Savo Štrbac: Hrvati procesiraju hiljade Srba za svakovrsne ratne zločine

Hrvati kontinuiranim i nesmetanim procesiranjem pripadnika bivših JNA i SVK za svakovrsne ratne zločine potkrepljuju svoj zvanični državni narativ o ratu.

Jugoslovenske snage u Vukovaru (Foto: Tumblr)

U decembru 2020. godine pred hrvatskim sudovima zakazane su glavne rasprave u 14 predmeta zbog ratnih zločina u kojima je obuhvaćeno ukupno 59 optuženika: pred Županijskim sudom u Zagrebu zakazane se rasprave u sedam predmeta protiv 46 optuženika, pred ŽS u Osijeku u četiri predmeta protiv sedam optuženika i pred Županijskim sudom u Splitu u tri predmeta protiv šest optuženika. Četvorici se sudi u prisustvu i svi su ekstradirani iz drugih država, a svim ostalima u odsustvu.

Svi optuženi su pripadnici bivše JNA ili „paravojnih jedinica” bivše RSK. Ako ne svi, onda su velika većina državljani Republike Srbije. Od svih optuženika kojima se sudi 25 godina po završetku rata u Hrvatskoj, mediji u regionu, pa tako i u Srbiji, notirali su samo jednog optuženika i to generala bivše JNA Borislava Đukića, kojeg je Županijski sud u Splitu, 4. decembra, u ponovljenom postupku, ponovo proglasio krivim za rušenje brane Peruća i izrekao mu kaznu od 10 godina zatvora, godinu dana više nego na prethodnom suđenju.

Prema izveštaju Državnog odvetništva RH od 18. septembra 2017, u toj državi su od 1991, od kada se u njoj vode postupci zbog krivičnih dela ratnih zločina, pa do 30. juna 2017. godine pokrenuti krivični postupci protiv 3.556 osoba: pod istragom ih je bilo 47, a protiv 1.349 istraga je obustavljena, dok su protiv 2.066 osoba podignute optužnice, od čega je 608 proglašeno krivima i osuđeno, 828 oslobođeno (uključuje i obustave zbog smrti ili prekvalifikacija u oružanu pobunu), protiv 630 optuženih prvostepeni postupci su bili još u toku. Uporedbe radi, Haški tribunal je, za otprilike isto vreme delovanja, sa celog područja bivše SFRJ, optužio 161 osobu, od čega ih je 90 i osudio.

Prema izveštaju DORHA (Državno odvetništvo Republike Hrvatske) o radu državnih odvetništava u 2009, od 1991. pokrenut je krivični postupak protiv ukupno 3.844 osobe: pod istragom 475, istraga obustavljena protiv 1.589; ukupno optuženo 1.747, od čega su još pod optužbom bilo 573 osobe, osuđeno ih je 555, a 644 oslobođeno (uključuje obustave i prekvalifikacije). Prema izveštaju DORH o radu državnih odvetništava u 2010. godini i prvih pet meseci u 2011, od 1991, pokrenut je krivični postupak protiv ukupno 3.422 osobe (433 u prisustvu a 2.990 u odsustvu): pod istragom 354 osoba; istraga obustavljena protiv 1.176 osoba; ukupno optuženo 1.858 osoba, od čega ih je još pod optužbom bilo 629 osoba, osuđeno ih je 558, a 708 oslobođeno (uključuje obustave i prekvalifikacije).

Upoređujući podatke o ukupno procesiranima iz izveštaja DORH-a za 2010. i 2009, iako oba obuhvataju period od 1991, prostom matematičkom operacijom zbrajanja i oduzimanja dolazi se do rezultata da su 2010. manje ukupno procesirane čak 422 osobe nego što ih je bilo prethodne godine.

Ukupan broj procesiranih po logici stvari i prirodnim zakonima, ne može se smanjivati. A imajući u vidu da su se svake godine otvarale na desetine novih istraga (samo u te dve godine podneseno 111 novih istražnih zahteva), taj broj se mogao samo povećavati.

Iz tog perioda „matematičke akrobatike” hrvatskog pravosuđa prisećam se telefonskog poziva jednog penzionisanog hrvatskog generala sa molbom da mu iz „Veritasovih” evidencija dam informaciju da li je njegov prijatelj, Srbin iz Krajine, procesiran za ratni zločin pred hrvatskim sudovima. U neverici, pitam ga „Izvinite, gospodine, čiji rekoste da ste general”, a kad mi potvrdi da je hrvatski, kažem mu pa što to ne pitate nadležne organe u svojoj državi, a on mi odgovori „više verujem vašim podacima”.

Po računici Ive Josipovića iz maja 2007, u to vreme profesora Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu (kasnije i predsednika Hrvatske), u Hrvatskoj je od 1991. do tada od 3.666 osoba protiv kojih je postupak bio pokrenut za krivično delo ratnih zločina, bilo 3.604 (98,31 odsto) osoba „koje su za vreme domovinskog rata učestvovale u agresiji na Republiku Hrvatsku, te 62 (1,69 odsto) osobe koje su bili pripadnici hrvatskih oružanih snaga”.

DORH je poslednji put u saopštenju od 30. juna 2011. izneo podatke o procesuiranim pripadnicima HV-a: krivični postupak pokrenut protiv 108 osoba, istraga u toku protiv 20 osoba, istraga obustavljena protiv devet osoba, optuženo 79, još pod optužbom 37, osuđeno ih je 31, dok ih je 11 oslobođeno ili je postupak obustavljen. U isto vreme (nakon volšebnog nestanka 422 osobe sa spiska procesiranih) bilo je ukupno 3.513 procesiranih, što znači da je zastupljenost pripadnika HV-a u ukupnom broju procesiranih bila „čak” 3,07 procenata.

Možda je i taj manevar pomogao Hrvatskoj da joj EU iznenada i neočekivano zatvori poglavlje „pravosuđe i ljudska prava” i tako ubrza ulazak u EU.

I Srbija još od 2003. ima Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, po kojem srpsko pravosuđe može da procesira državljane bivših jugoslovenskih republika, ali ga je u praksi, iako u susjednim državama izaziva opšte nezadovoljstvo, kada su u pitanju zločini nad Srbima na području Hrvatske, primenila samo jedanput.

Dotle Hrvati kontinuiranim i nesmetanim procesiranjem pripadnika bivših JNA i SVK za svakovrsne ratne zločine potkrepljuju svoj zvanični državni narativ rata devedesetih po kojem su vodili odbrambeni rat od velikosrpskog agresora. Hiljadu presuda Srbima sa inkriminacijom da su kao pripadnici JNA i srpskih paravojnih jedinica, u cilju stvaranja velike Srbije, ubijali i mučili nedužne Hrvate i nepotrebno uništavali njihovu imovinu, pogubnija je po istinu nego ona Gebelsova „mnogo puta ponovljena laž postaje istina” .

Naslov i oprema: Stanje stvari

(Politika, 28. 1. 2021)