Сећање на јасеновачке жртве

У згради ABF u Stokholmu (Sveavägen 41), 29. маjа, биће одржано вече сећања на жртве страдале у Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj.

Логор у Јасеновцу jе jедини у Европи коjи нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим пуне 4 године.

Спомен подручjе Јасеновац

Према подацима Интернационалне Комисиjе за откривање истине о Јасеновцу, у коjоj нема представника ни са хрватске, ни са српске териториjе, у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора страдало jе преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, од коjих jе било преко 110 000 деце до 14 година старости.

Пробоj логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970), а само њих око 90 jе преживело пробоj.

Пробоj
У свих 5 логора било jе нешто око 1 500 људи, око 450 jе било тешко болесно и заражено, они су били изнемогли, а остали су кренули у пробоj. Болесни су на лицу места побиjени. Цифре преживелих варираjу од 88 до 93.

Ово jе трећи пут да се организуjе програм сећања на страдање Срба и усташких жртава Јасеновачког система хрватских концентрационих логора у Шведскоj, сазнаjемо од Јелене Миле, jедног од организатора догађаjа.

Гости на предходним обележавањима су били 2013. филмски стваралац и бивши саветник Мемориjалног центра Јасеновац-Доња Градина Симо Брдар, Еберхард Рондхолз историчар и публициста из Немачке; 2014. Милош Ковић историчар коjи jе говорио о почецима Првог светског рата, на отварању изложбе коjу jе организовао Историjски музеj Србиjе и Музеj армиjе ‐ Стокхолм, заjедно с нашом амбасадом у Стокхолму.

Специjално за овогодишњи програм Седамдесет година Јасеновца у Стокхолму, направљен jе интервjу с живим сведоком Јасеновца (аутор Јелена Мила), др Жарком Видовићем коjи из здравствених разлога ниjе могао да допутуjе у Стокхолм, а у коjем ниjе боравио од 1947. године.

Масовна гробница, Доња Градина

Професор доктор Жарко Видовић, рођен jе 1921. у Трешњу, староj Југославиjи ‐ Босна и Херцеговина. Студирао jе уЗагребу, затим се пребацио у Сараjево тачно у време када су усташе почеле с агресиjом и пропагандом против Срба, Јевреjа и Рома. Неколико пута jе хватан и особађан у току Другог светског рата од стране немачких и италиjанских снага у Сараjеву да би на краjу био депортован у Јасеновац од стране НДХ. У Јасеновцу бива одређен, од стране Немаца, за принудни рад у Норвешкоj, где jе преко Земуна и Беjфjорда стигао у Нарвик 1942. тачно на Нацинални дан Норвешке, 17. маjа.
Градио jе пут коjи се и дан данас користи у Норвешкоj, а 1943. године уз помоћ норвежана, локалног становништава, успева да побегне за Шведску. Наставља студиjе у Уппсали где jе добио ћерку Загу.

Како би средио своjе папире одлази у тадашњу Југославиjу 1947. где бива затворен, и добиjа потпуну забрану напуштања земље уз прекид било какве комуникациjе с Шведском. Данас Жарко Видовић живи и ради у Београду као пензионисани професор Историjе цивилизациjе и уметности. Наставља да пише и предаjе по свету. Зага Грип – ћерка Жарка Видовића, живи и ради у Стокхолму.

Гост манифестациjе jе мр Драгана Миjатовић Томашевић – директор и суоснивач Јасеновац анд Холоцауст Мемориал Фоундатион са ИЦТЈ, добротворне организациjе са седиштем у Лондону, коjа има jедан од циљева да и финансиjски помогне изградњу мемориjалног центра у Доњоj Градини.

У књизи Иван Ханс Мерц, римокатолицка „црква“ и истините лажи, Драгана Миjатовић Томашевић расветљуjе феномен католичке акциjе на Балкану, познат само ужим круговима, а о коjоj шира читалачка публика врло мало зна. Предавање и предстваљање књиге ће се одржати на енглеском jезику.

У току вечери биће приказана изложба Јасеновац – Доња Градина аутора Симе Брдара заjедно с докуметарним филмом истог аутора.

Програм су помогли: Биро Републике Српске у Шведкоj (нго), Фондациjа Царица Јелена, АБФ Стокхолм, Амбасада Републике Србиjе у Краљевини Шведскоj, као и Српска православна црква, Црквена општина Свети Сава ‐ Стокхолм.

Извор: РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ

Везане виjести:

ПЕЧАТ – Шта jе данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО) – Jadovno …

Борба против „великосрпског мита“, или шта данас Хрватима …

Дража, суд, Јасеновац – Jadovno 1941.

Јасеновац се опет негира – Jadovno 1941.

Глас Концлогора

Јасеновац – Јадовно 1941.