Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Se­ća­nje na To­pov­ske šu­pe ne­sta­lo, lo­gor za­bo­ra­vljen

Datum objave: ponedeljak, 20 novembra, 2017
Veličina slova: A- A+

Ukra­de­na spo­men-plo­ča po­sta­vlje­na 2005. go­di­ne pro­na­đe­na je, ali još ni­je po­sta­vlje­na. – Ne­ma­rom nad­le­žnih pr­vi za­tvor za Je­vre­je de­ce­ni­ja­ma za­pu­šten

„Del­ta” ni­je od­u­sta­la od grad­nje tr­žnog cen­tra na ovom pro­sto­ru, ali tvr­de da će oču­va­ti se­ća­nje na stra­dal­ni­ke (Fo­to­ Želj­ko Jo­va­no­vić)
„Del­ta” ni­je od­u­sta­la od grad­nje tr­žnog cen­tra na ovom pro­sto­ru, ali tvr­de da će oču­va­ti se­ća­nje na stra­dal­ni­ke (Fo­to­ Želj­ko Jo­va­no­vić)

Je­dan zid – jed­na stra­šna uspo­me­na. Po­tam­neo od sun­ca i ki­še i ob­ra­stao u ši­blje, po­sled­nji je bra­nik se­ća­nja na ži­vo­te i stra­da­nje ne­ko­li­ko hi­lja­da lju­di ko­je je tam­ni­čio. A go­to­vo da ni­ko i ne zna šta on ozna­ča­va. Na Auto­ko­man­di, u zgra­da­ma po­red Ta­ba­no­vač­ke uli­ce ne­ma ni­ka­kvog obe­lež­ja da je na ovom me­stu bio pr­vi lo­gor za Je­vre­je u Sr­bi­ji – To­pov­ske šu­pe. Skrom­na plo­ča na ovom zi­du, sa ne­ko­li­ko is­pi­sa­nih re­či, je­di­no sve­do­čan­stvo o zna­ča­ju obje­ka­ta u ko­jem su osim Je­vre­ja sme­šta­ni i Ro­mi, le­tos je ukra­de­na. Ni­ko se ni­je se­tio da je za­me­ni i da par­če ze­mlje na ko­ji­ma su osim zi­da i još dve ba­ra­ke, do­stoj­no obe­le­ži. Kao da su svi di­gli ru­ke i ovu par­ce­lu, na ko­joj su pre 76 go­di­na is­pi­sa­ne naj­tu­žni­je stra­ni­ce na­še isto­ri­je, osta­vi­li za­bo­ra­vu.

To i ne ču­di, bu­du­ći da su nad­le­žni u ovom slu­ča­ju za­ka­za­li. To­pov­skih šu­pa se­ti­li su se ot­pri­li­ke u isto vre­me ka­da je Mi­ro­slav Mi­ško­vić, vla­snik „Del­te”, 2005. go­di­ne obe­lo­da­nio da će na ovom pro­sto­ru gra­di­ti naj­ve­ći tr­žni cen­tar na Bal­ka­nu, i on­da grad­skim sred­stvi­ma ure­di­li deo pla­ca.

– Na pro­sto­ru ne­ka­da­šnjeg lo­go­ra osta­la su oču­va­na dva jed­no­sprat­na objek­ta u ko­ji­ma su bi­li sme­šte­ni za­tvo­re­ni­ci, kao i pro­stor iz­me­đu njih gde su za­ro­blje­ni­ci mu­če­ni i ve­ša­ni. U ne­po­sred­noj bli­zi­ni, po­dig­nu­to je spo­men-obe­lež­je žr­tva­ma lo­go­ra. Sa­ču­va­ni objek­ti i ure­đen spo­men-park da­nas sve­do­če o žr­tva­ma ge­no­ci­da i stra­da­nju je­vrej­skog i rom­skog sta­nov­ni­štva Be­o­gra­da u Dru­gom svet­skom ra­tu – ob­ja­šnja­va­ju u Mi­ni­star­stvu za rad, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja.

