Нови Сад – У Чуругу је јуче обележена 75. годишњица Рације, злочина који су мађарски фашисти започели у том месту 4. јануара 1942. и у коме је све до пред крај тог месеца у читавој јужној Бачкој на сурови начин убијено око четири хиљаде Срба, Јевреја, Рома. Тај злочин, како је то истакао митрополит СПЦ Порфирије у својој беседи након парастоса невиним жртвама, учинили су они који заправо нису људи, не припадају неком народу и цркви, већ су „зверови”.
Митрополит је парастос служио у чурушкој Цркви Вазнесења Господњег, у присуству владике бачког Иринеја, свештенства, представника АП Војводине, општине Жабаљ, града Новог Сада и грађана, којима је поручио да се нису окупили да би се бавили математиком, сабирањем броја убијених у Рацији.
„Нисмо дошли да избројимо колики је то број дечака и девојчица био који су изгубили животе од ножа, метка, од људи који су били испуњени мржњом, који су били уподобљени зверовима. А знамо да их је било више него у Петом три из Крагујевца”, казао је Порфирије, подсећајући да се о томе раније није смело говорити и да су се за то тражили разлози, али да „зло, иако скривено и иако понекад може да се разуме, није мање зло”.
Помен жртвама Рације уједно је и опомена, истакао је митрополит, да се никада не појави „икакво семе осветољубивости, јер никада се невина жртва не може осветити”.
Помен је одржан и у оближњем Музеју жртава рације, некадашњем Топаловом магацину, у коме су фашисти затворили око пет стотина житеља Чуруга и побили их митраљезом. Било је ту и деце, од којих је беба Савка Николић била стара само 15 дана.
Окупљенима у Топаловом магацину обратио се и председник Скупштине АПВ Иштван Пастор истакавши да су идеолошке побуде биле заједнички именитељ злочина из 1942. и 1944/45.
„Дуго и предуго злочини и страдања у Чуругу су били табуи. Војводина је деценијама ћутала о злочинима почињеним из идеолошких побуда, извршеним по принципу колективне одмазде”, навео је Пастор.
Породичне трауме, како је рекао, претвориле су се у велику тајну, али од своје историје и, додао је, од заједничке историје, не може се побећи.
Аутор: Снежана Ковачевић
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести:
Скинија Јелке Јовандић | Јадовно 1941.