Sećanje na osnivače Republike Srpske

Ko su osnivači Republike Srpske? U petak su u Banjaluci promovisana sabrana dela prvog potpredsednika Republike Srpske, profesora dr Nikole Koljevića. A u pozdravnoj reči aktuelni predsednik Republike Milorad Dodik podsetio je na Koljevićev lični doprinos u najužoj grupi koja je povela srpski nacionalni pokret 1990. i udarila temelje Srpskoj. Dok se jubilarna 20-godišnjica primiče kraju, a novoj 21. se približavamo, ovo je prvi put u poslednjih najmanje 15 godina da se iz političkog vrha pominje istorijski i logički kontinuitet od stvaranja do očuvanja RS. U međuvremenu, to neki političari nisu smeli, neki nisu hteli, a neki su i sami bili involvirani u podele i sukobe do kojih je došlo krajem rata i početkom mira unutar vodeće petorke.

Naravno, Srpsku nisu stvarali ni političari ni generali, nego narod, kako u ratu, tako i u miru. Ali, kao što to uvek i svugde biva, predvodili su ga njegovi civilni rukovodioci i vojni komandanti. Jeste da se dvojici najistaknutijih upravo sudi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu i da RS sarađuje sa tim sudom, ali sve do pravosnažne presude postoji presumcija nevinosti. Od dvoje potpredsednika RS, protiv jednog nije ni podignuta optužnica, a drugi je odslužio kaznu. Petog člana rukovodećeg tima meseci dele od izlaska na slobodu. O tome je sasvim deplasirano i govoriti posle oslobađajućih presuda za Gotovinu i Markača, čiji su dokazani zločini prebačeni na teret nekih neidentifikovanih saradnika, posle istog ishoda na suđenju Haradinaju, jer su svi svedoci tokom postupka poubijani, a slične sudske lakrdije su se dogodile i sa Naserom Orićem. Ali, čak i da gajimo najveće poverenje u Haški tribunal i objektivnost presuda, istorijska uloga prvog predsednika RS i komandanta VRS ne može se redukovati na tzv. komandnu odgovornost ili odgovornost zbog neznanja i nečinjenja u građanskom ratu.

Uostalom, pogledajmo druge primere iz ratova na zgarištu Jugoslavije. Snimci razgovora u kabinetu hrvatskog predsednika
nedvosmisleno pokazuju da je Tuđman doslovce naredio etničko čišćenje i zločine tokom „Oluje“, a on je bio i taj koji je na salveti delio BiH napola. Pa, ipak, u Hrvatskoj i Herceg-Bosni ga i dalje slave kao osnivača hrvatske države, te brojne ulice, trgovi i javni objekti nose njegovo ime. Na isti način se neguje uspomena na Aliju Izetbegovića, iako je Karla del Ponte u svojstvu glavnog tužioca tvrdila da je protiv njega bila pripremljena optužnica, a i bošnjački izvori upućuju na njegovu odgovornost za dovođenje mudžahedina na ratišta u BiH i njihove zločine u srednjoj Bosni. U svakoj od tih biografija, pa i u biografijama vođa srpskog nacionalnog pokreta mora se pažljivo razlučiti šta je bilo dobro, a šta nije. Ne samo zbog nacionalnog duga prema tim ličnostima i istorijske istine radi, nego i radi RS i naroda koji ovde živi. Sve dok to ne učinimo, slušaćemo iz komšiluka da je Srpska zločinačka tvorevina.

Uprkos ponašanju međunarodne zajednice i haškoj sudaniji, koji po mnogim konkretnim potezima odavno više ne zaslužuju ozbiljan komentar, Dejtonski sporazum nije samo uspostavio mir nego je u Aneksu IV ispisao Ustav BiH. Time je verifikovao ishod građanskog rata iz koga je rođena Republika Srpska, pa samim tim dao legitimitet i legalitet njenim tvorcima. Karadžić je tokom celog rata učestvovao na međunarodnim mirovnim konferencijama o BiH, Koljević i Krajišnik bili su aktivno prisutni u Dejtonu, a Biljana Plavšić je posle toga bila u svetu priznata kao prva predsednica RS. Srebrenicu u Dejtonu nisu pominjali ni Alija Izetbegović ni Ričard Holbruk, niti bilo ko drugi od inostranih i domaćih učesnika, iako su događaji u enklavi i oko nje već svima bili dobro poznata ratna prošlost.

Kao što bošnjački političari, novinari i naučnici već više od deceniju i po osporavaju Srpsku kao genocidnu tvorevinu na osnovu haških optužbi protiv njenih istorijskih osnivača, tako bi i srpski političari, novinari i naučnici trebalo da podsećaju na njihova imena i zasluge za utemeljenje RS na osnovu njenog međunarodnog priznanja u Dejtonu. Ova generacija savremenika njihova imena još dobro zna i pamti, ali ako ih pod pritiskom Haga i OHR-a ne budemo pominjali i trajno obeležavali, već naredna generacija će misliti da je RS dobijena na poklon iz Amerike od Ričarda Holbruka, Vorena Kristofera i muža Hilari Klinton. A prema fotografijama sa svečanog potpisivanja u Parizu, na kojima nema nikoga od predstavnika RS, mogu pomisliti da su za poklon zaslužni i Alija i Franjo.

Prirodno je da nova praksa započne sa profesorom dr Nikolom Koljevićem, jer prvi potpredsednik RS, jedini od istorijskih vođa srpskog nacionalnog pokreta u BiH iz 1990, nije dočekao punoletstvo svoga čeda. Još pre nekoliko godina, prilikom promocije dva toma njegovih dnevnika u Banskom dvoru, predložio sam da se iz mraka podrumskog magacina na Filozofskom fakultetu na svetlo dana iznese i u kampusu Banjalučkog univerziteta postavi njegova bista. U petak, prilikom promcije Koljevićevih sabranih dela, na kojoj je, pored uglednih pisaca i književnih kritičara, učestvovao i predsednik Republike, Rajko Nogo ponovio je isti predlog, ojačan literarnim afinitetima i prijateljskim emocijama prema pokojnom Nikoli.

Nenad Kecmanović

Izvor: NSPM