САВО ШТРБАЦ: Нова “Олуја” се догодила Србима, овај пут у Стразбуру

Хрватска влада је 10. јула донела одлуку о оснивању Међуресорне радне групе за подршку Канцеларији заступника Хрватске пред Европским судом за људска права, у припреми предмета који се односе на истраге ратних злочина почињених за време или непосредно после акције „Олуја” 1995. године.

Из изјаве потпредседника владе Ранка Остојића сазнајемо да су пред судом у Стразбуру почели судски поступци по 21 тужби против РХ, чији подносиоци сматрају да државна тела нису спровела ефикасну истрагу смрти њихових рођака, цивила погинулих за време или непосредно после „Олује”.

У сваком предмету држава треба да достави прво изјашњавање том суду најкасније до 15. септембра. У радну групу одређени су искусни представници надлежних тела укључених у истраге ратних злочина за време и непосредно након „Олује”.

У саопштењу са седнице владе не наводе се имена жртава.Јово Репац (49), инвалид, за време „Олује” није хтео заједно с осталим члановима породице да напусти своју кућу у Србу. Његови посмртни остаци пронађени су 11. августа 1995. у асанацији терена и покопани су на гробљу у Грачацу с посмртним остацима још 153 српске жртве из акције „Олуја”. Његови угљенисани посмртни остаци ексхумирани су 2001, а две године касније идентификовани и сахрањени на месном гробљу у Србу.

Узрок смрти по записнику са идентификације: експлозивне повреде. Породица (супруга и двоје деце) је поднела кривичну пријаву против НН починиоца због кривичног дела ратног злочина против цивила, а истовремено, на основу Закона о одговорности РХ за штету проузроковану од стране оружаних и редарствених снага током Домовинског рата, и тужбу против државе за накнаду штете у износу од 600.000 куна (1 евро око 7,5 куна). Одбијени су уз образложење да не постоји одговорност државе за смрт Јове Репца јер је „страдао на подручју које се налазило у време одвијања војних и борбених акција”.

Истовремено, тужитељи, чланови Јовине породице, дужни су држави на име парничних трошкова да исплате 85.000 куна. Јовина породица је, међутим, поднела тужбу суду у Стразбуру и нада се да се и њихов предмет налази међу оних 21.

У „Олуји” је, према „Веритасовим” подацима, страдало више од 1.200 цивила, највише на начин као и Јово Репац. Породице многих од њих водиле су (и још воде) спорове против државе РХ. Изгубиле су их ако претходно у кривичном поступку није утврђена кривична одговорност конкретног припадника хрватске војске или полиције (до сада је правоснажно осуђен само један припадник ХВ-а). Ако не због ратне штете, онда се захтеви одбијају због немогућности да се докаже да су убице припадници оружаних снага (терет доказа лежи на породицама) или, најчешће, због застарелости потраживања.

Средином прошлог месеца Европски суд у Стразбуру је, међутим, донео пресуду по којој је држава Хрватска дужна да Ани Јелић из Сиска на име одштете за убијеног супруга исплати 20.000 евра и 1.000 евра на име судских трошкова. То је био први процес који је пред тим судом позитивно окончан у корист српске стране, па је привукао пажњу и осталих. Аниног супруга, шездесетогодишњег Васу Јелића, 5. новембра 1991, из њихове куће у Сиску одвели су људи у маскирним униформама и више се није вратио кући. Те јесени у Сиску је на сличан начин страдало више од 120 Срба.

Тек 11. фебруара 1992. Ана је обавештена да је тело њеног супруга пронађено два дана раније у неком жбуњу у пределу Галдово. Патолог је установио прострелне ране главе и грудног коша. Ану су позвали у мртвачницу због идентификације па, иако јој леш нису ни показали, морала је потписати да је то он. Сахранила га је дан касније на гробљу Викторовац. Можда је, рекла ми је пре неколико недеља, уместо мужа сахранила камење.

Полиција је поднела кривичну пријаву против НН лица због Васиног убиства. Иако је било довољно очевидаца отмице, Васине убице никада нису откривене. Васина супруга је против Хрватске водила парницу за накнаду штете (тражила је 350.000 куна за душевне боли и 20.000 куна за изградњу споменика) и изгубила спор пред свим судовима у РХ, уз обавезу да држави плати трошкове поступка у износу од 45.770 куна. Хрватски судови су заузели становиште да је у конкретном случају реч о застарелости потраживања. Судови су искључили и могућност да би се у конкретном случају радило о кривичном делу ратног злочина пошто „није утврђено” да су га одвели припадници хрватских оружаних снага. Ана је тек тада стекла услове да се обрати Европском суду за људска права у Стразбуру, који је преиначио пресуде хрватских судова и пресудио у њену корист, истина уз износе обештећења много мање него што је она тражила. Суд је закључио да је прекршен чл. 2 Европске конвенције о људским правима јер сматра да „власти нису следиле веродостојне трагове о идентитету одговорних починилаца убиства”.

Одлука Европског суда у случају „Јелић” значајна је за спорове српских породица против Хрватске. Но, влада Хрватске се не предаје. Међуресорна комисија истакнутих стручњака браниће пресуде својих судова. И буџет, наравно. А да је иста влада на време основала сличну међуресорну комисију за откривање убица српских цивила, сигуран сам да би било много више откривених и осуђених починилаца.

Пише: Саво Штрбац

Извор: Интермагазин

Везане виjести:

САВО ШТРБАЦ: Ослобађање оптужених jе ругање жртвама и то Хрватска стално ради

САВО ШТРБАЦ: Идентичне изjаве Фрање Туђмана и Павелићевог министра из 1941. године доказуjу геноцидну намеру

ШТРБАЦ: НЕ МАНИПУЛИШЕМО ИСТИНОМ ЗА РАЗЛИКУ ОД ХРВАТА