Sećanje na Kiku budi nove podele

Ne stišavaju se strasti oko postavljanja biste „kosmajske heroine“ Božidarke Damnjanović, u Mladenovcu. Iz Kovačevca stižu oštre optužbe, biće i protesta. Udruženje boraca: Spomenik postavljamo na Dan pobede

Vest da će 9. maja, na Dan pobede u Mladenovcu, kod robne kuće u centru biti postavljena bista „kosmajske, partizanske heroine“, Božidarke Kike Damnjanović je hit tema koja se svakim danom sve više rasplamsava. Podelila je mladenovačku, ali i širu javnost, otvorila stare rane, produbila podele i strasti. I, nema onog ko se, usled životnih briga, u potkosmajskom kraju ne bavi i pitanjem: kome je i zašto baš sada potreban taj spomenik.

Pitanje je, kažu, spontano pokrenuto iz velikog mladenovačkog predgrađa – sela Kovačevca iz koga su potekle prve i najteže optužbe na račun, decenijama slavljene i hvaljene partizanke i narodnog heroja Kike, čijem je životnom putu, sticajem sudbine ili namere, pridodato i to da je bila žena Dragoslava Draže Markovića, upamćenog ponajviše po jagnjećim brigadama, bašibozlucima i terevenkama.

Zašto je baš iz Kovačevca potpaljen fitilj našeg najnovijeg neslaganja? Zato, kako je odjeknulo u javnosti, što su u ovom selu „zlodelom Kike zatrte čitave porodice takozvanih narodnih neprijatelja“.

Pa ko će, pitamo se, onda o tim zlodelima da svedoči?

– Kod nas u Šumadiji, kaže se: kad ti sve muške glave iz kuće pobiju, to je zatiranje porodice i imena – odgovara Milutin Mika Damjanović, unuk Vojislava Damjanovića kome se deda, okićen Karađorđevom zvezdom, Albanskom spomenicom, Ruskim ordenom Svetog Đorđa i francuskim ordenom Legije časti poverio gotovo na samrti da bi „oprao savest, jer je podržao novu partizansku vlast i novu jugoslovensku državu“.

Deo Kovačevca je ustao protiv spomenika Kiki koja je, kažu nam, zaslužila osudu, a nikako spomenik jer je „lično odgovorna za smrt najmanje stotinu njegovih meštana, njihove mladosti“… Četrdesetoro je upisano u spomenik – u centru sela. I malo je onih koji ne veruju da je upravo Kika odgovorna za njihovu smrt.

ISTORIČAR DEVIĆ: NE ČINITE TO

Nemanja Dević, istoričar koji se bavi Drugim svetskom ratom u Šumadiji, uputio je pismo mladenovačkom rukovodstvu. U pismu se između ostalog kaže:
– Osećam profesionalnu i moralnu obavezu da vas molim da taj spomenik ne postavite, da to ne činite… Slaveći nju (Kiku) slavite i zločine nad svim njenim žrtvama, kojih nije bilo malo. Ako imate bar malo poštovanja za njih i želite da učinite nešto za svoj kraj, bar ih pustite da počivaju u miru.

Govori Miodrag Eskić:- Ja sam jedini naslednik dede i ujaka, Nikole i Andrije Marića. Oni nisu bili u četničkom pokretu. Bili su ugledni i prilično bogati… Baka mi je ostavila u amanet da o njihovoj tragediji svedočim. Andriju je Kika lično likvidirala. Krio se, ovde, u crkvi. Ona je celu četu digla i portu opkolila da bi ujaka Andriju ubila. Pucala mu je u čelo i u ranu ostavila ružu.

Tako priča Eskić, tako teče potresna priča i o trojici ubijenih Petrovića, čije je ubistvo „isto tako naredila Kika Damnjanović“.

Prvoslav Matović, sestrić nestalog Đorđa Stamenkovića, ne kaže da je za nestanak ujaka baš kriva „mladenovačka heroina“, ali se, s neskrivenom sumnjom da je to njeno nedelo, pita: kome je i zašto ovaj spomenik upravo sada potreban.

Odbornici mladenovačke Skupštine su, većinom, izglasali da bista može da bude postavljena. Milutin Mika Damjanović, unuk istinskog heroja Vojislava je u čudu:

– Zar naši odbornici nemaju preča posla u ovo crno vreme? Crno, jer mladi ljudi besposliče, niko na njih ne obraća pažnju, nikog ne boli uvo što pijemo vodu neispravnu za piće… Sad podržali Udruženje boraca NOR-a da postavi bistu. Ne za delo, nego za zlodelo?

Iz Kovačevca, tako, najavljuju peticije i proteste. Ključaju sećanja potomaka, rane prokrvarile. Kome je ovo, zaista, potrebno.

– Skupština je donela odluku. Za nas je to završena priča. Bista će biti postavljena na Dan pobede – govore nam Nikola Kostadinović, Radomir Petrović i Ratko Čokić, čelnici Udruženja boraca koje neguje sećanje na NOB i Kiku za koju kažu da je „svojim delom zadužila potkosmajski kraj“.