Ali, ka­da je na­ša eki­pa ob­i­šla To­pov­ske šu­pe, park nam je po­sve­do­čio je­di­no o ne­ma­ru. Objek­ti ne­za­u­sta­vlji­vo pro­pa­da­ju, a ure­đen je sa­mo pri­laz i ru­žič­njak u cen­tral­nom de­lu. Od­mah po­red je ne­u­slov­no na­se­lje, a me­mo­ri­jal­ni zid sve vi­še ob­ra­sta u ši­bljak. Plo­ča, ko­ju je po­li­ci­ja pro­na­šla i vra­ti­la Je­vrej­skoj op­šti­ni Be­o­grad, još ni­je po­sta­vlje­na, pa i ne ču­di za­što lju­di ko­je smo sre­li u bli­zi­ni ovog me­sta, „poj­ma ne­ma­ju” da je na za­pu­šte­noj par­ce­li ne­ka­da bio lo­gor.

– Za vre­me so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je po­sto­ja­la je zva­nič­na po­li­ti­ka se­ća­nja. Vo­di­lo se ra­ču­na o me­sti­ma na ko­ji­ma su stra­da­li bor­ci, a po­sle to­ga fo­kus se pre­ba­cu­je na srp­ske žr­tve. To­pov­ske šu­pe osta­ju na mar­gi­ni jer u nji­ma ni­su stra­da­li ni bor­ci, ni an­ti­fa­ši­sti, ni Sr­bi – sma­tra Mi­lo­van Pi­sa­ri, iz Cen­tra za is­tra­ži­va­nje i edu­ka­ci­ju o Ho­lo­ka­u­stu, i ape­lu­je da ovo me­sto pro­gla­si kul­tur­nim do­brom u ko­me bi se uči­lo o Ho­lo­ka­u­stu, ali i na­stan­ku na­ci­zma i fa­ši­zma.

Isto­ri­čar Mi­lan Ko­lja­nin ka­že da se ni­smo po­ka­za­li ni ka­da je reč o Sta­rom saj­mi­štu ko­je je de­ce­ni­ja­ma ta­vo­ri­lo za­pu­šte­no i za­bo­ra­vlje­no.

– Zbog zna­ča­ja To­pov­skih šu­pa kao me­sta na ko­me je ne­ka­da bio Je­vrej­ski pro­la­zni lo­gor i isto­vre­me­no i pro­stor u ko­me su bi­le srp­ske iz­be­gli­ce iz NDH, objek­te mo­ra­mo sa­ču­va­ti. Dr­ža­va tre­ba da bri­ne o to­me da ne­gu­je kul­tu­ru se­ća­nja, i ka­da Saj­mi­šte ko­nač­no po­sta­ne me­mo­ri­jal­ni kom­pleks, mo­ra­lo bi da bu­de cen­tar mre­že me­mo­ri­ja­la u ko­ji bi sva­ka­ko bi­le uklju­če­ne i To­pov­ske šu­pe – is­ti­če Ko­lja­nin.

I no­vom in­ve­sti­to­ru sta­lo je da ovaj pro­stor bu­de obe­le­žen ka­ko tre­ba. Mi­ško­vi­će­vi ne­i­ma­ri na te­ren ne iz­la­ze ni po­sle 10 go­di­na, ali u „Del­ti” tvr­de da kom­pa­ni­ja ni­je od­u­sta­la od na­me­re da gra­di šo­ping-mol „Del­ta pla­net” na 200.000 kva­dra­ta, ali i da oču­va se­ća­nje na stra­dal­ni­ke iz To­pov­skih šu­pa. Je­dan obje­kat kom­plek­sa na­la­zi se na obo­du nji­ho­ve par­ce­le a, ka­ko is­ti­ču, na do­stoj­nom obe­le­ža­va­nju me­sta ne­ka­da­šnjeg sa­bir­nog lo­go­ra ova fir­ma ra­di još od ka­ko je po­če­la da raz­mi­šlja o po­di­za­nju tr­žnog cen­tra.

