 golobradih srpskih mladića, Užičana, Posavaca i Orašana, 29. novembra 1941. godine, menjali su na Kadinjači sopstvenu budućnost – za budućnost potomaka, braneći od fašista Užičku republiku, tada jedinu slobodnu teritoriju u pokorenoj Evropi. Vreme je rasvetlilo i to da su samo nekolicina među njima pripadala Komunističkoj partiji, a herojstvo bez mrlje ovdašnjih obućara, tkača, pekara i krojača, 76 godina posle velike bitke, nadvisilo je svaki pokušaj da spartanski čin pokošene generacije bude zamagljen suprotstavljenim ideologijama.

Na brdu Kadinjača poštu stradalima odalo je taman toliko Užičana, koliko ih je 1941. stradalo. Svega nekoliko stotina, a mnogi kažu jasno je i zašto. Jer, propala je u krvi Republika rođena 29. novembra u Jajcu. Nema više ni pomena o varljivom bratstvu i jedinstvu različitih naroda i vera, a i samo stradanje “na ovim prostorima” kao da se podrazumeva…

Otkud onda, među ljudima na Kadinjači zajedno sa Srbima i nekoliko Sarajlija, Riječana, Slovenaca? Da li su ih u Užice doveli slovenstvo, žal za SFRJ, partizanski koreni…

– Antifašizam! Dolazim svake godine na Kadinjaču, jer je antifašizam najvažnija civilizacijska tekovina. Svako ko je dao život suprotstavljajući se najvećem zlu našeg sveta, zaslužuje poštovanje i sećanje svih generacija koje dolaze – kaže Sarajlija Mustafa Rešidović (76). – Mi iz Udruženja antifašista Ilidže i Hadžića pobratimili smo se sa Bajinobaštanima, nadamo se da će i naši potomci ići istim putem.

Zato je, tvrdi Miljana Jugović iz Bajine Bašte, iz tamošnjeg antifašističkog udruženja, lažna dilema o tome da li su radnici žrtvovani – samo zarad Titovog bezbednog bega preko Zlatibora. Ljudskost je, a naročito ona herojska, kaže, bila i ostala veća od svake manipulacije ili podele po veri i naciji.

Sećanje na heroje s Kadinjače obeleženo je državnom komemoracijom.

– Za većinu ljudi čin stradalih radnika deluje nelogično i nerazumno, jer su morali znati da će svi poginuti. Oni nisu bili obični ljudi. Bili su heroji željni da nam osiguraju budućnost – poručio je izaslanik Vlade Srbije, državni sekretar Negovan Stanković.

Vence na spomenik mladićima stradalim za nepuna dva časa, položili su predstavnici Vojske Srbije, Vlade, Grada Užica, SUBNOR i građani. Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je parastos ubijenim zanatlijama.

BIRALI IZMEĐU PARTIZANA I ČETNIKA

Tokom 67 dana trajanja Užičke republike, najveći grad zapadne Srbije bio je centar ustanka. Odatle je raširena mreža narodnooslobodilačkih odbora širom Srbije, a u Užicu je boravio Vrhovni štab. U tri smene radila je jedina fabrika municije, štampana je “Borba”, pokrenut je propagandni rat…

Uoči stradanja na Kadinjači, obavljena je u Užicu i okolnim selima opšta mobilizacija muškaraca starih od 18 do 40 godina. U svakom mestu postojala su dva stola, partizanski i četnički. Vojni obveznici su slobodno birali u koji antifašistički pokret će se uključiti. Usledilo je tragično zaoštravanje sukoba, ideološki rat prerastao je u građanski…

Autor: Nikola Janković

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Zaboravljeni pokolj u Pančevu: Nacisti su izdvojili 36 ljudi, a onda…

Matija Bećković: Lišeni života i smrti