– Ovaj deo lo­ka­ci­je du­go je bio za­pu­šten i da­le­ko od onog pi­je­te­ta ko­ji za­slu­žu­ju ne­du­žne na­ci­stič­ke žr­tve. Mi ak­tiv­no raz­go­va­ra­mo sa svim pred­stav­ni­ci­ma je­vrej­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji i tra­ži­mo re­še­nje da To­pov­ske šu­pe do­bi­ju ade­kvat­no spo­men-obe­lež­je – ka­žu u „Del­ti” i is­ti­ču da po­dr­šku pro­jek­tu da­je i ar­hi­tek­ta Ami Mur ko­ji je Je­vre­jin, pa se sa po­seb­nom pa­žnjom i emo­ci­jom po­sve­tio idej­nom re­še­nju ovog de­la kom­plek­sa.

Da je sa­da­šnja si­tu­a­ci­ja ne­pri­hva­tlji­va mi­sli i Ha­ris Dajč, ko­or­di­na­tor rad­ne gru­pe za Sta­ro saj­mi­šte, ko­ji pod­se­ća da Je­vrej­ska op­šti­na Be­o­grad sva­ki Me­đu­na­rod­ni dan Ho­lo­ka­u­sta obe­le­ža­va i na lo­ka­li­te­tu To­pov­skih šu­pa. Za ovo sta­nje, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, kri­va je de­ce­nij­ska uspa­va­nost i neo­d­go­vor­nost svih stra­na uklju­če­nih u even­tu­al­nu me­mo­ri­ja­li­za­ci­ju To­pov­skih šu­pa.

– Sa­vre­me­ni spo­men-park, ko­ji bi bio iz­gra­đen uz sve stan­dar­de ko­je in­sti­tu­ci­je ovog ti­pa mo­ra­ju da sa­dr­že, bio  bi ade­kvat­no re­še­nje. To je ogro­man iza­zov i sa­mo uz za­jed­nič­ki rad svih, od­no­sno Sa­ve­za je­vrej­skih op­šti­na Sr­bi­je, Je­vrej­ske op­šti­ne Be­o­grad, vla­sni­ka ze­mlji­šta i dr­žav­nih usta­no­va ko­je je­di­ne ima­ju neo­p­hod­nu struč­nu eks­per­ti­zu, i vo­de­ćih svet­skih me­mo­ri­ja­la, mo­gu­će je do­bi­ti re­še­nje ko­jim bi bi­li za­do­volj­ni čla­no­vi na­še za­jed­ni­ce i su­gra­đa­ni. To bi nam omo­gu­ći­lo da osta­vi­mo ka­men­čić za po­bi­je­ne po­sle vi­še od 70 go­di­na če­ka­nja – is­ti­če Dajč.

Naj­va­žni­je pi­ta­nje za nje­ga je­ste ka­ko će iz­gle­da­ti bu­du­ći spo­me­nik.

– Uko­li­ko bu­de po­dig­nu­to na sa­vre­men na­čin, to spo­men-obe­lež­je mo­že bi­ti pri­li­ka za edu­ka­ci­ju na­ših su­gra­đa­na. Ne­go­va­nje za­bo­ra­va je du­go tra­ja­lo i va­žno nam je da gra­đa­ni mo­gu da sa­zna­ju šta se tu do­go­di­lo. Ni­je Be­o­grad, ni Sr­bi­ja, po­seb­na po ta­kvom za­bo­ra­vu, to je ka­rak­te­ri­stič­no za Is­toč­nu Evro­pu – do­da­je Dajč.

Za­šti­ta za­vo­da

Za bi­lo ko­ju in­ter­ven­ci­ju na pro­sto­ru To­pov­skih šu­pa in­ve­sti­tor će mo­ra­ti da se obra­ti grad­skom Za­vo­du za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, po­što kom­pleks uži­va ta­ko­zva­nu pret­hod­nu za­šti­tu.

– Za grad­nju na pro­sto­ru na Auto­ko­man­di obra­tio nam se Se­kre­ta­ri­jat za ur­ba­ni­zam i gra­đe­vin­ske po­slo­ve sa zah­te­vom za iz­da­va­nje lo­ka­cij­skih uslo­va za iz­grad­nju tr­go­vin­skog objek­ta, šo­ping mo­la – ka­žu u grad­skom Za­vo­du za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re.

U Mi­ni­star­stvu za rad, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja pre­ci­zi­ra­ju da in­ve­sti­tor po­seb­nu pa­žnju mo­ra da usme­ri na oču­va­nje po­sto­je­ćih obje­ka­ta i spo­men-par­ka sa plo­čom, a da je na pre­o­sta­lom pro­sto­ru do­zvo­lje­no po­di­za­nje no­vih zgra­da.

– Ka­ko bi se oču­va­le spo­me­nič­ke vred­no­sti pro­sto­ra, gra­đe­vin­sku li­ni­ju no­vog objek­ta tre­ba pla­ni­ra­ti na mi­ni­mal­noj uda­lje­no­sti od pet me­ta­ra od po­sto­je­ćih obje­ka­ta lo­go­ra To­pov­ske šu­pe i spo­men-par­ka – is­ti­ču u ovom mi­ni­star­stvu.

„Re­zer­vo­ar ta­la­ca” za stre­lja­nje

Lo­gor To­pov­ske šu­pe na­stao je na pro­sto­ru ne­ka­da­šnjeg voj­nog kom­plek­sa „Lo­gor kra­lje­vi­ća An­dre­ja” i za ne­ko­li­ko me­se­ci ko­li­ko je ra­dio kroz nje­ga je pro­šlo oko 5.000 Je­vre­ja i od 1.000 do 1.500 Ro­ma, ob­ja­šnja­va isto­ri­čar Mi­lan Ko­lja­nin. Bi­lo je to, ka­ko na­vo­di, ka­da su folk­sdoj­če­ri iz Ba­na­ta pro­te­ra­li Je­vre­je na te­ri­to­ri­ju Be­o­gra­da, a za­tim iz­da­li na­red­bu da iz je­vrej­skih usta­no­va, si­na­go­ge i pri­vat­nih ku­ća bu­du in­ter­ni­ra­ni u ove objek­te. U po­čet­ku, za­ro­blje­ni­ci su odav­de sla­ti na pri­nud­ni rad, ali su on­da po­sta­li „re­zer­vo­ar ta­la­ca” na ko­ji­ma su spro­vo­đe­ne naj­stra­šni­je ka­zne.

– Sa ras­plam­sa­va­njem ustan­ka 1941. go­di­ne, na­ci­sti uvo­de me­re stre­lja­nja ta­la­ca u raz­me­ri 100 za jed­nog ubi­je­nog, i 50 za jed­nog ra­nje­nog voj­ni­ka. Ka­zne­na eks­pe­di­ci­ja se za­o­štra­va, kre­ću ma­sov­na in­ter­ni­ra­nja u lo­go­re i ma­sov­ni zlo­či­ni. Je­vre­je i Ro­me iz To­pov­skih šu­pa ša­lju na stre­lja­nje u Ja­bu­ku kod Pan­če­va, De­li­blat­sku pe­šča­ru… – is­ti­če Ko­lja­nin. Pre­o­sta­li za­tvo­re­ni­ci zlo­gla­snih obje­ka­ta uče­stvu­ju na adap­ta­ci­ji Saj­mi­šta u ko­je su ka­sni­je i sa­mi od­ve­de­ni.

Ne­ma po­da­ta­ka, ka­že Mi­lo­van Pi­sa­ri, da su lju­di stre­lja­ni baš na ovom pro­sto­ru na Auto­ko­man­di, iako su, do­da­je, za­be­le­že­ni slu­ča­je­vi da su dva Je­vre­ja po­ku­ša­la da po­beg­nu pa su ih obe­si­li na pro­sto­ru iz­me­đu šu­pa.

Autor: Ana Vuković

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Za stratište Jabuka 14 miliona | Jadovno 1941.

Masovna grobnica i kod manastira u Rakovici | Jadovno 1941.

Pola miliona Srba radilo u logorima | Jadovno 1941.

U Srbiji locirano 12 gubilišta | Jadovno 1941.

Picerija u zgradi nacističkog logora! | Jadovno 1941.


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top